Poznata je problematična činjenica da zdravstvene ustanove u Srbiji već godinama vape za medicinskim sestrama, tehničarima, laborantima i lekarima specijalistima, a od nedavno je u našim bolnicama nastupio i ozbiljan deficit spremačica. Zato se neretko dešava da u noćnoj smeni na brojnim klinikama, samo jedna žena održava higijenu dva ili više odeljenja, na kojima leže desetine obolelih. Zbog nedostatka higijeničara iz naše zemlje, najveća medicinska ustanova u regionu, Univerzitetski klinički centar Srbije (UKCS), angažovao je žene iz Azije, pretežno sa Nepala i Filipina, koje sada čiste bolesničke sobe, ambulante, laboratorije, hodnike, toalete...
Iako bi higijena i dezinfikacija prostora u medicinskim objektima trebalo da bude besprekorna, u našim bolnicama to nije slučaj. A porast bolničkih infekcija, naime, direktno je povezan sa nedostatkom higijene.
“Moj otac je pre dva meseca operisan u jednoj klinici u okviru starih zgrada Kliničkog centra, a posle operacije je dobio klostridiju. Znam da je to vrlo česta bolnička infekcija, ali uslovi u sobama su bili jezivi, toaleti neuredni, bez sapuna, papira, bilo je buđi u tuš kabinama, ma žalio se na sve. Takođe, kaže da je tokom noći samo jedna spremačica obilazila odeljenje, pa se dešavalo da satima otpad stoji pored kante, krvi bude po pločicama, a nema ko da očisti. Još neko vreme na tu kliniku odlazi na kontrole, jer nema gde drugo”, priča za Nova.rs Milutin Zvonimirović, iz Beograda, čiji je otac srčani i onkološki pacijent.
Ovaj pacijent, nažalost, nije jedini koji se na lečenju susreo sa katastrofalnim bolničkim uslovima. Naime, nova zgrada, Prva kula UKC Srbije, spolja blista, a da bi unutrašnjost opravdala očekivanja, uprava je morala da angažuje strance. Naime, higijenu Urgentnog centra i odeljenja na kojima su ležeći pacijenti, od pre nekoliko meseci, održavaju žene iz Azije.
“One su tu već neko duže vreme, a došle su preko agencije valjda, kao i mi. Nas je malo, naše žene neće više da rade za platu koju primamo, nekome je ona dovoljna, a nekome je mala. Tako smo vremenom ostali bez spremačica iz Srbije, pa bolnice sve češće čiste žene iz Azije. Koleginice u Urgentnom su sa Nepala i Filipina, za te dve zemlje znam, a neke su možda i iz drugih zemalja. Njima ovde sve odgovara i plata, koja je kao naša, i uslovi. Ne žale se i ne bune, rade žene svoj posao”, priča jedna od spremačica u UC UKC Srbije.
Pročitajte još:
Lekari se, kaže ona, žale što nema medicinskih sestara, nema ko da radi, ali sad bar higijena neće biti slaba tačka.
“Primamo oko 48.000 dinara mesečno, meni je ta plata dobra, a ima mnogo žena koje su otišle da čiste u Nemačku za više para. Spremačice koje su ovde došle iz daleka, ne govore srpski, a mi ne pričamo nijedan drugi jezik. Naučile smo da se sporazumevamo rukama i nogama, kako god moramo”, uz osmeh priča naša sagovornica, koja je jedna od higijeničarki u Urgentnom centru.
Problem sa deficitom osoblja je na svim nivoima.
“Dešava se da se na konkurse za posao medicinske sestre i tehničara, niko ne javi, jer se nudi ugovor na određeno, a njih ne možemo privremeno uposliti ‘preko agencije’, kao spremačice. Kliničkom centru generalno nedostaje veliki broj sestara i tehničara, ali i lekara specijalista. Sada imamo i spremačice sa drugih kontinenata, jer naši ljudi neće da rade za platu i uslove koji im se ovde nude. One su fine, rade svoj posao i ne bune se, mada ne pričaju naš jezik, a u suprotnom bi možda i imale šta da progovore i da kritikuju. Samo čekam trenutak kada će nam i medicinske sestre stići iz dalekih krajeva, kao što su naše najbolje otišle za Nemačku, Sloveniju, Norvešku”, priča za Nova.rs doktorka iz Urgentnog centra Srbije, koja iz pravnih razloga mora ostati anonimna.
Nedopustivo je, ističe ona, da u pojedinim klinikama, posebno u noćnoj smeni, radi jedna spremačica na 50 ili 100 obolelih.
“Ta žena mora da bude superheroj, od nje se očekuje da očisti i dezinfikuje operacione sale, sobe, toalete, hodnike, to je zaista nemoguće za jednu osobu. To je i razlog zašto UKCS preko agencija angažuje spremačice sa svih strana sveta. U nedostatku sestara, često nam pomognu žene koje čiste, da premestimo pacijenta ili da nas dozovu ako nismo blizu sobe, ako smo u viziti na drugom kraju sprata ili odeljenja. Žene koje ne govore naš jezik, tu ne mogu da pomognu jer ne razumeju, ali to i ne treba da bude njihov posao”, naglašava doktorka.
Prema Pravilniku o održavanju zdravstvenih ustanova, podovi moraju da se čiste minimum dva puta dnevno. Posteljina pacijentima treba da se menja svakoga dana ili svakog drugog, u zavisnosti od simptoma bolesti. Kreveti za preglede pacijenata u ambulantama moraju da se brišu i dezinfikuju posle svakog obolelog, iako leže na papiru, koji se posle upotrebe baca.
Ukoliko ustanova nema dovoljno higijeničara, spremačica, postoji bojazan da se jave brojne bolničke infekcije i bolesti, a samo Prva kula UKC Srbije, prostire se na 86.000 kvadrata, prima 825 ležećih pacijenata u 34 operacione sale, koje dovoljan broj spremača mora da održava bez greške i propusta, u suprotnom će pacijenti trpeti posledice.
***
BONUS VIDEO: Endokrinologija Klinički Centar Srbije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare