U prva tri kvartala prošle godine, svaki građanin Srbije u proseku je bar četiri puta mesečno kupovao plaćajući karticom u prodavnicama i drugim objektima, a u istom periodu najmanje dva puta je do željenih proizvoda dolazio na domaćim internet sajtovima. Tako je bezgotovinskim putem obavljeno oko 280 miliona kupovina ili čak 50 miliona više nego u istom periodu 2020.
Šta je doprinelo tako snažnom rastu? Prema istraživanju NALED-a, čak 72% građana Srbije koji plaćaju bezgotovinski ističe da to čine jer im je lakše i brže dok ostali ističu prednost kupovine na rate, bezbednost i kupovinu preko interneta. Napredak tehnologija i promene navika nameću potrebu da se izađe u susret željama kupaca, a najbolje rešenje za to je povećanje broja mesta na kojima do proizvoda ili usluge može da se dođe bez gotovine u džepu.
– U Srbiji trenutno postoji gotovo 3.000 internet sajtova na kojima može da se kupuje, kao i više od 111.000 POS terminala koji podržavaju plaćanje karticama ili mobilnim telefonima. Naše tržište beleži rast kupovina bez upotrebe gotovine ali Srbija i dalje ima 2,2 puta manje prodajnih mesta koja to omogućavaju u odnosu na EU. Iz tog razloga pokrenuli smo Nacionalnu inicijativu za bezgotovinsko plaćanje, kroz koju ćemo za 25.000 prodajnih mesta širom Srbije obezbediti prihvat kartica, instant i drugih digitalnih oblika plaćanja. Projektom ćemo dati podršku pre svega malim trgovinama i institucijama da svojim potrošačima ponude veću mogućnost izbora pri kupovini ili plaćanju usluga – ističe Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu.
Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, koji se sprovodi uz podršku kompanija Visa i Mastercard, a pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Srbije.
– Cilj Inicijative ,,Bolji način“ je veća finansijska inkluzija građana i privrede, odnosno njihovo uključivanje u finansijske tokove. Želimo da podignemo svest kod građana o značaju razvoja bezgotovinskog društva. Takođe, kroz češće korišćenje bezgotovinskih plaćanja doprinećemo smanjenju sive ekonomije i bržem ekonomskom razvoju Srbije. Procene su da bi rast digitalnih plaćanja za samo pet odsto tokom pet godina, smanjio obim sive ekonomije i do 13 odsto, što je jasan indikator važnosti ovog projekta – pojašnjava Đorđević.
PROČITAJTE JOŠ
Prema njegovim rečima, bezgotovinsko plaćanje za građane znači veliku uštedu vremena. Prosečno mobilno plaćanje ili kupovina beskontaktnom karticom traju 12,5 sekundi, dok je za plaćanje gotovinom potrebno gotovo tri puta više. Bezbednost novca je jedna od ključnih odlika bezgotovinskog plaćanja. U slučaju gubitka mobilnog telefona ili kartice, pristup sredstavima je zaštićen PIN-om ili je moguće blokirati pristup sredstvima pozivanjem banke dok je u slučaju gubitka gotovine šteta nenadoknadiva. Važna prednost bezgotovinskih plaćanja je i povećanje lične bezbednosti zbog smanjenja prilika za krađe.
Đorđević dodaje da je kupovina kod prodavaca koji pružaju mogućnost digitalnog plaćanja sigurnija za potrošače jer POS terminal može da poseduje samo uredno registrovan privredni subjekt, što u velikoj meri garantuje da su proizvodi koje prodaje provereni i bezbedni. Bezgotovinsko plaćanje omogućava kupovinu preko interneta što donosi ključne prednosti potrošačima naspram kupovine gotovinom – veći izbor „prodavnica“, kupovinu iz inostranstva takoreći iz fotelje, kupovinu na rate, povoljnije cene kroz učešće u lojalti programima i drugo.
Digitalna plaćanja doživljavaju veliku ekspanziju širom sveta. Od 2016. do 2020. broj bezgotovinskih transakcija povećan je sa 487 na 785 milijardi godišnje, a do 2025. dostići će čak 1.842 milijarde posebno zahvaljujući razvoju tehonologija i plaćanja „nove generacije“, a u poslednje dve godine i željom građana da se zaštite od virusa smanjenjem kontakata.
BONUS VIDEO: Plaćanje karticom, plastični novac
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar