Preduzeća, i mala, i velika, i privatna, i državna, mogu u narednom periodu da računaju na pomoć države kroz - dokapitalizaciju. To znači da će oni od države dobiti novac, a za uzvrat će država dobiti udeo u vlasništvu u tim firmama. Ovo je, pojednostavljeno rečeno, suština nove uredbe koju je u četvrtak usvojila odlazeća vlada, a odnosi se na "otklanjanje poremećaja u privredi prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti kovid 19".
I to je, otprilike, sve što za sada znamo o novoj vrsti pomoći privredi.
Ne zna se ni koja tačno preduzeća mogu da računaju na ovu vrstu pomoći, ni koliko je država opredelila za ovaj iznos.
Takođe, ne zna se da li je uredba „namenski pisana“ za određeno preduzeće. Ili nekoliko njih.
Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju ističe da se ovakvom uredbom otvara Pandorina kutija.
„Moguće je da je uredba doneta zbog Er Srbije. Činjenica je da je pisana široko, da pomoć mogu da daju kome hoće. Ko će birati koja preduzeća će dobiti pomoć, kako i na koji način – nije objašnjeno“, kaže Radosavljević za Nova.rs.
U uredbi se navodi da pomoć može da ide i do 250 miliona evra.
„A može i preko tog iznosa, samo firma treba da dokaže da im je potrebno više od 250 miliona evra. To je toliko arbitrarno da držamo može da odluči da daje pare kome god, što otvara veliku mogućnost za korupciju“, navodi Radosavljević.
Nema nikakve garancije da će novac biti vraćen, jer država ne preuzima kontrolu i upravljanje.
„Neko može da dobije 250 miliona evra ili koliko god i da upropasti firmu. I nikom ništa. Nema nikakvih garancija. Država može da preuzme firmu, ali – šta da radi sa njom“, navodi sagovornik Nova.rs.
Radosavljević navodi da ga cela priča podseća na porast problematičnih kredita tokom prošle krize, kada su se firme masovno zaduživale znajući da kredite nikada neće vratiti.
„Ovakav mehanizam predviđen uredbom dao bi rezultate u nekoj uređenoj državi. Ali u visoko korumpiranoj državi, koja ima pipke svuda, gde se sredstva dele rođacima, prijateljima, kome god, otvara se novo poglavlje – država je našla mehanizam dokapitalizacije privatnih kompanija što, kroz diskreciono odlučivanje otvara razne mogućnosti za jako veliku korupciju“, upozorava Goran Radosavljević.
A najspornije je, kaže, što je uredbu donela vlada u tehničkom mandatu, u situaciji kada parlament funkcioniše i kada može da usvoji zakon.
Dokapitalizacija firmi na ovaj način sigurno će, dodaje sagovornik Nova.rs, uvećati javni dug, jer će država prethodno morati da se zaduži, moguće i kroz neke nove evro obveznice.
„Za ovo je apsolutno potreban i rebalans budžeta, jer će izdvajanja biti značajna“, ukazuje Goran Radosavljević.
Na pitanje da li je država za ovo dobila zeleno svetlo od MMF s obzirom da su nakon poslednje kontrole najavili da će deficit budžeta biti oko devet odsto BDP, a ne oko 7,5 odsto koliko se očekuje, Radosavljević kaže da se MMF sigurno neće buniti oko metodologije, dok je veće pitanje kada je reč o – kriterijumima.
Ako zaista deficit BDP poraste za oko 1,5 odsto do kraja godine, to nije mali iznos, s obzirom da jedan odsto BDP iznosi oko – 450 miliona evra, pod pretpostavkom da ne bude značajnog smanjenja BDP.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar