16
Obroke za pacijente u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKCS) od sada će pripremati kuvari iz “keteringa” za venčanja i rođendane, privatne firme u Dobanovcima, a već nekoliko godina u ovoj ustanovi rade spremačice koje angažuje takođe privatna agencija. Pre više godina zatvorena je i bolnička perionica veša, a posao pranja poveren je, opet – privatnicima. Sličan scenario zastupljen je u većini srpskih bolnica, koje su privatne firme, uz odobrenje države, uzele pod svoje.
Iako se priprema obroka za pacijente, održavanje higijene prostorija, kao i pranje veša, ali i obezbeđivanje objekata, nekad obavljalo u sklopu svake zdravstvene ustanove, danas su ovi poslovi povereni privatnicima. Privatne firme plaća država, od novca poreskih obaveznika, tačnije građana, iako javnost uglavnom nije upoznata sa cenama, ni sa kvalitetom ovih usluga.
Prošle nedelje u medijima je osvanula vest da hrana za pacijente u UKCS više neće stizati iz centralne kuhinje, koja je smeštena u krugu ove ustanove, već će se obroci pripremati u Dobanovcima, u kuhinji koja pripada privatnoj firmi.
Sve klinike UKCS do sada je hranom snabdevao Tehničko-ekonomski centar (TEC), ali, po svemu sudeći, ova ćerka firma Kliničkog centra se gasi, a više od 200 ljudi ostaće bez posla.
Naime, grupa pet firmi, kako prenosi N1, dobila je posao pripreme hrane za pacijente u bolnicama i institutima širom Srbije.
Radnici u TEC kažu da ih je o svemu obavestio direktor, i izneo ponudu – da pređu da rade za “ProŠef” iz Dobanovaca, jednu od pet firmi koje su dobile ovaj posao.
Firma “ProŠef” koja se bavi pripremom keteringa za venčanja, ali i druge vrste proslava, sada će spremati hranu za pacijente najosetljivijeg zdravstvenog stanja.
Vrednost ovog posla je, prema pisanju N1, 5,6 milijardi dinara bez PDV-a, a dnevna cena obroka iznosi oko 2.114 dinara. Zaposleni u TEC-u kažu da je to znatno skuplje od njihovih obroka, koji su na dnevnom nivou iznosili između 800 i 900 dinara.
“Trend autsorsinga je bio prilično popularan na Zapadu poslednjh 30 godina. Međutim, pokazalo se da u velikom broju slučajeva unajmljivanje privatnih firmi i agencija ne znači bolji kvalitet usluge, naprotiv, pa je taj trend ubrzo prevaziđen. U slučaju saradnje sa bolnicama, ovaj tip poslovanja morao bi da bude transparentan. Javnost treba da ima uvid u cene pre svega, jer se u suprotnom postavlja pitanje mogućeg monopolizovanog posla države sa privatnicima”, kaže za Nova.rs ekonomista Dejan Šoškić, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Institucija koja iz državnog budžeta plaća privatnike, dužna je da objavi koliko takva saradnja košta.
“Upravni odbori tih ustanova treba da imaju komparativnu analizu, da odluke o saradnji ne ostanu samo na menadžment strukturama, kako bi se videlo koliko je to isplativo. Međutim, poznato je da privatnici uvek gledaju da radnike plate što manje, a samim tim je kvalitet rada upitan. Ljudi koji pripremaju hranu za bolnice moraju biti obučeni za to, kao i oni koji čiste operacione sale, ne može svako to da radi. Ipak, ovakve postupke države, uvek će pohvaliti Svetska banka koja podržava jačanje privatnog sektora, iako usluge uglavnom gube na kvalitetu”, naglašava Šoškić.
Podsetimo, u okviru TEC-a nekada je radila i perionica veša, u kojoj se obavljao posao pranja za ceo Klinički centar, a koja je, prema rečima zaposlenih, ugašena u vreme prethodnog mandata ministra Zlatibora Lončara.
Posao pranja veša preuzela je privatna firma “Bela harmonija” iz Stare Pazove, koja je 2017. godine otvorena kao „najveća industrijska perionica veša na Balkanu“.
Ova firma, prema informacijama sa njihovog zvaničnog sajta, obavlja poslove pranja veša i za Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, Kliničko-bolnički centar „Zvezdara“, GAK „Narodni front“, Univerzitetsku dečju kliniku „Tiršova“ i Opštu bolnicu „Požarevac“, kao i za neke druge ustanove van zdravstvenog sektora.
Kako je Nova.rs ranije pisala, zbog deficita higijeničara iz naše zemlje, koji je trajao godinama, Klinički centar Srbije od prošle godine angažuje privatne agencije koje se bave održavanjem higijene, a koje zapošljavaju žene iz Azije, pretežno sa Nepala i Filipina. Ove žene sada čiste bolesničke sobe, ambulante, laboratorije, hodnike, toalete, operacione sale.
“Nas čistačica iz Srbije je malo, naše žene neće da rade za niske plate. Tako smo i ostali bez spremačica, pa sad čiste žene iz Azije. Koleginice u Urgentnom su sa Nepala i Filipina, za te dve zemlje znam, a neke su možda i iz drugih zemalja. Njima ovde sve odgovara i plata, koja je kao naša, i uslovi. Ne žale se i ne bune”, ispričala je za Nova.rs jedna od spremačica u UC UKC Srbije.
Ukoliko ustanova nema dovoljno higijeničara, spremačica, postoji bojazan da se jave brojne bolničke infekcije i bolesti, a samo Prva kula UKC Srbije, prostire se na 86.000 kvadrata, prima 825 ležećih pacijenata u 34 operacione sale, zbog čega je važno da oni koji održavaju higijenu, brojčano zadovolje potrebe bolnice, ali i da znaju ovaj posao, koji je specifičan.
“Te žene moraju biti superheroine, od njih se očekuje da očiste i dezinfikuju operacione sale, sobe, toalete, hodnike, to je zaista nemoguće za jednu osobu. U nedostatku sestara, često nam pomognu žene koje čiste, da premestimo pacijenta ili da nas dozovu ako nismo blizu sobe, ako smo u viziti na drugom kraju sprata ili odeljenja. Međutim, važno je da prođu posebne obuke za čišćenje ambulanti i operacionih sala, a nisam sigurna da takve obuke kod privatnika uopšte postoje”, kaže za Nova.rs doktorka iz UKCS, koja je zamolila da ostane anonimna.
Pročitajte još:
16
0
14
5
Prema Pravilniku o održavanju zdravstvenih ustanova, podovi moraju da se čiste minimum dva puta dnevno.
“Posteljina pacijentima treba da se menja svakoga dana ili svakog drugog, u zavisnosti od simptoma bolesti. Kreveti za preglede pacijenata u ambulantama moraju da se brišu i dezinfikuju posle svakog obolelog, iako leže na papiru, koji se posle upotrebe baca. Sad o svemu brine privatna firma, a mi u njihov sistem rada nemamo uvid, što može biti rizično”, naglašava ova doktorka.
Nakon saradnje sa privatnicima u oblasti pranja veša i čišćenja prostorija, lekari su s razlogom zabrinuti za obroke koje će od sada dobijati pacijenti iz “ketering firme”. Oni moraju imati odobrenje stručnjaka za ishranu, a sastojci obroka zavise od dijagnoze i stanja obolelih.
***
BONUS VIDEO: Klinički centar Srbije kao lavirint
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare