Od kamiona i benzinskih pumpi, preko radova na Koridoru 11 do hotela na Kopaoniku i zgrade u centru Beograda, rasli su poslovi Zvonka Veselinovića, kontroverznog biznismena s Kosova. Jedna od poslednjih poslovnih transakcija je kupovina zgrade od grada Beograda u samom centru prestonice.
Dosta podataka o imovini Zvonka Veselinović i poslovima kojima se bavi i načinu na koji to radi može se saznati iz prvostepene oslobađajuće presude Višeg suda u Beogradu iz februara 2015. godine.
Ovo nije jedino suđenje protiv Veselinovića, pošto je njemu i Radoičiću suđeno i u Pirotu zbog optužbi da su nezakonitim radnjama na izgradnji Koridora 10, odnosno nelegalnim iskopavanjem šljunka zloupotrebili položaj pribavili protivpravnu korist od 26,5 miliona dinara. Viši sud u Pirotu osudio ga je na dve godine zatvora, ali ga je Apelacioni sud u Nišu je početkom jula 2019. oslobodio optužbi.
Sud u Prištini svojvremeno ga je tražio zbog zbog događaja koji su usledili nakon intervencije specijalnih jedinica 2011. godine na severu Kosova, dok je tužilaštvo u Prištini, prema pisanju portala Krik, proširilo istragu o ubistvo Olivera Ivanovića, na još dve osobe od kojih je jedna Veselinović.
Za uvid u nastanak Veselinovićev poslovni uspon važna je presuda iz Višeg suda u Beogradu, u koju je uvid imala istraživačka mreža BIRN.
Reč je o suđenju Veselinoviću i njegovom kumu Milanu Radoičiću, kada su bili optuženi da su podstrekavali Dragana Ćurčića da nakon raskida ugovora o lizingu, njegova firma Euro kop zadrži 32 kamiona Hipo Alpe Adia Lizinga i preda ih na njima dvojici. Ćurčiću je kažnjen zatvorom od tri godine dok je oslobađajuću presudu za Veselinovića i Radoičića potvrdio i Apelacioni sud.
Ćurčić je tada priznao da je kamionima trebalo da prevozi kamen iz kamenoloma u Jarinju. Pošto je kamionima istekla registracija, a Veselinoviću, koji je tada imao benzinsku pumpu na severu Kosova, je dugovao novac za gorivo, sam Veselinović mu je predložio da on preuzme kamione i da Ćurčiću po kamionu odbija 2.000 evra mesečno na ime duga. Ispričao je da je Veselinoviću u aprilu ili maju 2011. godine dao 34 kamiona, kao i da je Veselinović znao da kamioni pripadaju Hipo lizingu budući da je svaki kamion imao saobraćajnu dozvolu u kojoj je to pisalo.
Veselinović mu je takođe rekao da za kamione nije potrebna registracija jer će raditi u nekoj njivi na vađenju peska. Pošto je Veselinović prebacio kamione u Pirot, ubrzo je, došlo do problema jer je policija zaustavljala te kamione i pisala prijave, da bi mu na kraju pokucala na vrata.
U svom iskazu Ćurčić pominje i firmu Tim petrol Kruševac. Za tu firmu je, kako piše BIRN, Zvonko Veselinović je priznao da je osnovao njegov vozač, da je bila pod njegovom kontrolom, kao i da je ugašena 2011. Godine. .
U dogovoru sa istim vozačem, prema istom iskazu na sudu, 2010. godine osnovana je i firma Autotransport Dača i na tu firmu su preregistrovani kamioni koji su pripadali Tim petrolu Kruševac. U iskazu se navodi i da porodica Veselinović poseduje benzinsku pumpu u Rudarima nedaleko od Zvečana.
Izgleda kako se širio posao van severa Kosova, tako se i vlasništvo firmi koje kontroliše Zvonko Veselinović širilom na njegovu familiju. Tako je Zvonkova sestra Dušica Maksimović dugo bila vlasnica preduzeća „Inkop“ iz Ćuprije.
Dušica Maksimović je 2018. Godine, svoje stopostotno vlasništvo nad ovim preduzećem prenela na Zvonka i Žarka Veselinovića, kao i na Milana Radoićiča. Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, prema tom rešenju iz APR, sada imaju po 40 odsto vlasništva, dok je Žarku Veselinoviću pripalo 20 odsto firme.
Prijavu za ovu promenu vlasništva podneo je advokat Igor Isailović, inače advokat koji se često pojavljuje u poslovima porodice Veselinović, ali i nekih bliskih srodnika predstavnika vlasti u Srbiji.
Inkop je, prema pisanju BIRN-a, kao podizvođač „Energoprojekta niskogradnje“, koga je angažovao kineski „Šandong”, dobijao poslove na izgradnji Koridora 11.
Osim „Inkopa“, na tom koridoru angažovana je i firma „Granit peščar“, u kojoj je predsednik Nadzornog odbora je Zvonkov brat Žarko Veselinović. Inkop, kako je svojevremeno objavio portal KRIK, ima četvrtinu udela u kompaniji „Granit-peščar“, od koje je nabavljen građevinski materijal za popločavanje nekoliko ulica u centru Beograda. Reč je o popločavanju ulica cara Dušana na Dorćolu, platoa kod Palmotićeve i Džordža Vašingtona, kao i delova ulica Kraljice Marije i 27. marta.
Sem niskogradnje, odnosno poslova izgradnje puteva i ulica, porodica Veselinović je prešla i na visokogranju.
Zvonkova supruga Ljiljana Božović suvlasnica je u kompaniji Ramid iz Beograda, koja je registrovana za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada. Druga polovina te firme pripada Bojani Tomašević, čiji je suprug Vladimir Tomašević zakonski zastupnik kompanije Ramid, ali i jedan od suvlasnika kladionica Mozzart.
Kompanija Ramid, koja je kupila od grada Beograda zgradu u Ulici kralja Milana, kako je prošlog leta pisala istraživačka mreža BIRN, prodavala je stanove u novoizgrađenoj sedmospratnici u Učiteljskom naselju po ceni od 1.600 evra za kvadrata.
Ramid, firmu registovanu za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada, aprila 2016. godine osnovalo je preduzeće Ratko Mitrović pre nego što je otišlo u stečaj, da bi mesec dana kasnije prešla u vlasništvo kompanije Bioorganika.
Ljiljana Božović i njena poslovna parnerka Bojana Tomašević vlasnice kompanije Ramid postale su upravo preko firme Bioorganika. Prethodna vlasnica Bioorganike bila je Izabela Feješ koja je zajedno sa bratom Robertom „preuzela“ preko 600 firmi koje su u blokadi ili posluju sa dugovima.
Izabela Feješ je, kako je pisao BIRN, firmu Bioorganika bez naknade prenela na Bojanu Tomašević, koja je kasnije pola firme, takođe bez nadoknade, ustupila Ljiljani Božović.
Bioorganika je u istom danu promenila vlasnika, delatnost i stekla vredan kapital. Naime, 5. maja 2016. u Agenciji za privredne registre Bojana Tomašević je upisana kao novi vlasnik, a istog dana preduzeće Ratko Mitrović firmu Ramid prodaje firmi Bioorganika. Posle ovog spanjanja Bioorganika prestaje da postoji, a Ljiljana Božović postaju vlasnice firme Ramid. Pravnu stranu ovog posla je takođe odradio advokat Igor Isailović.
Ljiljana Božović je takođe direktorka je firme Doli Bel iz Beograda koja je opet u stopostotnom vlasništvu već pomenutog preduzeća Ikop iz Ćuprije. Ta firma je, kako je objavio BIRN, gradila 2015. hotel Doli Bel na zemljištu koje je kupljeno od Novaka Đokovića. Kompanija Doli Bel, kako se vidi u APR, ima svoj ogranak Grej Kopaonik, čiji je zastupnik Ljiljana Božović i čija delatnost je hotelski smeštaj.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare