Dragana, Jadranka, Marija i Mila: Ove žene su uzdrmale Srbiju u 2022.

Dragana

Urednica portala Zadovoljna.rs Dragana Pandurević Jovović doživela je pravu katastrofu na porođaju i dan koji je trebalo da postane najsrećniji u njenom životu pretvorio se u noćnu moru. U porodilištu „Dr Dragiša Mišović“ umesto brige i razumevanja babica je zasula salvom uvreda.„Dok mi je merila karlicu, onaj džinovski „šestar“ zabio mi se u meso da bi stigao do kosti (bila sam punija trudnica), pa sam se u sekundi štrecnula. „Kako ti misliš da se porodiš kad si takva“, rekla mi je kiselo i prevrnula očima“, priseća se Dragana.Ipak kulminacija nedopustivog ponašanja desila se u toku samog porođaja, koji je je bio izuzetno komplikovan.„Jedan napon, drugi napon, treći napon, ništa. Dolazi još jedna babica i još jedna doktorka, svi viču u glas „sad guraj, hajde guraj“. Ja guram i guram i ništa. Ti moraš da se porodiš, sad moraš da se porodiš, ubićeš dete, govori mi moja babica, moja najbolja prijateljica. Sad se već njih sedmoro stislo oko mene, panično viču, ja molim da skinem masku, ne mogu da dišem. Doktor kaže „ne može“ i naleže mi na grudi, gura odozgo stomak ne bi li izgurao bebu, dok ja napinjem svom snagom, i stvarno osećam da ne mogu da dišem. Govorim „ugušiću se“, a moja babica, moja glavna saveznica, viče na mene mahnito ‘ma ugušila se dabogda'“, reči su koje još uvek odzvanjaju.Draganina ispovest je zagrmela. Pokrenuta je i peticija protiv akušerskog nasilja, uspelo je.Prisustvo oca na porođaju biće jedna od prioritetnih promena koje ćemo izvršiti u narednom periodu, a nadam se da će ova mogućnost, već od jeseni, biti dostupna svim ženama koje se kod nas porađaju, kaže za Zadovoljna.rs ginekolog i akušer prim. dr Tomislav Stefanović, upravnik bolnice za GAK u KBC „Zemun“. Nakon što je više od 70.000 ljudi potpisalo peticiju našeg portala o potrebi prisustva bliske sobe na porođaju kako bi se, između ostalog, sprečilo nasilno ponašanje medicinskih radnika, u zemunskom porodilištu su odmah reagovali i započeli proceduru koja će omogućiti i olakšati pratnju u porođajnoj sali.JadrankaNjena želja da postane majka pokrenula je lavinu. Jadranka je prodrmala institucije i naterala ih da urade ono što su obećale.

Od kako su 28. marta mediji preneli izjavu direktorke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanje Radojević Škodrić, da je doneta odluka o pomeranju granice za vantelesnu oplodnju sa 43 na 45 godina, Jadranka Sekerić iz Beograda doživela je, i proživela, pravu dramu.Od suza radosnica do suza očaja, ova žena je ipak uspela da skupi snagu i hrabrost, iskoračivši ispred svih sa visoko podignutom i stisnutom cuclom u levoj pesnici, kao simbolom njene borbe za pravo koje joj pripada, a koje iz nepoznatih razloga nije mogla da ostvari, jer odgovora na pitanje “gde je zapelo sa stavljanjem nove procedure na snagu?” nije bilo. Obraćala se svima (medijima, organizacijama, predsedniku republike, RFZO-u), ali odgovora i dalje nije bilo.“Kako je vreme teklo i približavao se moj 45. rođendan, shvatila sam da ukoliko sama ne istupim i ne podignem glas, ova šansa koja mi znači sve, ostaće samo još jedno neispunjeno predizborno obećanje. Biti majka, jedan od najsnažnijih ženskih instinkata, dao mi je još veću snagu, da onda kada sem borbe nije ostalo ništa drugo, izađem sama 11. jula ‘u minut do 12’ ispred zgrade Vlade RS i borim se za svoje pravo, za svoju šansu, sa svoju bebu. Tačno ‘u minut do 12’ počeo je moj protest, na kojem sam javnost obavestila o svojih pet zahteva koje sam prethodno predala na tri adrese: Predsedniku Vlade RS Ani Brnabić, Ministru Zdravlja Zlatiboru Lončaru i Predsedniku RS Aleksandru Vučiću.Šta će biti sa mnom, ja za par dana punim 45, šta je sa ženama koje u narednih mesec dana pune 45, hoćemo li mi stići u tako kratkom periodu na komisiju?„Odgovor na ovo pitanje dobila sam na dan svog 45. rođendana, kada je u ranim jutarnjim časovima, RFZO na svojoj stranici objavio ‘Obaveštenje o načinu primene pravilnika’, koji je stupio na snagu dan ranije 21. jula. Tamo je stajalo da će meni, kao i svim ženama koje su napunile 45 godina u periodu od trenutka donošenja novog predloga pravilnika, zaključno sa tridesetim danom od dana stupanja na snagu, biti omogućen izlazak pred komisije za VTO, i zaključno sa 31. oktobrom 2022.godine. Zdravstvene ustanove su dužne da ovim ženama prioritetno zakažu komisije. Zbog nemilih događaja ova vest je u petak 22.07. prošla ispod radara, ali su je već u ponedeljak mnogi mediji preneli kada je predsednik Aleksandar Vučić u svom obraćanju izjavio da će žene sa navršenih 45 moći na VTO“, pobedila je Jadranka i tako se izborila i za sve ostale žene u Srbiji koje žele da postanu majke.Marija

