Biljana Petrović (48) je samohrana majka koja sa svojim osamnaestogodišnjim detetom živi u selu pored Aleksandrovca. Jedno vreme je živela u Jagodini, a nakon razvoda i gubitka posla 2010. godine, vratila se u svoj rodni kraj. Iako je trenutno zaposlena, Biljanina agonija i potraga za poslom trajala je 12 godina. Kako je ispričala za naš portal, najpre je problem bio to što je samohrana majka sa malim detetom, a kasnije su problem postale i godine. Takođe, život u maloj sredini dodatno je doprineo tome da Biljanina muka bude još veća.
“Ja po tri osnova spadam u osetljivu kategoriju. Žena sam sa sela, samohrana majka i imam više od 45 godina”, počinje svoju priču Biljana za portal Nova.rs.
Kada se razvela i ostala bez posla, pre 13 godina, Biljanino dete je još bilo malo, zbog čega joj je bilo teško da nađe novi posao, budući da, prema njenim rečima, poslodavci na to i te kako obraćaju pažnju. A kasnije, kada je dete poraslo, postale su problem i Biljanine godine.
Ipak, iako je sve vreme, do decembra prošle godine kada je počela da radi u jednoj osiguravajućoj kući, Biljana bila pravno i zvanično nezaposlena, kaže da je radila mnogo više od onih koji jesu zaposleni.
“Radila sam teške, nadničarske poslove svake godine. Od maja do septembra, kada je sezona, išla sam u najamni rad kako bih imala neku zaradu i kasnije vraćala dugove”, objašnjava Biljana.
Još jedan problem u nalaženju posla predstavljala je i loša povezanost Biljaninog sela sa gradom.
“Prevoz je jako loš i to otežava situaciju, a i zarade na svim poslovima su male, kao i u svakoj maloj sredini”, navodi naša sagovornica.
Biljana je, inače, završila gimnaziju i upisala Ekonomski fakultet, ali ga nije završila. Pre nego što se razvela, bavila se trgovinom.
“Najveći deo radnog staža bavila sam se trgovinom, čak sam držala i samostalnu trgovinsku radnju i to je bio jedini posao na kom sam bila prijavljena. Međutim otkad sam se vratila u selo, u sektoru trgovine nisam ni pokušavala da nađem posao upravo zbog lošeg prevoza, a za vožnju automobilom i gorivo nemam para. A na onim radnim mestima koja bi zadovoljila moje potrebe jednostavno nisam imala šanse”, kaže Biljana.
Ona navodi da u svojoj okolini, nažalost, ima još mnogo primera sličnih njenom, budući da se u malim sredinama jako teško dolazi do posla sa nekom “pristojnom” zaradom, naročito ako ste samohrani roditelj.
Ipak, Biljana je voljna da pomogne i drugim ženama. Naime, ona je angažovana i u udruženju “Žene na prekretnici”, čija je misija zatvaranje rodnog jaza na tržištu rada kroz ekonomsko osnaživanje i povezivanje žena starosti 45+ koje su ostale bez posla.
Na ovaj način, Biljana pomaže ženama koje su u istoj ili sličnoj situaciji kao ona da “stanu na noge”.
“Rad u udruženju mi je više hobi, ali to je sačuvalo i moj zdrav razum kada mi je bilo teško”, zaključuje Biljana.
BONUS VIDEO Problem sa zapošljavanjem žena posle 45. godine