1
Da nije imala državnu pomoć proteklih sedam godina, "Er Srbija" nijednom ne bi poslovala s dobitkom, već bi svake godine ubeležila minus. Ovaj gubitak bi, doduše, kada se ne računaju subvencije iz državne kase, iz godine u godinu bivao sve manji, ali bi svakako bio - gubitak. Najave da će država, najverovatnije kroz dokapitalizaciju uz određena uslovljavanja koja se tiču smanjenja broja zaposlenih, aviona i letova, pomoći ovu kompaniju, nije izazvala toliko oprečna mišljenja u stručnoj javnosti. Jer, ako ju je do sada pomagala bez razloga, pandemija koronavirusa i obustavljeni letovi svakako su razlog da se pomogne kompaniji koja je sada zaista u - stvarnom problemu.
Da država nije u proteklih pet godina u Er Srbiju „upumpala“ 18,3 milijarde dinara, ova kompanija ne bi tokom petogodišnjeg perioda ostvarila profit od 5,4 milijarde dinara, već čist gubitak od 12,8 milijardi dinara.
Ova računica proizilazi iz zvaničnih, javno dostupnih završnih računa kompanije.
Računica Fiskalnog saveta, prikazana u tabeli koja sledi, pokazuje koliko su, po godinama, iznosila davanja iz državne kase za nacionalnog avioprevoznika u kojem Srbija ima udeo od 51 odsto, dok preostali deo pripada „Etihadu“.
Foto: fiskalnisavet.rs
Da će „Er Srbija“ dobiti pomoć države zbog lošeg finansijskog stanja u koje je zapala sada je sasvim izvesno, posle potvrde ministra finansija Siniše Malog.
Međutim, prema njegovim rečima, iznetim u autorskom tekstu u jučerašnjoj „Politici“ , ova pomoć države je uslovljena daljim smanjivanjem broja zaposlenih, smanjenjem broja aviona i – otkazivanjem pojedinih linija.
„Kao i svim drugim aviokompanijama u svetu, i Er Srbiji je potrebna pomoć. Ispunjeni su svi uslovi za davanje pomoći države, odnosno davanje dobrog vetra za naša gvozdena krila.Ta pomoć je uslovljena tako da se prevashodno odnosi na nastavak racionalizacije poslovanja, koje je kompanija i započela po izbijanju krize. Pre svega, to se odnosi na smanjenje flote, i to onih aviona koji su najbučniji ili najviše zagađuju životnu sredinu, na optimizaciju broja zaposlenih, otkazivanja pojedinih linija“, napisao je Mali.
Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, za Nova.rs ističe da je Er srbija dobijala značajne subvencije.
„One su se smanjivale tokom vremena, kako je poslovanje išlo na bolje. I njihovi poslovni rezultati jesu postajali bolji, ali su i dalje poslovali sa subvencijama. Da nije bilo subvencija, imali bi gubitak svake godine“, ukazuje Radosavljević.
Radosavljević objašnjava da najveći troškovi aviokompanija nisu zaposleni.
„Iako zaposleni prvi stradaju. Najveći trošak su flota i gorivo (gorivo se sada ne troši u uslovima kada se ne leti). Ali, tu je reč o ogromnim fiksnim troškovima“, istakao je naš sagovornik.
Evropska unija je, kaže, suštinski derogirala prava državne pomoći tokom pandemije.
„Nikako ne možemo da govorimo da su se stekli bilo kakvi uslovi za državnu pomoć. Jer, za nju nisu mogli da se steknu uslovi. Ona mora da bude transparentna i konkurentna i da se ponudi i drugim kompanijama koje lete ovde“, ističe Radosavljević.
Evropa je, ipak, na neki način zažmurila – nema nijednog zakonskog elementa da nacionani avioprevoznici dobiju pomoć države, osim što je zakon derogiran, i što su i druge države pomagale svoje nacionalne avioprevoznike.