Iris, Inda, Irina i Ina, sestrice stare samo četiri meseca, rođene u istom danu, zdrave su i napredne bebe, koje dobijaju svu pažnju i ljubav roditelja Marije i Đorđa Gaćeše, ali i starije seke, dvoipogodišnje Iskre. Međutim, sva ljubav ovog sveta ne može da kupi pelene i dohranu, na šta, iz budžeta ove porodice, odlazi čak 90.000 dinara svakog meseca, dok su ostali troškovi na čekanju. U nadi da će im obezbediti ove najneophodnije potrebe za četvorke, dok ne napune dve godine, roditelji su pisali Gradu Beogradu, predsedniku države Aleksandru Vučiću i Ministarstvu za demografiju. Odgovor je kod jednih izostao, a Grad Beograd je objansio da nema para.Roditelji ovih predivnih devojčica, od Grada Beograda tražili su pelene i dohranu za bebe, dok ne napune dve godine.„Nisu nam odobrili. Tražili smo da nam izađu u susret kao što je bebama porodice Krstić u Subotici, grad obezbedio pelene i dohranu do 24. meseca života. Njihov primer navela sam u molbi koju sam poslala Gradu. Međutim, kada smo konačno dobili odgovor, pisalo je da ne postoji budžet koji može da nam ispuni ovaj zahtev. Međutim, kada smo se obratili za pomoć, za peto dete, koje inače ne postoji za državu Srbiju, jer se za peto dete ne dobija roditeljski dodatak, morala sam da naglasim da je rođeno u jednom, odnosno mom drugom porođaju. Tek onda su pomogli i Grad je starijoj ćerki odobrio roditeljski dodatak u visini od 19.000 dinara mesečno. Nažalost, to nije ni blizu dovoljno da pokrije naše mesečne troškove“, naglašava Marija, koja inače radi kod privatnika i prijavljena je na minimalnu zaradu, a dok je na porodiljskom prima platu od 28.000 mesečno.Nakon ove priče koja je poddigla pravu buru, oglasile su se brojne institucije, da objasne kako je porodica Gaćeša dobila svu neophodnu pomoć, u okviru zakonskih mogućnosti. Usledila je i konkretna pomoć. Porodica Gaćeša, ubrzo je dobila poziv iz kompanije „Nestle“.„Rekli su nam da će nam donirati dohranu za ćerke u narednih 1.000 dana, a mi i koristimo njihovu hranu za bebe. Prethodno smo dobili poziv iz kabineta Darije Kisić Tepavčević i premijerke Ane Brnabić, a zvala nas je i zamenica gradonačelnika Beograda. Ne znamo da li oni imaju direktne veze sa ponudom Nestlea, ali i ako nemaju, želimo svakako da im se zahvalimo na pomoći i što su nam izašli u susret“ kažu roditelji beba, Marija i Đorđe. Još jedna pobeda.Mila

„Moje ime je Mila, rođena Popov, 1978. godine. Imam troje dece od kojih je najmlađe autistično s pridruženim bolestima (stanjima). Imam 44 godine, a osećam se kao da imam 74. Umorna sam, jako sam umorna. Premorena. Ne spavam, a i kad spavam budim se još umornija“, tako svoju priču počinje majka jednog Severa, sedmogodišnjaka s teškim oblikom autizma, zbog kojeg dobija i napade agrasije. Ova Novosađanka više ne može da izdrži, pa je uputila apel Vladi Srbije da konačno donesu Zakon o roditeljima negovateljima, koji bi omogućio da ona i svi koji imaju decu poput Severa mogu da ostanu uz njih, brinu o njima i za to dobijaju platu.„Ja molim, MOLIM, Vladu Republike Srbije, Autonomne Pokrajine Vojvodine, da stave jednom i „nas“ na dnevni red. Da se usvoji Zakon roditelj negovatelj, da se dodele asistenti, da možemo bez doplate da dobijemo ličnog pratioca. „Ne znam šta će biti s mojim detetom posle mene. Kakav život će imati. Molim vas, donesite Zakon“, apel je majke koji će, nadamo se, stići do onih koji odlučuju.“, zavapila je Mila Kaić.Njenom Severu potrebna je briga puna 24 sata. Zdravstvene statistike pokazuju da oko 10 posto stanovništva u svakoj zemlji predstavljaju osobe sa invaliditetom i teškoćama u razvoju, osobe poput Severa. Procenjuje se da je u Srbiji između 600.000 i 700.000 takvih osoba. Mnogo je umornih majki, poput Mile. Zato je, bez odugovlačenja, neophodno usvojiti Zakon o roditeljima negovateljima. To je posao za novu Vladu, a Mila je jedna od onih koja je pokrenula lavinu.Draganin glas protiv akušerskog nasilja 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=draganaopeticijistopakuserskomnasiljugp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3889259"]