Svaka treća firma u Srbiji nema zaposlene

Najviše ovakvih firmi ima u sektorima trgovina na veliko i malo (9.578), prerađivačkoj industriji (4.820), stručnoj, naučnoj, inovacionoj i tehničkoj delatnosti (3.892) i građevinarstvu (3.234), prenosi Biznis.rs.I dok se, u odnosu na 2019. godinu, smanjuje broj kompanija bez ijednog zaposlenog u sektorima trgovine i prerađivačke industrije, izrazito raste u građevinarstvu, gde ih je 50 više u odnosu na godinu pre. Beleži se rast ovakvih preduzeća i u poljoprivredi, ali i prometu nekretnina.Više od 99 odsto kompanija bez radnika su mikro veličine (njih 31.188), odnosno njihov poslovni prihod je do 700.000 evra, a vrednost poslovne imovine je do 350.000 evra.„Ovaj vid organizovanja privrednih subjekata je dobar za one koji žele da odrade određene poslove u kraćem roku, pa da se vrate u svoja osnovna zanimanja. To je čest slučaj u građevinarstvu. Recimo, znam jednog sportskog menadžera koji je osnovao firmu u kojoj nema zaposlenih, a koja mu služi za izgradnju na desetine hiljada kvadrata stambenog prostora", kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu prof. dr Milojko Arsić i dodaje:„Kada se posao završi, on se vraća u svoj osnovni biznis. Pritom, ako i napravi nekom od poslovnih saradnika štetu, on lično ne odgovara za dugove te firme, već se svi namiruju iz njene imovine, koja je po pravilu simbolična.“On navodi da, u ovom broju firmi bez zaposlenih, svakako ima i onih kompanija koje služe za odrađivanje nekog posla koji može da se podvede pod „sivu zonu“.„Sigurno je da ima takvim preduzeća među ovih preko 30.000 firmi. Ali, teško je proceniti i približan broj. Pretpostavka je i da, na ovaj način, jedan broj poslodavaca pokušava da smanji svoje troškove po osnovu nameta na rad. Iako su nameti na rad u Srbiji mnogo niži nego u većem delu Evrope, moguće je da jedan deo poslodavaca ne želi da angažuje radnike za stalno i prema njima ima obaveze i u vremenima kada, možda, neće biti dovoljno posla“, napominje profesor Arsić.Da je baš ovaj primer veoma prisutan u građevinarstvu, za portal Biznis.rs potvrđuje potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.„Građevinci uglavnom angažuju radnike od posla do posla. Ne mogu finansijski da podnesu da imaju zaposlene kojima će isplaćivati zarade nezavisno od toga da li ima ili nema posla. Oni radnike angažuju na norme po satu. Kada ugovore određeni posao, za njega angažuju radnike određenih kvalifikacija. Pritom, nema ni dovoljno radnika. Zato oni koji imaju kvalifikacije često u isto vreme rade dva do tri posla. Pre podne na jednom, popodne na drugom gradilištu“, objašnjava Rodić.Potpredsednik Građevinske komore Srbije dodaje i da je malo građevinskih firmi koje su u prilici da imaju stalno zaposlene radnike.Slično stanje je, kako objašnjavaju u agencijama za nekretnine, i u toj branši. Podsećaju i da su pre nekoliko meseci pokrenuli inicijativu ne bi li za njih važila malo fleksibilnija pravila utvrđena Zakonom o radu.Navode da je u mnogim državama u svetu, za ovu profesiju predviđen fleksibilni pristup radnom zakonodavstvu. I ovako, kada njihovi agenti rade za deo provizije naplaćene od uspešno okončane transakcije, same agencije moraju da plate poreze i doprinose, te za redovan rad agencije ostane vrlo malo. Mnogi agenti iz tog razloga sve više prelaze u sivu zonu, priznaju vlasnici agencija za promet nekretnina.Bonus video - Stanari Vidovdanske u razgovoru sa radnikom

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=radnikistanarividovdanskads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2182614"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram