Srbija diše na škrge: Zagađenje nam skraćuje životni vek

Društvo 16. dec 202119:05 > 19:08
Podeli:
Grafika:Slađana Đermanović/Nova.rs

Poslednja tri dana zagađenje vazduha ponovo je postalo kritično i Beograd se tako ponovo našao među deset najzagađenijih gradova u svetu. Ništa bolja situacija nije bila ni u ostatku zemlje, a glavni problemi jesu individualna ložišta, ali i veliki doprinos zagađenju prave i srpske termoelektrane.

Najzagađeniji period u srpskim gradovima upravo je u periodu od decembra do marta, odnosno tada ima najviše dana sa prekomernim zagađenjem. Vrhunac zagađenja je u januaru, zatim polako opada od kraja februaru, a leto je najmanje zagađeno. Od oktobra količina čestičnog zagađenja ponovo počinje da raste.

Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole ocenjuje za „Novu“ da je prekomerno zagađenje vazduha poslednjih nekoliko dana rezultat više faktora, odnosno individualnih ložišta, vremenskih i atmosferskih uslova, a doprinos su dale i termoelektrane u okolini.

„Kada hladnije, ljudi više lože, a zbog atmosferskih pritisaka zagađenje ostaje u vazduhu par metara iznad zemlje“, navodi on.

Pola Beograda nema centralno grejanje

U Beogradu je poslednjih dana koncentracija „nevidljivih ubica“ koje mogu da uđu u krvotok, PM2.5 čestica, veća i za po više od deset puta od dozvoljene vrednosti koju je definisala Svetska zdravstvena organizacija. Najzageđenije tačke u glavnom gradu Srbije su Kotež, Borča, Dorćol, Vračar, Sajam, Palilula, to pokazuju sajtovi za merenje zagađenja.

Sa druge strane Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole ističe za „Novu“ da je čestično zagađenje u suštini prisutno u gotovo celom gradu i da nisu primetili da su neki delovi poput Vračara bolji od Starog grada ili Novog Beograda.

Kao jedan od najvećih uzročnika prekomernog zagađenja u Beogradu poslednjih dana jesu individualna ložišta, ističe Pantić i dodaje da je kvalitet vazduha gori u onim delovima grada gde ima najviše individualnog grejanja.

Zemun
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

„Tek oko 50 odsto Beograda je u sistemu centralnog grejanja i beogradske toplane uglavnom rade na gas, a u nekom režimu koriste mazut. Postoje kotlarnice u prigradskim deolovima koje koristi čvrsta goriva, ali više od polovine Begorada nije na centralnom grejanju. Kada se pogleda izveštaj Gradskog zavoda za javno zdravlje vidi se da je u Lazarevcu katastrofa. Proed toga, Novi Beograd je pre dve godine imao najveći broj zagađenja u Srbiji, 170 dana, odnosno pola godine, i to je izmerila stanica na raskrsnici Omladinskih brigada i Jurija Gagarina“, rekao je Pantić.

Smederevo i Valjevo se bore na vrhu liste najzagađenijih gradova

Pored Beograda, među najzagađenije gradove su Obrenovac, Smederevo, Valjevo, Bor, Kosjerić, Stepojevac, Čačak, Novi Pazar, Niš, Kragujevac, Užice i Novi Sad, pokazuju sajtovi za merenje kvaliteta vazduha.

U svim gradovima najveći problem prave, kako navodi Pantić za „Novu“, individualna ložišta zajedno sa velikim industrijskim postrojenjima.

U Smederevu najviše problema pravi individualno grejanje zajedno sa Železarom koju je kupio kineski HBIS, a u Valjevu probleme sa prave veliki zagađivači koji koriste mazut, te pojedinačna ložišta. Ogroman problem za Valjevo i to što se on nalazi u kotlini.

Foto: Shutterstock

Dok se većina mesta u Srbiji muči sa čestičnim zagađenjem kojem nastaje usled sagorevanja čvrstih goriva, Pantić upozorava i na jedno specifično zagađenje i to upravo u Boru, a to je sumpor-dioksid.

„U Boru je problem industrija zbog koje nastaje zagađenje sumpor-dioksidom. To je gas i opasnost od njega je kratkoročna, ali opasnija“, upozorava Pantić za „Novu“.

Naš sagovornik upozorava da se otvaranjem novih stanica za merenje zagađena menja i lista najzagađenijih gradova.

„Novi Pazar je na papiru uvek bio ‘zelen’ dok se nije otvorila stanica za merenje zagađenja, kada se otvorila odmah sledeće godine je Pazar prešao u zagađene gradove“, ukazuje Pantić.

Termoelektrane ispuste i do 7 puta više zagađujućih materija nego što je dozvoljeno zakonom

Pantić za „Novu“ ističe da srpske termoelektrane ispusta i do sedam puta više zagađujućih materija nego što bi smelo po zakonu i dodaje da termoelektrana Kostolac B ispušta najviše sumpora i to mnogostruko više nego što je planirano.

On navodi da je Srbiji potrebna „zelena transformacija“ i ističe da ugalj u Srbiji nema dobru kaloričnu vrednost, a pravi veliko zagađenje.

Foto: Printscreen Envato/Video

„Nije rešenje ako vam nije dobar ugalj da pravite novu termoelektranu. Na šta će da rade? To je gorivo koje nestaje i još je skupo jer se na njega primenjuju i CO2 takse“, navodi nam Pantić.

Šta da radite kada je vazduh prekomerno zagađen?

U danima kada je vazduh u vašem mestu prekomerno zagađen, što je često tokom perioda zime, svima se savetuje da prvo tokom najzađenijih sati svoje prozore kuća drže zatvorenim i da uključe pročišćivače vazduha koji uklanjaju čestice koje nisu vidljive golim okom, a koje mogu biti štetne za udisanje. Svima se savetuje da tokom najzagađenijih dana izbegavaju vežbanje ili treniranje napolju.

Preporučuje se svima da tokom najzagađenijeg perioda dana nose maske i na otvorenom, a pogotovo osetljive grupe kao što su stari, deca i osobe koje imaju oboljenja srca i pluća.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Specijalne maske za zagađenje moraju da imaju oznaku CE i oznaku standarda.

Zagađenje na Balkanu odnosi milijarde evra godišnje

Zagađenje u državama Zapadnog Balkana smanjuje očekivani životni vek od 0,4 do 1,3 godine, pokazuju podaci zajedničkog istraživačkog centra Evropske unije.

Inače, pojedine procene govore da termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu naprave ekonomsku štetu u vidu zdravstvenih troškova od 1,2 – 3,4 milijardi evra na godišnjem nivou.

Bonus video – Zagađenje

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar