Zamrzavanje cena pojedinih osnovnih životnih namirnica građani treba da shvate kao upozorenje da dolazi težak i neizvestan period, te u narednim mesecima treba da planski kupuju i štede novac.
Poslednjih meseci svedoci smo učestalih poskupljenja od energenata do hrane, ali i drugih proizvoda. Zbog poskupljenja pojedinih namirnica Vlada Srbije je morala da zamrzne cene pojedinih osnovnih životnih namirnica na 60 dana.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za „Novu“ da građani u ovom trenutku treba da se ponašaju racionalno i da prvo odvoje novac za ono što je najpreče, a to su troškovi koje čovek mora da plati.
On savetuje ljude da se ne ponašaju raskalašno i ističe da zamrzavanje cena ima za cilj da upozori ljude da svuda u svetu hara inflacija.
„To treba da upozori da nam ide jedan težak i neizvestan period u kojem se možemo suočiti sa značajno višim stopama inflacije i da treba štedeti“, navodi Savić.
Moj savet je da ljudi redovno plaćaju račune, jer ako čovek zakasni onda će plaćati neku kamatu i biće mu mnogo teže da to servisira, poručuje Savić.
Drugi važan savet Savića odnosi se na pažljivo planiranje finansijskih sredstava, pa bi građani trebalo da planski troše i naprave spisak obaveza koje treba da plate da ne bi došli u situaciju ili iskušenje da pišu ček ili da se zadužuju i uzimaju potrošački kredit.
„Šta briga siromašne da li poskupljuje neki luksuzan Mercedes ili ne, možda ljudima koji imaju 150.000 dinara mesečno ova poskupljenja i ne izgledaju nešto veliko, ali neko ko ima 16.000 dinara penziju i za njega je kada se poveća cena hleba strahoviti izdatak. Koliko samo ima ljudi koji imaju penziju manju od 25.000 dinara“, navodi Savić.
Savić savetuje građane koji su u ovom trenutku već opterećeni poskupljenjima da se uzdrže od ozbiljnije kupovine nameštaja, planiranja letovanja i zimovanja.
„Mi smo u Srbiji poslednjih 30-40 godina vrlo često bili u nekim velikim problemima i ljudi su zapamtili period hiperinflacije. Još jedan dodatni problem je što se poslednjih deset godina ne suočavamo sa inflacijom i niko to nije primećivao“, ističe naš sagovornik.
On savetuje ljude i da putem interneta proveravaju cenoteku i tako rade plan kupovine.
Kod planske kupovine, Savić ističe jedan problem, odnosno grešku koju građani često prave, a to su veliki marketi. Naime, kada građani vide jednu akciju u nekom marketu i odu da kupe taj proizvod, onda kada su već tamo krenu da kupuju i ono što nisu planirali.
Savić ističe da nije problem da li će samo Srbija da se izbori sa inflacijom, već i ceo svet jer je to, kako navodi, svetski problem.
Naš sagovornik ne očekuje da će se desiti „hording“, odnosno masovno pravljenje rezervi pred istek uredbe o zamrzavanju cena, jer ko god da je planirao da napravi zalihe za njega je ovo dovoljan signal i ocenjuje zamrzavanje cena kao „iznuđen potez“.
„Zamrzavanje cena nikada nije dalo dobre rezultate, pogotovo ako traje duže“, upozorava Savić i dodaje da niko ne može da drži cene veštački.
On ističe da tržišna privreda ne poznaje zamrzavanje cena i ističe da je država imala bolji mehanizam od zamrzavanja cena, a to je sistem robnih rezervi. Država bi tada mogla da pusti mnogo veću količinu proizvoda.
Savić preporučuje Vladi Srbije da dva meseca zamrzavanja cena budu krajnji rok i da ne razmišljaju o produžetku ove uredbe.
„Upravo poučen iskustvima brojnih zemalja zamrzavanje cena nikada u dužem roku nije dalo dobre rezultate“, navodi on.
Finansijska savetnica Karolina Herbut savetuje građanima da naprave mesečni kalendar štednje, odnosno da 30 dana savesno troše novca.
Građani bi trebalo da zacrtaju neki cilj koliko žele da uštede za tih 30 dana, te da onda naprave finansijski plan, navodi ona za „Novu“.
Kao neke od saveta, Herbut ističe da bi ljudi umesto kupovine hrane na poslu, isti mogli da ponesu od kuće, kao i kafu. Zatim da isplaniraju namirnice i obroke za celu nedelju.
Pošto nam dolazi period praznika i slava, ljudi bi trebalo da naprave spisak svih poklona koje moraju da kupe, kao i listu sa potrebnim količinama hrane i namirnica i da na osnovu nje kupuju.
„Štedi prvo na krupnim stvarima i ponavljajućim troškovima, a onda i na ‘sitnim'“, ističe Herbut.
Nakon tih 30 dana građani treba da naprave presek stanja i vide koliko su na kraju uspeli da uštede od zacrtanog cilja.
Bonus video – Hiperinflacija
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar