"Više nije toliko ludo, da već sutra ne može biti luđe. I to je jedini “zakon” koji ovde važi. Zato ne mogu reći da sam se mnogo iznenadila kad sam krajem jula ove godine dobila “dojavu“ da će već koliko sutra banci biti poslat zahtev da Upravi za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma dostavi sve transakcije sa mog privatnog računa i sa računa firme koju vodim", konstatuje urednica "Nove ekonomije" Biljana Stepanović u autorskom tekstu za Nezavisno udruženje novinara Srbije.
Tekst koji govori o pritiscima na medije i novinarstvo u Srbiji prenosimo vam u celosti:
U regularnim uslovima, u zemlji koja funkcioniše normalno, a ne sasvim nenormalno, verovatno bih tog trenutka doživela moždani udar. Ali sada – ništa. Sama se čudim što se ne nerviram. Ali ipak, rešim da javim mužu, deci, sestri i nekolicini najboljih prijatelja da, šta god narednih dana čuju ili pročitaju o meni, ne veruju ništa i da ne brinu. Čista sam, to im garantujem.
Samo sam ih bez veze prepadala, nije trebalo da zovem.
Narednih dana nemoćni ste, sedite i čekate odakle će da udari. Ne bi bio prvi put, naprotiv. Ali baš pranje novca i finansiranje terorizma, to je nekako ipak preterano dotle da je nadrealno i to me, paradoksalno, smiruje umesto da me uznemiri. U nekom trenutku javlja se kolega, pita – znaš li da si na spisku Uprave? Kažem – znam, ali ne znam da postoji spisak. Uveče gledam na Newsmax Adria i shvatam, OK, ludilo je uzelo maha, ali ovde su se baš zaigrali: 37 organizacija civilnog društva i nezavisnih medija, plus 20 fizičkih lica (ja na oba spiska) biće predmet istrage Uprave koja treba da vidi da li smo baš mi, od svih mogućih kandidata u ovoj zemlji, kojim slučajem finansirali međunarodne teroriste – u Srbiji ih još koliko znam nema – i prali novac.
Gde bih ja mogla da nađem teroriste da im pošaljem novac? I što da im šaljem novac? I koji novac? Pa neki veliki, koji se odnekud slio na moj račun tako da niko do sada ne primeti, i onda mi je ostao da uplatim teroristima kad smo platili sve troškove, isplatili plate, honorare, štampu novina, zakup prostora i sve ostalo. Međunarodnim teroristima sigurno ne može da se ponudi neka sića. Ali, šta ako je celokupni naš godišnji prihod u stvari neka sića? To se sa dva klika vidi na sajtu Agencije za privredne registre (APR), ne treba da se pravi ovaj performans, razmišljam.
Valjda bi i banka, kao što je po zakonu dužna, signalizirala Upravi da baš kod mene postoje neke sumnjive transakcije koje treba proveriti? Recimo, isto kao što su onomad, gle čuda, banke uradile upravo sa računima aktuelnog ministra finansija Siniše Malog.
Portal KRIK, jedan od medija koji su se našli na spisku Uprave, u više navrata je pisao da su Agencija za borbu protiv korupcije i Uprava za sprečavanje pranja novca ukazivale na “više problematičnih novčanih transakcija aktuelnog ministra finansija Siniše Malog”. Ali eto, svi postupci koji su bili pokrenuti protiv ministra Malog, ranije gradonačelnika Beograda, u međuvremenu su obustavljeni i protiv njega se ne vodi nikakva istraga. Čist je i nevin kao beba.
“Ne vidim zašto bi uvid u transakcije pojedinaca ili nevladinih organizacija bio problem, ukoliko se nešto ne krije”, čudio se ministar Mali, ali ne povodom svog, već povodom našeg slučaja. Njegov problem sa 24 bugarska stana je, odgovara on gospođi Stepanović, rešen. Valjda je gospođa čula za bugarskog grafologa?
Dobro, znači, Mali je nevin. Šta je sa nas 20 pojedinaca i 37 organizacija i medija? Ne znamo, Uprava nam ništa ne javlja. Upadljivo ambiciozni i očigledno poslušni (naravno v. d.) direktor Uprave Željko Radovanović u prvom trenutku se izleteo i izjavio da je reč o “redovnim aktivnostima”.
Dobro – ali to nije po zakonu, prema važećem zakonu izričito mora da postoji osnov sumnje. Kako je baš nas izabrao? Nije samo nas, kaže. A koga je još izabrao? To neće da kaže.
