Sve po starom: Šta donose planirane izmene Krivičnog zakonika u pogledu javnih nabavki?

Srbija je imala priliku da izmeni zakon i stane na rep korupciji. Ipak, stručnjaci su saglasni da, ako nacrt izmene krivičnog zakonika ne bude promenjen, za efikasnu borbu protiv korupcije prošao je voz. Za velike infrastrukturne projekte, poput sporne izgradnje stanice Prokop, zakon i dalje neće važiti, pa će novac svih građana bez ikakve kontrole kapljati u privatne ruke.

"Ako ne pretrpi neke izmene u predlogu ili eventualno, u skupštinskoj raspravi - za šta nas iskustvo uči da je malo verovatno - moglo bi da se tumači da se ponovo izuzimaju svi oni slučajevi i one nabavke koje iz nekih razloga ne podležu primeni Zakona o javnim nabavkama", kaže Petrica Đaković, novinarka Forbes Srbija.

Šta to znači, kad je takvih slučajeva bezbroj - od primene zakona izuzeti su svi poslovi vezani za izgradnju gigantskog projekta Expo, Beograda na vodi i svih koji su pod kapom međudržavnih ugovora?

"Da ćemo i dalje, praktično, imati situaciju da odgovaraju neki načelnici opštinskih uprava ili direktori malih javnih ustanova koji nameste nabavku vrednu milion dinara ili deset miliona dinara, a da će i dalje izostati odgovornost u slučaju nameštanja najvrednijih infrastrukturnih radova", kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.

A čak i da predlog izmene krivičnog zakonika donosi realne promene, pitanje je da li bi se primenjivao, jer, kako kaže novinarka Forbesa, zakoni koji sprečavaju korupciju postoje i danas, ali se redovono zaobilaze, pa se na primer, tenderi prave tako da samo jedan ponuđač može da dobije posao.

"Mislim da ne postoji propis koji bi nama garantovao da će to biti dosledno primenjeno i da će u tom smislu uticati na smanjenje korupcije. Korupcija je ipak stvar političke volje, pre svega", kaže Đaković.

Ipak, pod pritiskom javnosti, vlast je odlučila da povuče jedan sporni član zakona - onaj koji je podigao najveću buru u javnosti. U jednoj verziji nacrta planirano je bilo da se zatvorska kazna propisuje samo za zloupotrebe u javnim nabavkama čija procenjena vrednost prelazi iznos od pet miliona dinara - što bi praktično ozakonilo takozvano "kraduckanje", piše N1.