Zagađenje vazduha tokom novogodišnje noći izuzetno je visoko u većini gradova i opština u našoj zemlji, a Čačak je poneo šampionsku titulu jer je ta vrednost 565, pokazuju podaci sa sajta iqair.com.
Koncentracija štetnih PM2,5 čestica u pojedinim gradovima u Srbiji tokom noći veća je i preko deset puta od granične vrednosti, a u gradu pored Morave dostigla vrednost od čak 599 mikrograma po metru kubnom, pokazuju podaci sa mernih jedinica koji su prikazani na sajtu iqair.com.
On je čak 119,8 puta veći prosečne godišnje granične vrednosti koju je Svetska zdravstvena organizacija propisala. Čačak, i van grejne sezone ima visok nivo zagađenosti čemu najviše doprinose izduvni gasovi iz vozila.
Srbija je jedna od država u Evropi koje su u saobraćajne propise uvele pravilo da vozači automobila moraju da zaustave svoja vozila i propuste pešake na pešačkim prelazima, osim ako je u pitanju pešački prelaz na kome je saobraćaj regulisan semaforima.
„Dosta se govori o štetnosti čestica mikroskopskih veličina koje u atmosferu dospevaju iz individualnih ložišta ili kotlarnica daljinskog grejanja tokom grejne sezone, ali od tih čestica po zdravlje ljudi štetniji su izduvni gasovi motornih vozila koje građani udišu. Ugljen-monoksid je daleko toksičniji od tih čestica, a ljudi ga svakodnevno udišu na svim onim mestima gde je koncentrisan veliki broj automobila i gde je saobraćaj usporen.
Svi u Srbiji su čuli za saobraćajno pravilo koje je uvedeno da pešak ima prednost na pešačkom prelazu i čini mi se da nijedno zakonsko pravilo nije tako brzo zaživelo u narodu kao to. Svi smo mi pešaci, a većina smo i vozači, ali nikako nije dobro da jedno-dva-pet vozila stoje i čekaju da jedan pešak pređe preko ulice i za to vreme ispuštaju otrovni ugljen-monoksid, jer je za sve mnogo zdravije da pešak ili pešaci sačekaju da vozila prođu“ , kaže za naš portal pulmolog, dr Aleksandar Radojević.
Prema njegovoj oceni, vazduh mnogo više zagađuju izduvni gasovi automobila na nekoj raskrsnici, nego dim i čađ iz ložišta okolnih kuća.
PROČITAJTE JOŠ
„Ljudi kada osete miris dima i čađi gledaju da se što pre udalje sa tog mesta svesni da je štetno da takav vazduh udišu. Ugljen-monoksid je tihi ubica, njega ne osećate dok idete ulicom i svakog dana ga udišete u ogromnim količinama.
Ne zaboravite nisu samo pešaci i vozači koji se zateknu na konkretnom pešačkom prelazu izloženi udisanju veće količine ugljen-monoksida, tu su i stanari okolnih zgrada koji su, takođe, izloženi otrovima.
U gusto naseljenim delovima grada i ulicama sa malo većim saobraćajem, uprkos svim inovacijama automobilske industrije za smanjenje štetnosti izduvnih gasova postoje opasna isparenja.
Ako se ne varam, to su u Evropi prvi uočili Šveđani i Norvežani, pa su promenili svoje propise u saobraćaju, a to ćemo možda i mi uraditi u Srbiji kada shvatimo o čemu se radi“, naglasio je dr Radojević. Prema njegovim rečima, ovo je jedan od uzroka uvećanja kancerogenih oboljenja pluća koja se najčešće završavaju smrtnim ishodom.
„Ova bolest se prilično retko otkriva u ranoj fazi i najčešće bude fatalan ishod“ zaključio je naš sagovornik.
Čačani sa kojima smo razgovarali kažu da u ovakvim uslovima jedva mogu da dišu.
„Imam astmu još od malena i ne smem da ostanem be pumpice. Kada je ovako visok nivo zagađenosti ne smem da izađem ni na terasu, a kamoli na ulicu“, rekla je za naš portal Marija Grbović. Ona je majka dva mališana od jedne i tri godine, pa svakodnevno uključuje mašinu za pranje veša.
„Ni garderobu ne smem da sušim na terasi. Ako verujete veš toliko smrdi kada ga okačim da mora ponovo da se pere. Ovo je zaista strašno“, zaključila je ona.
BONUS VIDEO: Rada Đurić o borbama za životnu sredinu, Nedeljicama, Boru i (ne)odgovornosti nadležnih
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare