0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pobedonosno je najavio da su za penzionere obezbeđene pare, te da će od 1. novembra imati povećanje penzija za 9 odsto, a od 1. januara sledeće godine još 12,1, što će biti ukupno uvećanje za nešto više od 20 odsto. Ruku na srce, svako povećanje penzija je dobra vest, ali računica pokazuje da ova povišica neće rešiti probleme i drastično popraviti živote najstarijijih građana Srbije jer - penzije će progutati inflacija.
Reprezentativna udruženja penzionera predlagala su povećanje penzija od 1. novembra za 24 odsto, kao i da se penzije za 2023. godinu povećaju za 19,3 procenta.
Iako nisu dobili očekivano povećanje, predsednik Udruženja penzionera sindikata, Milan Grujić za Nova.rs navodi da je postignut pomak, jer kako ističe, u konačnoj računici, ‘‘razlika je dva procenta‘‘ između koncepta koji su oni predlagali i povećanja koje je odobrila država.
Grujić ipak strahuje, da bi uvećane penzije mogle da budu obezvređene, ukoliko do kraja godine dođe do porasta inflacije.
‘‘Ako u novembru i decembru dođe do poskupljenja energenata i to povuče povećanje potrošačkih cena, onda bi realno povećanje penzija bilo umanjeno i svedeno na manju meru od očekivane‘‘, ukazuje on.
Prilikom najave o povećanju penzija, predsednik Aleksandar Vučič istakao je da će prosečna penzija biti 38.000 dinara, koja sada, prema zvaničnim podacima iznosi 30.952 dinara.
Međutim, taj projektovani iznos proseka i dalje će ostati ‘‘san‘‘ za valiku većinu penzionera.
Grujić napominje da od 1,65 miliona penzionera u Srbiji , 980.000 građana ima penziju sa iznosom ‘‘do prosečne‘’, dok preko 80 odsto najstarijih, mesečno prima do 35.000 dinara.
‘‘To je nedovoljno za bilo kakav načn života, to je samo za preživljavanje. Očekujemo i da se napravi neka kontrola rasta cena, poskupelo je meso, cene na zelenoj pijaci, a to je sve ono što penzioneri najviše kupuju‘‘, rekao je Grujić.
On je posebno ukazao na građane starije od 65 godina, koji nemaju nikakvih primanja, a kojih je prema proceni Udruženja oko 300.000 i pozvao nadležne u državi, da hitno naprave liniju socijalne pomoći koja bi olakšala život najugroženijima.
Ćulibrk: I pored povećanja, penzija realno manja nego prošle godine
Glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrik, za Nova.rs objašnjava da su penzioneri tokom cele godine ‘‘na gubitku‘‘, te da je prema zvaničnim podacima Ministarstva finasija za osam meseci ove godine, penzija realno manja za četiri odsto, nego što je bila prošle.
‘‘Taj realni pad penzija se meri stopom zvanične inflacije, a penzioneri najviše para troše za hranu, koja je poskupela 25 posto. Prema tome, oni su ovu godinu izgubili, a da li će dobiti nešto od sledeće, to će se tek videti prema cenama u tom trenutku. Ovo povećanje penzija je samo pokušaj da se nadomesti deo velikih gubitaka, koje su penzioneri imali‘‘, istakao je Ćulibrk i podsetio da se prave razmere gubitaka, mogu videti tek prema poređenju sa prosečnom platom.
‘‘Sadašnja prosečna penzija je na nivou od oko 40 odsto prosečne plate. Taj odnos je pre 10 godina, dakle 2012., bio 60 odsto od prosečne plate.
Ako ova vlast toliko vodi računa o penzionerima, kao što tvrdi, zbog čega je prosečna penzija samo 40 odsto prosečne plate. Mi slušamo, kako penzioneri imaju do sada najveće penzije u modernoj istoriji Srbije, ali penzioneri bi sami trebalo da znaju i zaključe kada im je bilo bolje‘‘, rekao je Ćulibrk.
‘‘Povećanje penzije poješće inflacija‘‘
Ekonomista Šaša Đogović ukazuje da je osnovni cilj povećanja penzija da se spreči opadanje kupovne moći najstarijih građana, te da će i sa povećanjem, penzioneri praktično moći da kupe isto koliko i do sada.
On podseća da je zvanična inflacija 13,2 odsto, ali da je zapravo najbolji pokazatelj kupovne moći svih građana, tabela Ministarstva trgovine, koliko za prosečnu zaradu možemo da kupimo određenog proizvoda iz paketa osnovnih životnih namirnica.
Prema toj tabeli, u junu 2021. mogli smo da kupimo 430 litara jestivog ulja, a u junu ove, 371 litar, odnosno 59 litara manje. Prošle godine smo za prosečnu platu mogli da kupimo 150 kilograma svinjskog mesa sa kostima, a ove 30 kilograma manje.
‘‘To najbolje ilustruje da je od prošlog juna do sada došlo do erozije kupovne moći, a ovim povećanjem penzija, penzioneri će biti samo na održavanju postojeće kupovne moći, bez nekog realnog povećanja‘‘, objašnjava ekonomista Đogović.
On je istakao i da se povećanjem penzija od 1. novembra, praktično obezbeđuje, da ‘‘realna snaga penzije‘‘ bude na istom nivou kao na početku 2022. te da se povećanje izjednačilo sa stepenom inflacije.
Objašnjava i da će penzioneri imati osećaj da realno raspolažu sa više novce, tek ukoliko bi od početka sledeće godine, ‘‘inflacija skrenula ka jednocifrenom nivou‘‘, ali da je zbog objektivnih okolnosti na globalnom nivou, sada teško predviđati bilo kakva kretanja inflacije.
‘‘Projekcija Narodne banke Srbije (NBS) je da pik inflacije bude sada u oktobru, i da se tada polako održava taj procenat ili da blago krene silaznom putanjom. Međutim, svaki plan može da ima i svoja odstupanja, a u ovom slučaju, to odstupanje može da zavisi od objektivnih faktora i od cene nafte i gasa na svetskom tržištu‘‘, zaključio je ekonomisita Saša Đogović.
BONUS VIDEO: Veće penzije – realnost ili marketinški trik?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
