1
Slobodan Đokić, meštanin naselja u Kosjeriću, gde živi sa svojom porodicom, kaže za Nova.rs da najveći ekološki problem ovog mesta u Zlatiborskom okrugu predstavljaju cementara i firma "Elkok". Inače, ovo nije prvi put da se ova fabrika kablova dovodi u vezu sa potencijalnom ekološkom katastrofom. Naime, kako je portal Nova.rs i ranije pisao, neki od čelnih ljudi u fabrici saslušani su u Tužilaštvu zbog sumnje da su odgovorni za ispuštanje tona kiselina u reku Limac. Međutim, sada, prema rečima ovog meštanina Kosjerića, "Elkok" ima otrovne dimnjake na svega nekoliko metara od obdaništa, a u planu je da se u spalionicu, koja je u vlasništvu cementare, doprema otpad iz različitih delova Evrope, kako bi se tu uništavao.
Prema Đokićevim rečima, cementara, pored toga što je godinama veliki zagađivač, u svom vlasništvu ima i spalionicu u kojoj je planirano spaljivanje otpada koji bi se, iz različitih delova Evrope, donosio ovde.
„Dakle, stanovnici drugih država Evrope rešili su da ‘izvezu’ svoj problem, a ljudi iz cementare, željni zarade, rado su prihvatili da budu ti koji će žrtvovati našu životnu sredinu kako bi brojni gradovi Evrope bili ‘u zelenom’. Na ovom projektu uveliko radi menadžment cementare i pitanje je trenutka kada će on biti realizovan. O ovom problemu vajni borci za zaštitu životne sredine uporno ćute“, kaže Đokić.
Kako dalje navodi, firma „Elkok“ ima otrovne dimnjake ima na svega nekoliko metara od lokalnog obdaništa. Dakle, nadomak mesta gde deca provode po nekoliko sati svakoga dana, svoje poslove obavlja firma optužena da zakopava opasne materije u zemlju I ispušta kiselinu u reku.
PROČITAJTE JOŠ
1
0
0
0
Podsećamo, reč je o ekološkoj katastrofi za koju se sumnjiči odbornica „Čistih ljudi“ u opštini Kosjerić i lokalna aktivistkinja Branka Jevtić Marković, a o čemu je portal Nova.rs već pisao.
„Advokat Sreten Đorđević je ime koje svi treba da zapamtimo, jer to ime povezuje ne samo pomenutu Branku Jevtić Marković, već i mnoge druge ‘borce za zaštitu životne sredine’, ali i cementaru Beočin, koja je već dobila dozvolu za spalionicu. Na delu je pokušaj maskiranja realnih i opasnih problema koje cementara Kosjerić i Elkok proizvode tako što se preko pomenutog advokata priča prebacuje na opasnost lokalnih kamenoloma, a ne na prave uzročnike zagađenja i ekocida. U Kosjeriću ima preko 10 kamenoloma, a najveći je onaj koji je u vlasništvu pomenute cementare. Taj kamenolom udaljen je svega 1.500 metara od centra, gde dnevno prođe više od 100 kamiona. O ovom problemu retko kad se govori, ali se zato razgovara i diskutuje o kamenolomu koji još uvek nije ni krenuo sa radom. Kamenolomi sami po sebi nisu veliki zagađivači i ne spadaju u red onih koji ozbiljno ugrožavaju životnu sredinu. Takav je slučaj i u Kosjeriću. Uz sve razumevanje da advokati imaju pravo da zastupaju koga god žele, pa tako I ljude koji ubijaju našu životnu sredinu, ne mogu da se ne zapitam da li advokat Đorđević ima moralnu dilemu kada zastupa ljude koji su osumnjičeni za težak ekološki zločin? Da li je imao moralnu dilemu dok je zastupao cementaru Beočin koja je dobila ilegalnu dozvolu za spaljivanje medicinskog i komunalnog otpada ili tada nije shvatao šta nam rade oni koji zarad profita uništavaju životnu sredinu? Da li je možda povezano dobijanje spalionice cementare u Beočinu, koju je zastupao advokat Đorđević i cementare Titan u Kosjeriću?”, pita se Đokić.
On dodaje da meštani veruju da je ovo pokušaj odvlačenja pažnje od cementare u Kosjeriću, „da bi im se završila dozvola“ za spalionicu.
Đokić kaže i da bi želeo da može da mu veruje kada govori o tome kakve sve opasnosti prete životnoj sredini, ali se plaši da iza njegove priče, kao i iza priče „Čistih ljudi“ stoji namera da se skrene pažnja sa najveće ekološko pretnje po Kosjerić – spalionice komunalnog otpada.
On za kraj poručuje da se zbog svoje dece bori protiv ove pretnje, te da veruje da će građani Kosjerića ubtzo da shvate odakle dolazi najveća pretnja, jer su već mnogo puta organizovani protesti protiv ovih planova cementare.
Podećamo, nova.rs je ranije pisala o prosipanju kiseline u reku iz fabrike „Elkok“. Naime, od 2006. godine po nalogu direktora firme „Elkok“ Vladimira Lojanice ispuštano je 18 tona opasne kiseline, što su beležili radnici, a o tome izvestili naš portal.
Inače, privredno društvo „ELKOK“ AD Kosjerić smešteno u samom centru opštine Kosjerić koja ima oko 12.000 do 14.000 stanovnika u okviru svoje osnovne proizvodne delatnosti vrši toplo cinkovanje elektroprovodnika.
Sam proces toplog cinkovanja odvija se u nekoliko faza od kojih su za uticaj na zdravlje zaposlenih i životnu sredinu najznačajnije faze potapanja elektroprovodnika u kade sa rastvorom hlorovodonične i sumporne kiseline u cilju otklanjanja nečistoća na elektroprovodnicima u kojim kadama se nalazi i do dve tone kiseline i faze potapanja elektroprovodnika u kade sa rastopom cinka.
U procesu toplog cinkovanja nastaju otpadne materije koje se nekontrolisano šire kroz proizvodni pogon, koje nekontrolisano odlaze u prirodno okruženje i zagađuju vodu, zemljište i vazduh zavisno od svog agregatnog stanja, pa potencijalno zagađenje negativno utiče na uslove života stanovništva opštine Kosjerić oko lokaliteta ovog privrednog društva koje je smešteno u samom centru u najgušće naseljenom delu opštine.
Otpadne materije koje nastaju u procesu toplog cinkovanja su otpadni prah, cinkov pepeo, tvrdi cink, zasićena hlorovodonična kiselina. U procesu nastaju i otpadni talozi od regeneracije fluksa, regeneracije sredstva za odmašćivanje i talozi iz kada sa rastopom cinka i rastvorima kiselina.
U tehnološkom procesu proizvodnjeprivrednog društva „Elkok Kojserić“ koriste se opasne materije za koje nisu predviđene odgovarajuće skladišne prostorije sa bazenima za sakupljane u slučaju eventualnih nezgoda, a same tehnološke linije nemaju izvedene sisteme za adekvatno odvođenje otpadnih tehnoloških gasova.
Drugi deo opasnih materija izlazi kriz dimnjak koji zbog smanjenja troškova proizvodnje ne poseduje propisane filtere i odlazi u vazdušni prostor oko samog proizvodng pogona koji je smešten u samom centru opštine Kosjerić na samo nekoliko desetina metara od dečijeg obdaništa, od zgrade Policijske stanice Kosjerić, od zgrade opštine Kosjerić i od drugih objekata koji se nalaze u neposrednom okruženju, izlažuči štetnom uticaju veći broj građana.
Postoje indicije koje ukazuju da se i na ovaj način stvaraju neugodnosti i negativni uticaji na životnu sredinu a da je primarni cilj ovakvog postupanja umanjenje troškova proizvodnog procesa radi ostvarnja ekonomskog profita. Istim ciljem rukovode se nadležni u privrednom društvu kada postupaju sa otpadnim vodama koje nastaju u procesu proizvodnje koje sadržeopasne materije koje se ispuštaju van ponoga, direktno u životnu sredinu.
Takođe, Branka Jevtić Marković saslušana je u septembru ove godine zbog sumnji da je, kao tehnički direktor fabrike „Elkok“ učestvovala u ovom delu. Saslušana je u Osnovnom javnom tužilašvu u Požegi, nakn što je uzbunjivač Radul Milošević izneo ove iznemirujuće informacije u javnost. Osim Jevtić Marković, saslušano je još nekoliko radnika koji su Miloševićeve navode potvrdili.
Istragom je, kako je tada saznala Nova.rs, utvrđeno da ne postoji dokumentacija o skladištenju i kretanju opasnog otpada pošto je isti odlagan iz fabrike.
BONUS VIDEO Ekološka katastrofa u najavi: Ministarstvo otkazalo javnu rasprava za skladištenje opasnog otpada u Šapcu