"Cela država nam izgleda kao kontejner"

- Srbija je mala država, ovo rudnika što imamo je sasvim dovoljno, i novi bi predstavljali opasnost. Više je potencijalnih tačaka gde postoji rizik od zagađenja, od dovoda voda iz reka u rudnik, zatim odvod otpadnih voda iz postrojenja, pa sam proces koji podrazumeva upotrebu vrlo agresivne sumporne kiseline, jalovišta koja mogu da sadrže teške i toksične metale, zatim infrastruktura koje se prilagođava rudniku, što svakako menja celu okolinu. Jasno je da takav rudnik uništava životnu sredinu. S druge strane, pitanje je šta je benefit. Mene niko nije uverio da je benefit za ovu državu veći od onih četiri odsto rudne rente koje bismo dobili. To je strašno malo. Tu, naravno, dolazimo do zaključka da se rudnik ne otvara za dobrobit Srbije, već zbog interesa pojedinaca. Oni se nalaze u kompaniji Rio Tinto, a mogućno je da se nalaze i među našim političarima. Zaustavljanje otvaranje rudnika u Lozničkom kraju, međutim, ne bi značilo rešavanje problema životne sredine u Srbiji, već samo zaustavljanje jednog dramatičnog dodatnog pogoršavanja koje bi taj rudnik doneo.Građani Bora i Smedereva žale se da je dolaskom kineskih investitora ozbiljno pogoršan kvalitet vazduha.- Sam predsednik države je jednom prilikom potvrdio da investitori iz Kine dolaze u Srbiju jer znaju da ovde ne moraju da izdvajaju velika novčana sredstva za zaštitu životne sredine. Na osnovu toga lako se može zaključiti da su kineske kompanije, na moju veliku žalost, došle u Srbiju jer smatraju da će uštedeti novac, pošto neće morati da ulažu toliko u ekološke standarde. Mi kao narod ne vodimo računa o životnoj sredini, pa bi se čak moglo i pomisliti da im je pristup ispravan i logičan.

Kako rešiti sve veću zagađenost vazduha u Srbiji, posebno zimi?- Problem je i što o zagađenju vazduha govorimo samo zimi, a leti ga brzo zaboravimo. Razlozi zagađenja zavise od sredine do sredine, ali u osnovi svega je loš kvalitet goriva koje koristimo i loš kvalitet energetskih postrojenja, bez obzira da li su u pitanju kućna ložišta ili termoelektrane. Kada su u pitanju goriva, najveću opasnost predstavljaju ugljevi sa većom količinom sumpora, koji je osnovni uzročnik stvaranja smoga i PM čestica. Zato je potrebno povesti računa o kvalitetu goriva, ali je važno i da poboljšamo kvalitet postrojenja. Naravno, bitna je i energetska efikasnost naših objekata, jer kada bolje izolujemo objekte u kojima živimo i radimo, onda će i potrošnja energije biti niža. Međutim, u nekim mestima uzročnici su specifične prirode. Primer je Bor sa emisijom sumpor dioksida u procesu proizvodnje bakra, ili recimo Užice, zbog narušenog okolnog reljefa, čime je poremećen prirodan tok vazdušne mase.Šta je konkretno najveći problem u zaštiti životne sredine?- Srbija je prirodno lepa država, ali gde god je čovek nešto uradio u nekom prirodnom ambijentu, on ga je, slobodno se može reći, upropastio. Najbolji primer su Zlatibor i Kopaonik, ali i mnoga druga mesta koji su prirodni biseri. Sve smo devastirali. Mi smo zemlja sa ogromnom količinom rasutog komunalnog otpada i taj problem ne uspevamo decenijama da rešimo. Glavni problem je svest ljudi. Moramo da se naučimo da nije normalno baciti kesu sa đubretom pored kontejnera, već da morate da je ubacite u kontejner. Nije normalno izbaciti iz automobila pored puta dečiju pelenu ili nešto drugo. Zagađenje komunalnim otpadom je toliko veliko da kada putujete kroz Srbiju imate utisak da je cela država jedan veliki kontejner. Strašno je koliko su javne površine zaprljane. Od saobraćajnica, pa do reka i jezera i njihovih priobalja. Recimo, u Beogradu kao da uopšte ne postoji služba koja čisti zelene površine stambenih naselja. Komunalna preduzeća kako-tako očiste ulice, ali zelene površine oko zgrada ostaju zatrpane đubretom. A stanari nemaju svest da bi mogli i sami to da urade.U pojedinim sredinama problem je i kvalitet vode za piće. Zrenjanin godinama ima taj problem, a građani Beograda se boje da će izgradnjom u oblasti vodoizvorišta na Makišu, postati novi Zrenjanin.- Problem kvaliteta pijaćih voda u pojedinim gradovima postoje i njihovi uzroci su različiti. Međutim, opet se sve svodi na veliku nebrigu odgovornih, ali i stanovništva. Beograd je posebno interesantan jer je jedan od retkih gradova u ovom delu Evrope koji ima dobar kvalitet pijaćih voda, i to prvenstveno zahvaljujući izvorištima u Makiškom polju. Zato je udar na Makiš potpuno neobjašnjiv. Makiš je biser Beograda, jer se tu nalaze velike rezerve kvalitetne vode. Ono najvrednije što Beograd trenutno ima sadašnja vlast kao da hoće da uništi. Površinske vode Save ulaze u aluvijalnu formaciju Makiškog polja i raspoređuju se lepezasto po principu „palačinke“, zahvatajući veliku površinu. Najviše se skupljaju u rezervoarskim stenama, gde se onda prave reni bunari. Pošto se vode rasprostiru po principu lepeze, zahvataju širok pojas. Iz tih razloga rezerve i kvalitet voda može da ugrozi svaka gradnja na tom području bez obzira na udaljenost od konkretnog reni bunara. Jasno je da pojas vodoizvorišta ne sme da se sužava.Pomenuli ste i da je tlo zagađeno, a o tome sa jako malo priča.- Zagađenje tla je uglavnom posredno. U Srbiji je malo sanitarnih deponija, a na sve strane je komunalni otpad, pun različitih zagađujućih supstanci. Kada imate divlje smetilište, a ne uređenu sanitarnu deponiju, koja je napravljena tako da sprečava da se iz otpada zagađujuće supstance prenesu u zemljište, onda je jasno da će vrlo lako različita jedinjenja uz pomoć kišnice preći u tlo. Uz taj poguban uticaj naše nebrige o otpadu, postoji i ono na šta ne možemo da utičemo, U poslednje vreme, a posebno od 2007. godine, imamo permanentne suše na teritoriji Srbije. Smanjen je broj kišnih dana od maja do novembra. Ranije smo u julu i avgustu imali temperature oko 30 stepeni, i već u septembru bi stigle kiše i sve bi se vratilo u normalu. Na žalost, sada do kraja oktobra imamo sušne periode, što doprinosi pogoršanju kvaliteta poljoprivrednog zemljišta. Prema nekim procenama, Grčka je, recimo, izgubila značajan procenat poljoprivrednog zamljišta u poslednjih 50 godina. Pominje se čak nekih 30 procenata. I mi smo počeli da ga gubimo na jugu Srbije, i taj proces „saharizacije“ Srbije kreće se ka severu.Šta je rešenje za ove probleme?- Nijedno od ovih pitanja ne može ozbiljno da se reši, dok se život u Srbiji i odlučivanje na vrati u institucije i dok one ne počnu da rade svoj posao. Visoko cenim potez dramske umetnice Svetlane Bojković, koja je upotrebila svoj renome i popularnost da skrene pažnju na problem bare Reva i da se zatvori ta deponija. Ali jasno je da će na nekom drugom mestu biti otvorena neka druga divlja deponija, gde će odlaziti otpad koji je išao ranije u baru Revu. Pojedinačna rešenja neće dati ukupan finalni rezultat. Za ozbiljna rešenja je neophodna konstantna edukacija stanovništva o tome koliko je štetno sve što radimo prirodi i kako treba da se odnosimo prema njoj, jasna pravila i zakoni šta se sme, a šta ne, i naravno vrlo stroge kazne za one koje se ne pridržavaju zakona i uništavaju životnu sredinu.Nedavno ste izabrani za potpredsednika Demokratske stranke. Stiče se utisak da se prethodnih godina tradicionalne stranke nisu mnogo bavile životnom sredinom i da je baš zbog toga nastalo dosta novih pokreta.- Od 2003. sam u Demokratskoj stranci. U poslednjih nekoliko godina imali smo jedan vrlo težak period. Posebno od sednice glavnog odbora u Madlenijanumu prošle godine, pa do nedavne izborne stranačke skupštine u julu. Zadovoljan sam što smo uspeli da se konsolidujemo i da iz svega toga izađemo mnogo jači. U ovom trenutku DS je vrlo stabilna stranka sa jakom stranačkom strukturom i sa izvarednim pojedincima. Sa rukovodstvom stranke, pre svega, sa predsednikom Zoranom Lutovcem i njegovom zamenicom Draganom Rakić, postignut je vrlo čvrst dogovor da će se ekološkim problemima prići na drugačiji način. Iz deklarativnog pristupa rešavanju problema preći ćemo na konkretne aktivnosti, strategijski definisane, koje se odnose na poboljšanje kvaliteta svih segmenata životne sredine.Pratite nas i na društvenimmrežama:FacebookTwitterInstagram