Željko se onda malo ispravlja i dopunjava da “Uprava nije nastupila sa aspekta konkretne sumnje u izvršenje bilo kog krivičnog dela, nego je koristila nekoliko indikatora – od veličine prihoda, odnosa donacija i prihoda, kriterijuma Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF), a uzimano je u obzir i to da li je reč o sredstvima koja stižu iz zemalja koje su označene kao rizične”. Tu mu je već neko izgleda naredio da zaćuti.
Tako sam ja rešila da obrnem igricu. Pošto sam novinar, imam legitimno pravo da državnim organima, u koje spada i Uprava za sprečavanje pranja novca, postavim neka pitanja:
– Zašto se Srbija uopšte našla na crnoj listi FATF, međunarodnog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma kao rizična zemlja, zajedno sa Ganom, Etiopijom, Sirijom, Pakistanom i državom Vanuatu? Ko je to tačno i na koji način izazvao? Nisu valjda novinari i nevladine organizacije?
– Koje tačno slučajeve pranja novca je Uprava za njegovo sprečavanje do sada otkrila, istražila, iznela rezultate, poslala Tužilaštvu i ono procesuiralo?
– Da li je Uprava zaustavila bar jednu kapitalnu transakciju koja je bila sumnjiva tokom privatizacije, sprečila takvu privatizaciju i Tužilaštvu dostavila krivične prijave protiv odgovornih?
– Koliko je Uprava istraženih i utvrđenih velikih utaja poreza i malverzacija dostavila Poreskoj upravi na dalje postupanje?
– Koliko je postupaka kontrole sprovela Poreska uprava po velikim sumnjivim transakcijama i šta je tačno našla?
– Da li se kontrolišu kapitalne transakcije i recimo unakrsno ispituju prihodi kupaca nekretnina u Beogradu na vodi, višemilionske vrednosti. Ili, srpski – odakle svim tim kupcima toliki novac da kupuju velike stanove, duplekse i penthause po 4-5.000 evra po kvadratu?
– Ko su kupci ostalih nekretnina vrednih po par miliona evra na ekskluzivnim lokacijama koje se grade u Beogradu?
– Ko su graditelji monumentalnih zgrada, hotela i ostalih nekretnina kojima su nagrđeni Kopaonik i Zlatibor na primer i odakle im novac? Da li su svima njima, i sa kojim obezbeđenjem, banke dale kredite?
– Ko su gospoda i gospođe koji kupuju zemlju po Vojvodini i odakle im novac? Mogu li da dokažu prihode? Da li može da se utvrdi ko su krajnji kupci?
– Na internet stranici Uprave navodi se da su pretnji od pranja novca najizloženiji sektori nekretnina, organizovanja igara na sreću i bankarski sektor, a da za njima slede sektor menjača, kazina i računovođa. Da li je tu nešto pronađeno?
– Pošto je od 1. marta iduće godine ponovo najavljeno unakrsno ispitivanje imovine i prihoda (pre svega državnih funkcionera, a ne protivnika vlasti nadajmo se) da li će se utvrditi sa kojom su imovinom 2012. u vlast ušli, na primer, vazduplohov Babić, zatim Bata Gašić, braća Tončev, tetkin mali Vulin, državni Mali i ostali, a čime sada raspolažu?
– I na kraju, šta je Uprava za sprečavanje pranja novca našla u naših 57 slučajeva? Nije valjda bezveze trošila resurse i novac poreskih obveznika? Nije valjda samo pokušavala da nabavi svež materijal za tabloide, pa da nas malo propusti kroz tu mašinicu za mlevenje ljudi, kad već nećemo da ćutimo?
Ja bih za gospodina Željka Radovanovića imala jedno lično obraćanje, u vidu predloga: ili vi iznesite koje sam ja to teroriste i kojim novcem tačno finansirala, ili ću se ja strpeti i sačekati da se steknu uslovi, pa da vas preko nadležnih organa upitam zašto ste kršili zakon i svoja ovlašćenja, zašto ste činili krivično delo, proganjali me i sramotili? To delo ne zastareva brzo, sačekaću. To bi bila moja poruka i ostalim službenicima koji sada krše zakone pod pritiskom vlasti: nemojte to da radite. Aleksandar Vučić će jednom da ode, Siniša Mali će… videćemo, a vi ćete ostati sa nama i svojim (ne)delima. Budite časni ljudi. Suprotstavite se.
****
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare