Utisak većine ljudi u Srbiji je da se ove godine sve deli šakom i kapom i to baš pred izbore. Od deljenja izdašne direktne novčane pomoći punoletnim građanima i penzionerima, preko najavljenih mera za mlade parove i iznos od 300.000 dinara za prvorođeno dete, pa sve do zamrzavanja cena osnovnih namirnica i to pred izbore ukazuje na nameru vladajuće Srpske napredne stranke i njenog lidera Aleksandra Vučića da sačuvaju poluge vlasti i "potkupe" glasače izdašnim davanjima.
Kako je u izbornoj 2020. godini bila isplaćena direktna novčana pomoć svim punoletnim građanima u iznosu od 100 evra, tako i ove predizborne 2021. građani imaju prilike da vide izdašna davanja vlasti, a ono najveće koju će dobiti penzioneri kao poklon države u iznosu od 200 evra biće isplaćeno samo mesec dana pred izbore.
Vlast SNS-a rešena je da sačuva vlast po svaku cenu na predstojećim izborima, a kako najveće biračko telo – penzionere „daruju“ sa 200 evra, kratkih rukava nisu ostale ni ostale kategorije stanovništva.
Pošto inflacija zadaje veliki glavobolje poslednjih nedelja i meseci, vlast je odlučila i da se umeša na tržište i cene samo kako im to ne bi napravilo probleme pred izbore.
Početkom novembra Vlada Srbije odlučila je da ograniči maloprodajnu cenu hleba od brašna T-500 na maksimalnih 46 dinara u narednih šest meseci sa mogućnostima produženja. Predviđeno je da učešće ove vrste hleba u strukturi nabavke svih vrsta hleba svakog trgovca, treba da bude najmanje 30 odsto.
Sam kraj istog meseca doneo je novo ograničenje, a ovaj put zamrznute su cene osnovnih životnih namirnica – šećer kristal, brašno tip T- 400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso – but i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti i to na najmanje 60 dana. Cene su ograničene tako da ne prelaze nivo na dan 15. novembar 2021. godine. Kako su predstavnici Ministarstva trgovine i turizma najavili, ukoliko bude potrebe ograničenje cena će biti produženo.
Iz Vlade Srbije su naveli da je ograničenje cena utvrđeno kako bi se otklonile štetne posledice i sprečili poremećaji na tržištu. Odlukom je predviđeno da proizvođači ove proizvode ne smeju isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci, a za kršenje navedenih odredaba, predviđene su i novčane kazne u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara, kao i zabrana vršenja delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Mnogi ovo zamrzavanje cena vide upravo kao meru koja se donosi zbog izbora, a o čemu je pisao i američki „Blumberg“ koji navodi da su slične mere donete u Turskoj i Rusiji.
Pojedini srpski ekonomisti smatraju da odluka Vlade može biti od koristi onima koji u narednom periodu spremaju slavsku, novogodišnju ili božićnu trpezu, ali dugoročno od toga korist neće imati ni država ni trgovci ni građani.
Ukoliko bi ova mera bila produžena, a inflacija postane brža doći će do nestašica kakvih smo bili svedoci devedesetih, rekao je za Nova.rs ekonomista Mihailo Gajić iz Libeka.
On smatra da će ova mera, ukoliko mera bude trajala samo do kraja januara, oštetiti poslovne uspehe kompanija, ali nije nešto što može previše da ugrozi sistem.
“To će imati posledice na proizvođače i trgovce jer će njima nastaviti da rastu cene inputa – transporta, goriva, energenata, dok će cenu proizvoda morati da drže na istom nivou. To znači da će oni morati da proizvode robu sa sve manjom maržom dok se ona u potpunosti ne istopi”, kaže on.
Međutim, ukoliko inflacija postane nešto brža nego što je sad slučaj i ukoliko se mera zamrzavanja produži, upozorava da će doći do nestašice robe kao devedesetih. Podseća da je i devedesetih, kao i sad, država od proizvođača tražila da ne smanjuju količinu isporučenih namirnica sa zamrznutom cenom, ali to nije imalo efekta.
Na pitanje kakve cene ovih namirnica možemo da očekujemo nakon 60 dana zamrzavanja, kaže – one koje bi u tom trenutku dostigle da nije bilo zamrzavanja.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ocenio je ranije da se ovakve mere primenjuju u slučaju mnogo većih poremećaja i dodao da u zavisnosti od trajanja mera i nivoa opšte inflacije, proizvođači mogu da se nađu u „makazama cena“, odnosno da njihovi troškovi rastu, a njihove cene stagniraju, što bi potencijalno moglo da dovede do „povlačenja proizvoda iz trgovine“.
Isto je saglasan i profesor ekonomije na FEFA fakultetu u Beogradu Goran Radosavljević koji je rekao da se zamrzavanje cena primenjuje kada se „iscrpe sve mere pre toga“.
Na zaustavljanje rasta cena hrane trebalo je, kako je ocenio, prvo reagovati intervencijom iz robnih rezervi, a za sledećim merama posezati ako to ne da rezultate.
Radosavljević je rekao da se i u Evropi poslednjih 20 godina donose populističke mere i da neke zemlje posežu za ograničavanjem rasta cena kao Mađarska koja je na taj način pokušala da zaustavi rast cena goriva, a da je i francuski predsednik Emanuel Makron najavio mogućnost ograničavanja cena.
Već od 1. januara naredne godine za svako prvorođeno dete roditelji će umesto dosadašnjih 100.000 dinara dobijati 300.000, najavio je pre nekoliko dana predsednik Srbije predstavljajući nove demografske mere. Među njima se našla i najava da će za prvi stan mladi bračni parovi od države dobiti učešće do 20.000 evra.
Dok su neki pohvalili ovu meru, drugi smatraju da ova mera ne rešava problem.
Jovana Ružičić iz Centra za mame ocenila je za Nova.rs da ova mera neće motivisati one parove koji ne žele ili nemaju životne uslove u ovom trenutku da imaju decu, kao i da će ova finansijska podrška biti podrška onima koji već imaju ili žele decu.
Ružičić je navela da je za motivisanje roditelja i parova da imaju decu potreban celokupan sistem podrške koji počinje još pre nego što parovi počnu da razmišljaju o deci.
„Ne mislim da će bilo kakav novac motivisati one koji ne žele ili nemaju životne uslove u ovom trenutku da rode dete, ali svakako hoće one koji se na to odluče i njima će svaka finansijska asistencija biti pomoć na tom putu. Ne mogu da kažem da je novac loš, ali neće rešiti nijedan problem, samo će biti podrška onima koji hoće da budu roditelji“, istakla je Ružičić.
Važna su i iskustva iz porodilišta, iskustva i istraživanja Centra za mame pokazuju da žene često iz srpskih porodilišta izlaze sa traumom za „čitav život“, te da svaka deseta žena u Srbiji nikada više ne želi da postane mamo samo zbog tog iskustva u porodilištu.
Ono što utiče na parove da razmišljaju o deci jeste i to da li u vrtićima ima dovoljno mesta za decu, ali ono što je još važno za motivaciju žena da se odvaže da rode dete jeste upravo rodna ravnopravnost.
„Posao države je da funkcioniše, odnosno da obezbedi da sistem funkcioniše na svakom nivou, ali ono što nam je suštinski potrebno da bi se rodilo više dece je veći stepen rodne ravnopravnosti i država to može na neke načine da stimuliše. Ja bih volela da vidim i i ljude u državnom vrhu koji su aktivni očevi, te da se tema aktivnog i uključenog očinstva mnogo više promoviše i do nas i našeg društva je da radimo na svakom segmentu toga“, navela je Ružičić.
Prošle godine svi punoletni građani Srbije dobili su izdašnu finansijsku pomoć od 100 evra, a isto ih je sačekalo i voe godine i to u iznosu od 80 evra u tri tranše.
