Vodič kroz porez za frilensere u Srbiji - sve što bi trebalo da znate

Frilenseri su prošli trnovit put da bi došli do trenutnog rešenja, koje im nudi da odaberu jedan od dva modela oporezivanja. Mišljenja o ova dva modela su podeljena, pa nisu baš svi složni da je ovo rešenje dobro.

Ko su frilenseri?

Kako status frilensera do skoro nije bio definisan, mnogi su u nedoumici ko su zapravo frilenseri. Najjednostavniji način da se objasni posao ovih ljudi jeste da oni zapravo rade samostalno. Dakle, oni su nezavisni, ne rade za jednu kompaniju ili jednog poslodavca, već rade nezavisno ili uz ugovor o autorskom delu. 

Frilenseri mogu da budu umetnici, prevodioci, radnici u IT sektoru, grafički dizajneri, video montažeri i slično. Kada je reč o ugovoru o autorskom delu, njega najčešće potpisuju umetnici za različitim kompanijama. Oni se najčešće bave vizuelnim umetnostima, ali tu je i dizajn zvuka, komponovanje, video montaža, pisani sadržaj poput blogova i slično.

Šta je zakon o frilenserima?

Novi zakon o frilenserima je zapravo već postojeći Zakon o porezima na dohodak građana, odnosno dopunjena i izmenjena verzija ovog zakona koja je usvojena u decembru prošle godine na predlog Radne grupe za rešenje statusa fizičkih lica koja rade preko interneta.Izmene Zakona kojim je definisan status frilensera, njihove obaveze i način plaćanja poreza stupio je nasnagu 1. januara 2023. godine.

Registracija frilensera

Prvi korak za za one koji žele da budu frilenseri je registracija kod Agencije za privredne registre (APR). U ovom postupku potrebno je prvo popuniti Registracionu prijavu uz koju budući frilenser treba da priloži neophodnu dokumentaciju koja je navedena na sajtu APR-a. Ovaj korak može da se uradi onlajn.Takođe, budući frilenser može ovo da uradi samostalno, ali ukoliko smatra da je potrebno, može da potraži pomoć advokata. Postoje i specijalne firme koje pomažu budućim preduzetnicima, bilo da su oni frilenseri ili ne, prilikom pokretanja sopstvenog biznisa.Ovaj korak nije besplatan - nekoliko troškova “na gomili” iznose 6.000 dinara. Takođe, ukoliko budući frilenser želi da angažuje profesionalca koji će da mu pomogne u pokretanju posla i osnivanju firme na obaveznih 6.000 treba dodati i cenu koja se firmi plaća za pruženu uslugu, a koja može da bude viša i od 8.000 dinara. Postupak bi trebalo da bude gotov nakon pet radnih dana. Tada će frilenseru biti dodeljeni matični broj, poreski identifikacioni broj (PIB), prijava na traženi režim oporezivanja, Potvrda o izvršenoj prijavi na registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) i na kraju i broj zdravstvenog osiguranika. Poslednje, frilenser treba da otvori poslovni račun u banci koju sam odabere.Inače, frilenser se ne registruje kao “preduzetnička radnja”, već se vrši registracija samog lica kao preduzetnika. To u praksi znači da frilenser za svoje obaveze ne odgovara samo imovinom svog poslovanja ili “radnje”, već i svojom ličnom imovinom. U principu, radnja ne postoji, već samo preduzetnik i adresa na kojoj obavlja delatnost, što je zapravo najčešće mesto na kojem živi.

Kako frilenseri plaćaju porez?

Od 2023. godine svi frilenseri imaju mogućnost da odaberu model oporezivanja koji im više odgovara, na osnovu toga koliko novca zarađuju.Na osnovu oba modela, frilenseri se oporezuju kvartalno, što znači da poreze uplaćuju na svaka tri meseca. Međutim, ukoliko za jedan kvartal odaberu jedan model, to ih ne obavezuju da se na isti način oporezuju i u narednom, već mogu da menjaju model po sopstvenom nahođenju.

Do kog iznosa frilenseri ne plaćaju porez?

Model A znači da je kvartalni neoporezivi deo 96.000, odnosno mesečno 32.000. Oni frilenseri koji zarađuju manje, oslobođeni su plaćanja poreza. Porez se plaća u iznosu od 20 odsto ostvarene zarade u tom periodu.S druge strane, prema modelu B, normirani troškovi iznose 19.300 dinara mesečno, što znači 57.900 kvartalno, a u računicu ulazi i 34 odsto prihoda ostvarenih u toku kvartala za koji se vrši oporezivanje.

Inače, normirani troškovi predstavljaju one troškove poslovanja koji se priznaju bez ikakvog dokaza da su napravljeni, a uz pomoć njih se dolazi do osnovice za oporezivanje u ovom modelu. U praksi, to znači da se ovi troškovi oduzimaju od uplate, kako bi se dobila osnovica. Dakle, od ostvarenih prihoda oduzima se 34 odsto, kao i 57.900 dinara.U okviru drugog modela, porez se plaća u iznosu od 10 odsto.

Kome odgovara model A, a kome model B?

Model A napravljen je kao isplativija opcija za frilensere koji imaju niže prihode, a model B za one sa višim.

Da li frilenseri imaju doprinose?

Da. Onaj frilenser koji je odabrao oporezivanje po modelu A ima istu osnovicu i za doprinose, kao i za poreze, a mininmalni iznos za plaćanje doprinosa je 1.402 dinara mesečno, dakle 4.206 kvartalno.Stope za plaćanje doprinosa prema ovom modelu su 24 odsto za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) i 10,3 procenta za zdravstveno osiguranje.Ukoliko frilenser zarađuje manje od pomenutih 32.000 dinara mesečno, odnosno 96.000 kvartalno, on je oslobođen od plaćanja doprinosa za PIO.Frilenser koji je usput i zaposlen, takođe nema obavezu da plaća doprinose za zdravstvo.Što se tiče frilensera koji za oporezivanje odaberu model B, njihova osnovica za doprinose biće ista kao i u prvom modelu, ali će najniži iznos za plaćanje doprinosa za PIO biti 23.160 dinara mesečno, a za zdravstveno osiguranje - 4.206.

Kako izračunati porez kao frilenser?

Udruženje frilensera i preduzetnika Srbije olakšalo je svojim kolegama proces računanja poreza i doprinosa, s obzirom da su kreirali poseban kalkulator pomoću kojeg je moguće precizno izračunati iznose koje je potrebno platiti državi. Na taj način, za frilensere nema iznenađenja, s obzirom da mogu lako da provere koliko će morati da plate. Takođe, na ovaj način oni mogu lako da odluče koji je model oporezivanja za njih bolji.Sve što frilenser treba da uradi je da unese iznos koji je zaradio na kvartalnom nivou, štiklira polje koje se odnosi na to da li je u radnom odnosu ili ne, nakon čega će mu na ekranu biti prikazane dve uporedne računice - za oba modela.