Podsetimo, 22. oktobra Vlada Srbije usvojila je Uredbu o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći kroz dokapitalizaciju učesnika na tržištu radi otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti COVID-19, navodeći da država mora da „poseduje odgovarajuće mehanizme za blagovremeno delovanje u cilju očuvanja ekonomske stabilnosti i održavanja privrednih aktivnosti“ u uslovima ekonomske neizvesnosti zbog pandemije.
Međutim, ni dan juče nije bilo poznato koja tačno preduzeća mogu da računaju na ovu vrstu pomoći koja funkcioniše po principu: preduzeća u problemu zbog kovida (bilo da su mala, velika, privatna ili državna) dobiju novac od države, a zauzvrat država dobija udeo u vlasništvu u tim firmama.
Poznato je još da je svojevrsna granica povučena na 250 miliona evra – u uredbi se navodi da pomoć može da ide do tog iznosa. Ali – može i preko, samo firma mora da dokaže da im je potrebno više od 250 miliona evra.
Ekonomisti su ovu stavku u startu videli kao mogućnost za – korupciju, pošto nema nikakve garancije da će novac biti vraćen, jer država ne preuzima kontrolu i upravljanje dokapitalizovanim kompanijama.
„Verujem da je ta uredba doneta prvenstveno zbog Er Srbije, možda tu neko još ‘uskoči’ u međuvremenu. Lično mislim da država treba da pomogne. Ako je ovoj kompaniji do sada pomagala, tek sada ima razlog da to učini, naravno, uz određeni plan restrukturiranja. Dakle – treba da pomogne, ali ta pomoć treba da bude i uslovljena. Ključno je da se stvarno ta kompanija restrukturira i da se kaže da li ona može ili ne da radi i za godinu, dve“, napominje Radosavljević.
Na pitanje koliki iznos „Er Srbija može da očekuje“, on odgovara: „Mogu da očekuju koliko god da im je potrebno“.
Ministar Mali u svom autorskom tekstu ističe da su gubici aviokompanija u celom svetu 157 milijardi dolara, ali i da je nemačka vlada dokapitalizovala „Lufthansu“ sa šest milijardi evra, uz dodelu pomoći i poveznim licima u grupaciji. Vlada Francuske takođe je, navodi, dala državne garancije u vrednosti od sedam milijardi evra „Er Fransu“, dok je Letonija dokapitalizovala „Er Baltik“ sa 250 miliona evra.
„Sa druge strane, avioprevoznici koji nisu primili pomoć od matičnih država ili su u stečaju ili su bankrotirali. Među njima su čuveni Virdžin Australija, japanska Er Azija, južnoameričke Latam erlajns, Avianka holdings i drugi“, naveo je Siniša Mali.
Sudeći prema ovim navodima lako bi moglo da se desi i da „Er Srbija“ dobije pomoć države upravo u vidu – dokapitalizacije.
Da smo bar…
„Da smo bar krenuli od nule, da nam nisu ostavili negativan kapital i ogromne dugove, lakše bismo leteli. Bio je ogroman izazov umanjenje negativnog kapitala kompanije za 106 miliona evra i to za svega 5 godina. Povezali smo Srbiju sa Evropom i svetom, o čemu govori činjenica da je skoro svaki drugi putnik koji je došao ili otišao iz Srbije prevežen avionima naše nacionalne kompanije. Nastavljamo da i u ovim teškim vremenima ponosno čuvamo naša krila koja opstaju skoro čitav vek, još od davne 1927. godine“, poručio je ministar finansija u autorskom tekstu u „Politici“
I predsednik Srbije pre nekoliko dana najavio je mogućnost dokapitalizacije.
Aviokompanija Er Srbija biće restrukturirana, a da bi opstala, razmatraće se i dokapitalizacija, najavio je tada Aleksandar Vučić.
„Moraćemo da podnesemo neki plan za restrukturiranje, jer smo pod direktnom kontrolom Evropske komisije za državnu pomoć. Ne možemo da uradimo ništa što ne rade velike evropske zemlje, a hoćemo da sačuvamo našu kompaniju jer je bolja od svih u regionu“, kazao je on.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
