Đukić Dejanović: Nejednakost i česta diskriminacija

Ministarka je na konferenciji "Nevidljive žene" navela da je tema nevidljivih žena ne samo aktuelna, nego je "i inicijacija za sve nas da budemo neuporedivo više u akciji"."Prema podacima Ujedinjenih nacija svaka treća žena doživi neku formu nasilja u toku života, a ženski rad u kući se ne vrednuje iako tu žena u proseku provede skoro jedno radno vreme od oko pet sati. U mirovnim pregovaračkim procesima žene su isključene, a verovatno svi mislimo da bi njihovo učešće umnogome povećalo uspešnost i efikasnost", rekla je Đukić Dejanović.Prema njenim rečima, žena je nevidljiva i kad trpi uznemiravanja, pritiske, pretnje, što je, kako je istakla, nažalost deo naše svakodnevnice.Ministarka je istakla da starije žene koje žive na selu spadaju u posebno ugroženu kategoriju jer one su često usamljene, siromašne, zdravstvena zaštita im je često nedostupna, a njihova deca često ne žive sa njima.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković navela je da je nesporno da su žene u lošijem položaju u odnosu na muškarce u svim oblastima.Starija radna snaga, kako je navela, u posebnom je riziku od diskriminacije, a naročito oni od preko 65 godine, kojima se uglavnom uskraćivanju prava u pogledu zdravstvene i socijalne zaštite i u pogledu pružanja javnih usluga."Naša dosadašnja praksa pokazala je da je diskriminacija na osnovu starosnog doba prisutna u svim oblastima društvenog života. Kada je reč o diskriminaciji na osnovu pola podaci istraživanja pokazuju da su žene, nesporno, i dalje diskriminisane i u nepovoljnijem položaju od muškaraca", navela je Jankovićeva.Diksiminacija po polu, inače, bila je druga po broju podnetih pritužbi povereniku.Poverenica je skrenula pažnju da se osobe starosti od 50 do 65 godina, takozvana starija radna snaga, nalaze u posebnom riziku od diskriminacije na tržištu rada. Prema istraživanju, žene su na tržištu rada najviše diskriminisane na osnovu pola - 45 odsto, dok je njih 44 odsto diskriminisano na osnovu starosnog doba, što pokazuje koliki je rodni jaz u oblasti rada i zapošljavanja.I dalje manji broj žena nego muškaraca poseduje većinsko vlasništvo nad imovinom, one se odriču vlasništva nad zemljom u korist svoje braće, zbog predrasuda i očekivane rodne uloge i tako se dovode u težak materijalni položaj, čak 88,5 odsto žena živi u nepokretnosti čiji je vlasnik muž, teške državne mere štednje uticale su više na žene nego na muškarce, još je veliki rodni jaz u platama, a mnogo je manji broj žena zaposlen na dobro plaćenim poslovima.