Profesorka interne medicine i pulmologije dr Dragana Jovanović za naš portal otkrila je kako dim sa deponije uništava organizam čoveka. Ona je komentarišući slučajeve čestih požara na deponijama navela je da dim može da dovede do različitih oboljenja srca i drugih organa, ali i šloga. Ukoliko se ovakvi požari često ponavljaju mogu dovesti i do pojave ozbiljnih hroničnih, ali i malignih bolesti.
U Sopotu kod Beograda od subote gori deponija komunalnog otpada. Reporteri Nova.rs juče su zatekli radnke komunalnog preduzeća kako pokušavaju da ugase požar premeštajući otpad, dok se okolo širio neprijatan miris. Meštani koji žive u neposrednoj bilizini kažu da zbog zagađenog vazduha danima ne smeju da izađu iz kuće.
Ovakva situacija nije retkost ni na drugim komunalnim deponijama širom Srbije. Među njima je i „Vinča“, iznad koje se često može uočiti oblak crnog dima.
Pročitajte i ovo
„Kada udahnemo dim oslobođen spaljivanjem otpada brojna štetna jedinjena prodiru do najsitnijih delova pluća i ne samo da njih oštećuju već dospevaju direktno u krvotok i idu dalje u srce i druge organe. Stoga može dovesti do različitih oboljenja srca, krvnih sudova pa čak i do šloga, oštećenja mnogih organa, a ukoliko se to često ponavlja nezaustavljivo vodi razvoju ozbiljnih hroničnih oboljenja, pa i malignih, a uzrokuje i povećanu smrtnost stanovništva“, kaže za Nova.rs profesorka Jovanović komentarišući česte požare na srpskim deponijama.
Profesorka interne medicine i pulmologije objašnjava za Nova.rs da je nekontrolisano sagorevanje otpada posebno opasno jer se ne može predvideti tačno šta se sve može osloboditi iz širokog dijapazona hiljade toksičnih jedinjenja, a ekstremno toksičan i kancerogeni agens ulaskom u atmosferu predstavlja rizik ne samo za one koji rade na deponiji nego i za stanovništvo u bližoj i donekle daljoj okolini.
„Gasovi koji pritom nastaju su pre svega azotni i sumporni oksidi – ekstremno štetni zagađivači vazduha i opasni po zdravlje ljudi, zatim kancerogeni policiklični aromatični ugljovodonici (PAU), dioksini, furani, prašina i teški metali“, kaže dr Jovnavović i dodaje:
„Sa komunalnih deponija se emituje redovno i deponijski gas kao nusprodukt procesa razgradnje deponovanog otpada, koji sadrži oko 50 odsto metana, smrtonosnog gasa s efektom staklene bašte. Metan kad se nađe u vazduhu, posle smanjenja kiseonika ispod koncentracije neophodne za normalno disanje (16 – 17 odsto) dovodi do gušenja.“
Doktorka objašnjava šta se dešava u našem telu kada udahnemo dim oslobođen spaljivanjem otpada:
„Brojna štetna jedinjena prodiru do najsitnijih delova pluća, do plućnih kesica – alveola i ne samo da njih oštećuju već dospevaju direktno u naš krvotok putem kojeg idu dalje u srce i druge organe. Stoga mogu dovesti do različitih oboljenja srca, krvnih sudova pa čak i do šloga, mogu izazvati oštećenja mnogih organa, a ukoliko se to često ponavlja nezaustavljivo vode trajnim teškim posledicama i razvoju ozbiljnih hroničnih oboljenja, pa i malignih, a uzrokuju i povećanu smrtnost stanovništva.“
Štetni efekti ovih zagađivača vazduha po zdravlje, kako kaže, najviše su uočljivi upravo kod disajnih organa, gde mogu dovesti do razvoja ozbiljnih plućnih oboljenja kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem pluća, bronhijalne astme i karcinom.
„Dijapazon posledica po disajne organe je veliki – od najlakših, poput raznih respiratornih simptoma, infekcija disajnih puteva, povećane reaktivnosti disajnih puteva alergija, preko upale pluća virusnog ili bakterijskog porekla, razvoja ali i pogoršanja i povećane smrtnosti od prethodno postojećih oboljenja poput hronične opstruktivne bolesti pluća i astme, pa do trajne promene strukture pluća sa smanjenom funkcijom i respiratornim invaliditetom i značajnog povećanja rizika od raka pluća“, navodi ona.
Istraživanja su, kako kaže, dokazala pogubne posledice i po odojčad i decu koja žive u područjima sa velikim koncentracijama ovakvog zagađenja.
„Kod njih je normalan rast i fiziološki porast funkcijskih kapaciteta pluća ometen, smanjen, a češći je razvoj plućnih bolesti poput astme u detinjstvu, ali i u kasnijem, odraslom životnom dobu, i slabiji imunitet prema virusnim i bakterijskim infekcijama disajnih puteva“, naglašava doktorka.
Kao najčešća oboljenja kardiovaskularnog sistema na čiji nastanak ili komplikacije utiče aerozagađenje navodi anginu pektoris, infarkt srca, povećan krvni pritisak, znatno češću i goru arteriosklerozu, povećanu cerebrovaskularnu ishemiju i sklonost šlogu sa svim posledicama po mentalno stanje ljudi.
Profesoraka Jovanović dodaje da mešavina komponenti ovakvog zagađenja vazduha obuhvata i teške metale (koji ostaju u vazduhu dok se ne vrate u zemlju u sastavu kiša) od kojih su mnogi izuzetno neurotoksični za ljude, a posebno za decu.
„Izlaganje teškim metalima u detinjstvu dovodi do različitih teških neurorazvojnih poremećaja, sniženog kognitivnog funkcionisanja, oštećenja govornih sposobnosti i tečnosti govora, agresivnosti, depresije, poremećaja spavanja, ali i trajnog toksičnog oštećenja većine organa sa značajnim posledicama u smislu oboljevanja i ranijeg umiranja“, upozorava.
Kod odraslih udisanje teških metala, kako navodi, može da izazove različite upale nervog tkiva, promene u krvno–moždanoj barijeri, glavobolju, psihičku uznemirenost, depresiju, poremećaj spavanja, moždani udar, demenciju.
„Rezultat je uvek smanjeni kvalitet života a što je duže ili češće ponavljano izlaganje ovim toksičnim isparenjima, pre dolazi do težih, nepovratnih poremećaja i povećane smrtnosti“, zaključuje profesorka Jovanović.
Dodatna opasnost od zagađenja vode i zemljišta
Profesorka Dragana Jovanović naglašava da neadekvatno odlaganje otpada na nehigijenskim deponijama dovodi ne samo do zagađivanja vazduha, vać i zemljišta, podzemnih i pvršinskih voda, što predstavlja dodatnu opasnost po zdravlje.
„Padavine koje se filtriraju kroz masu deponovanog otpada rastvaraju štetne materije, čime se zagađuje i zemljište i podzemne vode, dok je na zagađenom tlu posredno ugrožena flora i fauna“, kaže Jovanović. Dodaje da je problem još veći jer zagađenje nema isključivo lokalni karakter.
„Poznato je da je koncentracija toksičnih materija u ocednim vodama iz deponije veoma visoka zbog nekontrolisanog odlaganja otpada, posebno u fazama sagorevanja istog, kao i da dolazi do zagađivanje zemljišta u okolini otpadom nošenim vetrom“, objašnjava.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare