0
Građani Beograda i okolnih mesta trenutno udišu vazduh zagađen usled požara na deponiji "Vinča". Dim nastao na ovaj način sadrži brojna štetna jedinjenja koja prodiru do najsitnijih delova pluća, oštećuju ih i putuju dalje u krvotok odakle stižu do srca i drugih organa preteći da izazovu različita oboljenja, uključujući infarkt, šlog i kancer, objasnila je ranije za Nova.rs profesorka interne medicine i pulmologije dr Dragana Jovanović.
Na najvećoj deponiji u Srbiji, čije je zatvaranje u toku, sinoć je buknuo požar koji su vatrogasci uspeli da lokalizuju, ne i da ugase. Gašenje požara zatrpavanjem moglo bi, kako su naveli nadležni, da potraje danima, a za to vreme će građani biti izloženi dimu koji je izuzetno šteten po zdravlje.
Profesorka interne medicine i pulmologije objasnila je ranije za Nova.rs da je nekontrolisano sagorevanje otpada posebno opasno jer se ne može predvideti tačno šta se sve može osloboditi iz širokog dijapazona hiljade toksičnih jedinjenja, a ekstremno toksičan i kancerogeni agens ulaskom u atmosferu predstavlja rizik ne samo za one koji rade na deponiji nego i za stanovništvo u bližoj i donekle daljoj okolini.
Povezane vesti:
„Gasovi koji pritom nastaju su pre svega azotni i sumporni oksidi – ekstremno štetni zagađivači vazduha i opasni po zdravlje ljudi, zatim kancerogeni policiklični aromatični ugljovodonici (PAU), dioksini, furani, prašina i teški metali“, kaže dr Jovnavović i dodaje:
„Sa komunalnih deponija se emituje redovno i deponijski gas kao nusprodukt procesa razgradnje deponovanog otpada, koji sadrži oko 50 odsto metana, smrtonosnog gasa s efektom staklene bašte. Metan kad se nađe u vazduhu, posle smanjenja kiseonika ispod koncentracije neophodne za normalno disanje (16 – 17 odsto) dovodi do gušenja.“
Doktorka objašnjava šta se dešava u našem telu kada udahnemo dim oslobođen spaljivanjem otpada:
„Brojna štetna jedinjena prodiru do najsitnijih delova pluća, do plućnih kesica – alveola i ne samo da njih oštećuju već dospevaju direktno u naš krvotok putem kojeg idu dalje u srce i druge organe. Stoga mogu dovesti do različitih oboljenja srca, krvnih sudova pa čak i do šloga, mogu izazvati oštećenja mnogih organa, a ukoliko se to često ponavlja nezaustavljivo vode trajnim teškim posledicama i razvoju ozbiljnih hroničnih oboljenja, pa i malignih, a uzrokuju i povećanu smrtnost stanovništva.“
Šta se dešava sa plućima
Štetni efekti ovih zagađivača vazduha po zdravlje, kako kaže, najviše su uočljivi upravo kod disajnih organa, gde mogu dovesti do razvoja ozbiljnih plućnih oboljenja kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem pluća, bronhijalne astme i karcinom.
„Dijapazon posledica po disajne organe je veliki – od najlakših, poput raznih respiratornih simptoma, infekcija disajnih puteva, povećane reaktivnosti disajnih puteva alergija, preko upale pluća virusnog ili bakterijskog porekla, razvoja ali i pogoršanja i povećane smrtnosti od prethodno postojećih oboljenja poput hronične opstruktivne bolesti pluća i astme, pa do trajne promene strukture pluća sa smanjenom funkcijom i respiratornim invaliditetom i značajnog povećanja rizika od raka pluća“, navodi ona.
Povezane vesti:
Istraživanja su, kako kaže, dokazala pogubne posledice i po odojčad i decu koja žive u područjima sa velikim koncentracijama ovakvog zagađenja.
„Kod njih je normalan rast i fiziološki porast funkcijskih kapaciteta pluća ometen, smanjen, a češći je razvoj plućnih bolesti poput astme u detinjstvu, ali i u kasnijem, odraslom životnom dobu, i slabiji imunitet prema virusnim i bakterijskim infekcijama disajnih puteva“, naglašava doktorka.
Kako utiče na srce
Kao najčešća oboljenja kardiovaskularnog sistema na čiji nastanak ili komplikacije utiče aerozagađenje navodi anginu pektoris, infarkt srca, povećan krvni pritisak, znatno češću i goru arteriosklerozu, povećanu cerebrovaskularnu ishemiju i sklonost šlogu sa svim posledicama po mentalno stanje ljudi.
U opasnosti je i mozak
Profesoraka Jovanović dodaje da mešavina komponenti ovakvog zagađenja vazduha obuhvata i teške metale (koji ostaju u vazduhu dok se ne vrate u zemlju u sastavu kiša) od kojih su mnogi izuzetno neurotoksični za ljude, a posebno za decu.
„Izlaganje teškim metalima u detinjstvu dovodi do različitih teških neurorazvojnih poremećaja, sniženog kognitivnog funkcionisanja, oštećenja govornih sposobnosti i tečnosti govora, agresivnosti, depresije, poremećaja spavanja, ali i trajnog toksičnog oštećenja većine organa sa značajnim posledicama u smislu oboljevanja i ranijeg umiranja“, upozorava.
Kod odraslih udisanje teških metala, kako navodi, može da izazove različite upale nervog tkiva, promene u krvno–moždanoj barijeri, glavobolju, psihičku uznemirenost, depresiju, poremećaj spavanja, moždani udar, demenciju.
„Rezultat je uvek smanjeni kvalitet života a što je duže ili češće ponavljano izlaganje ovim toksičnim isparenjima, pre dolazi do težih, nepovratnih poremećaja i povećane smrtnosti“, zaključuje profesorka Jovanović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