Prvo su u maju dobili 30 evra, pa drugih 30 evra u nvoembru i još 20 evra građani će dobiti za nekoliko dana. Prvo će novac dobiti penzioneri 7. decembra, a 8. i 9. decembra ostali punoletni građani Srbije.
Ovako izdašna pomoć svim građanima Srbije došla je u predizbornoj godini, a poslednja tranša samo tri meseca pred izbore.
Početkom avgusta, Aleksandar Vučić je tokom televizijskog gostovanja najavio da će penzioneri u februaru naredne godine dobiti poklon od države u vrednosti od 20.000 dinara pravdajući tada time da je država ostvarila dobre ekonomske rezultate.
Najveća pomoć do sada stiže za najstarije građane, a ona će biti uplaćena u ferbuaru sledeće godine, eventualno početkom marta, najavio je predsednik.
„Penzioneri, kojima svi mnogo dugujemo, dobiće 20.000 dinara pomoći i za to neće biti potrebno nikakvo prijavljivanje“, rekao je Vučić tokom televizijskog gostovanja.
Ovaj poklon države koštaće 288 miliona evra, a mnogi su ovaj Vučićev potez ocenili kao izborni mito i to mesec dana pred izbore.
Ova kupovina glasova biće kampanja SNS-a koju će platiti svi jer će sredstva biti isplaćena iz budžeta Republike koji pune svi građani Srbije.
„To je strukturno i sistemsko podmićivanje i to je toliko očigledno da je nemoguće drugačije protumačiti nego kao svojevrsnu kupovinu glasova. Tajming je potpuno očigledan i neskriven“, naveo je ranije Đorđe Vukadinović, napominjući da ovim „svi mi i direktno i indirektno” finansiramo kampanju SNS-a i dodao:
„Ona klasična kupovina glasova za par crvenih po lokalu, koju dele aktivisti, je ok za neke lokalne izbore, ali je komplikovana za organizaciju na nacionalnom planu. Ovo je mnogo lakše i elegantnije, a pritom nije utuživo, za razliku od onog klasičnog i primitivnog podmićivanja po ulici.“
I Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja je naveo da nije sporno da država pomaže građane, ali da je vrlo sporan način na koji to čini Vučićeva vlast.
„Nije sporno ako država ima „viška para”, već je pitanje kako se i ko odlučuje gde se one raspoređuju. Vučić čak otvoreno kaže da to rade „njegov i Anin tim”. Šta je tim? Koja je to institucija? Da li smo mi „timokratija” ili država? “, upitao je ranije Gavrilović.
S druge strane, ministar finansija Siniša Mali negirao da je ova pomoć zbog izbora tvrdeći da im „država kontinuirano pomaže“.
Mali je izjavio da su penzioneri prošle godine, u vreme pandemije, dobili jednokratnu pomoć od 4.000 dinara, zatim pomoć od 100 evra, kao i pomoć od još po 5.000 dinara u decembru, ali i da ove godine dobijaju ukupno od države 130 evra.
„Koji su izbori bili tada i da li ćemo imati neke izbore do kraja godine pa isplaćujemo pomoć“, upitao je Mali.
Inače, sredinom godine penzioneri su od države dobili i pakete vitamina i minerala i to, kako je predsednik Srbije tada rekao, zbog pandemije koronavirusa kako bi se ojačao imunitet najstarije populacije.
„Nismo mogli da čekamo do novembra jer tada bi rekli da se kasni i da se sve radi pred izbore. Da smo išli u regularnu proceduru i da su vitamini došli u novembru, obesili bi me na Terazijama, u metaforičkom smislu“, rekao je on.
Milan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika NIN-a, naveo je ranije za Nova.rs da je država nekim penzionerima uzela i nekoliko hiljada evra, da im na ovaj način ne može vratiti ni dva do tri odsto onog što im je uzeto, te da su pomoć i pokloni penzionerima deo jedne populističke politike, koji se uvek dele nekako pred izbore.
Bonus video – Anketa kako ćete potrošiti 30 evra pomoći
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar