Dr Rade Panić: Moji dani u crvenoj zoni

Dr Rade Panić, jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu, tokom novembra i decembra prošle godine radio je u tzv. crvenoj zoni.Navodi da je lekarima teško da pričaju o ovoj temi."Ono što je drugačije na sve druge bolesti sa kojima sam se ja susretao je to što kod svih pacijenata, i kod onih u u intezivnoj nezi i na odeljenju, dok nisu sedirani i dok su svesni gde se nalaze, dominira strah. To je jedno predominatno osećaje kod pacijenta kao nikada do sada" ističe.Najveći problem je, prema njegovim rečima, borba za vazduh."Nedostatak vazduha je strašna stvar, koja svakog plaši i ti pacijenti poseban rad s njima. U takvim situacijama im je potrebno mnogo ohrabrenja i razumevanja" naglašava.Specifičnost bolesti je, kako ocenjuje dr Panić, i taj prelazak iz blažih u teže forme, to što se odmah na prvi pogled ne vidi na je neko u teškom stanju."U prve dve faze dok je u blažoj formi, vi ne vidite odmah na čoveku da je teško oboleo. Često imamo pacijente, za koje znamo da imaju vrlo loše nalaze, a oni pričaju sa nama, nekad sede na krevetu, a nisu ni svesni koliko je njihovo stanje teško" opisuje Panić te situacije.

On dodaje da je teško pričati o tome kako izgleda kada pacijent ulazi u treću i četvrtu fazu bolesti, kada lekar zna da su njegove mogućnosti dosta ograničene."Treću i četvrta fazu su jako teške i u njima retko uspevamo da pomognemo pacijentima, posebno ako su stariji ljudi koji imaju udružene bolesti ili su izraženo gojazni. U takvim slučajevima ishod je često fatalan" navodi Panić.Najveći problem za lekare je, kako ističe, što nemaju određen lek za koji znaju da bi sigurno pomogao obolelima."Mi jedino što možemo je gledamo kako da što više pomogheno organizmu i omogućimo mu da se sam izbori sa virusom. Kada organizam ima kapaciteta onda to ode u pravom smeru ka ozdravljenju. Međutim, kada su godina u pitanju i udružene bolesti, a stigne se do te teže faze, vrlo skučene mogućnosti kako da pomognemo" objašnjava.Zbog toga su, kako naglašava Panić, novembar i decembar bili jako teški za većinu lekara."Imali smo tada jako veliki broj pacijenata kojima faktički nismo mogli nikako da pomognemo. To je jako teško za svakog zdravstvenog radnika. Nismo navikli da nam pacijenti u tom broju toliko odlaze da. Posebno je porazno gledati ljude kako se muče i danima se bore za vazduh, a vi nikako ne možete da im olakšate" prepričava.Sve te slike i dani provedeni u crvenoj zoni, kako zaključuje dr Panić, ostaviće dugotrajne posledice na mentalno zdravlje pacijenta koji su to preživali, ali i zdravstvenih radnika koji su sve to danima gledali.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram