1
Ako voliš i čuvaš prirodu, ona će se višestruko odužiti. Ova priča o "uzvraćenoj ljubavi", bila je prva lekcija koju su dečaci i devojčice iz jednog kragujevačkog vrtića, naučili u okviru Šumske pedagogije, kod nas još uvek nedovoljno poznatog pojma, ali u svetu i te kako priznatog i prisutnog obrazovnog modela.
Boravak u prirodi se, gotovo kao po pravilu, prepisuje kao lek za sve zdravstvene probleme, ali se nažalost, malo ko toga i pridržava. Ta činjenica, prvo je osvestila stanovnike skandinavskih zemalja, koji su još krajem 50-tih godina, osmislili obrazovni model, po kojem će deca više vremena provoditi u prirodi.
Nazvali su ga Šumska pedagogija i on se od tada proširio na ceo svet. Sa kaskanjem više od pola veka, taj model se pojavio i u Srbiji, a prvi su ga ove godine, primenili vaspitači iz Predškolske ustanove ‘‘Vrabac‘‘ i Botanička bašta kragujevačkog Prirodno – matematičkog fakulteta (PMF).
PROČITAJTE JOŠ
Deca koja grle drveće, posmatraju lišće i uče o promenama na biljkama tokom godišnjih doba – i sve to u prirodnom okruženju, bili su samo deo prvog časa u prirodi, koji su ove dve gradske institucije realizovale u okviru Erasmus plus programa Evropske Unije, projekta mobilnosti i saradnje u oblasti obrazovanja, obuke mladih i sporta.
Kragujevači mališani, neznajući da su deo nečega što se prvi put dešava u Srbiji, ponosno su na svojim grudima nosili kartice sa natpisom ‘‘šumar‘‘, grlili stabla i s pažnom slušali vaspitačice koje im objašnjavaju, kako nam priroda uzvraća, ako je čuvamo.
‘‘Šuma je velika učionica, sa neiscrpnim temama za učenje dece i razvijanje njihovih navika za ceo život‘‘, kaže za Nova.rs Bojana Mikarić, direktorka PU ‘‘Vrabac‘‘ i pojašnjava da model Šumske pedagogije predviđa povezivanje dece sa prirodom, još u njihovom najranijem uzrastu, kako bi usvojili zdrav odnos prema svom okruženju i kasnije bili odgovorniji ljudi, ne samo prema prirodi, već i prema drugim ljudima.
Na ovom pionirskom poduhvatu, koji su prvi pokrenuli u Srbiji, partner im je jedna predškolska ustanova iz Slovenije, koja već primenjuje model učenja u prirodi.
„Osnovna ideja tog stanovišta je da deca u okviru redovnog borava u vrtiću, što više vremena provode u prirodi. Tako recimo, u Danskoj i Finskoj, zemljama koje su pokrenule Šumsku pedagogiju, deca veći deo dana provode napolju, bez obzira na vremenske uslove. Nama je cilj da decu redovno dovodimo u Botaničku baštu i posmatramo biljke, učimo o njima, i pratimo njihovu promenu kroz godišnja doba. Ovde smo postavili i sprave za razvoj krupne motorike, pa ćemo raditi i na njihovoj fizičkoj aktivnosti“, rekla je Mikarić.
Ona je istakla i da u saradnji sa partnerima iz Slovenije, rade na razvijanju priručnika i alata, koji će vaspitačima biti velika pomoć za rad sa decom u prirodi i dodala da su otvoreni za saradnju sa svim ustanovama u Srbiji, koje žele da se bave Šumskom pedagogijom.
Kragujevački PMF, podržao je ovaj projekat i ustupio deo Botaničke bašte za postavljanje šumske igraonice.
„Ovo je jako dobra stvar i mi podržavamo sve što je na dobrobit obrazovanja i mladih“, rekla je dekanka PMF-a Marija Stanić i dodala da u Botaničkoj bašti ima dovoljno prostora koji bi mogao da se iskoristi za druge kreativne i korisne ideje i uputila poziv za saradnju pojedincima i ustanovama, koji imaju takve predloge.
Šumska igraonica u Botaničkoj bašti, nastala pod pokroviteljstvom Evropske Unije, a u okviru programa Erasmus plus, osim deci iz vrtića, biće dostupna svim pojedincima i grupama, koje tokom radnog vremena poste Baštu, svojevrsnu kragujevačku zelenu oazu, koja se nalazi na obodu Šumarica.
BONUS VIDEO: Život sa četvorkama u Srbiji
Pratite nas i na društvenim mrežama: