Tri scenarija propasti "Er Srbije"

“Akumulirani gubici su "pojeli" kapital preduzeća, što u formalnom smislu znači da su ispunjeni uslovi za stečaj”, rekao je Petrović za novi broj nedeljnika NIN.Objasnio je i da pandemija nije direktni uzrok tih problema, ali ih je ogolila, pa preduzeće umesto redovnog manjka gotovine od 30 miliona evra u 2020. godini ima manjak od 60 do70 miliona evra.Savić kaže za Nova.rs da, gledano iz ekonomskog ugla, za "Er Srbiju" ne postoji drugo objašnjenje od onog koje je dao profesor Petrović."Ako 'Er Srbija' već pet godina, iz godine u godinu, beleži sve veći gubitak, ako država servisira taj gubitak i ako je ocena Fiskalnog saveta da to može dostići čak i dvesta miliona evra, odnosno da su gubici pojeli kapital kompanije, gledano iz ekonomskog ugla, nema drugog načina nego da po sili zakona ta kompanija ide u stečaj", objašnjava profesor.

Problem je, kako kaže, što "Er Srbija" nije samo srpska kompanija, već zajednička sa Etihadom."Ja kao građanin, kao i svi ostali, ne znam čak ni najelementarnije elemente iz ugovora koji je Srbija sklopila sa Etihadom. Ne znam šta tamo piše, pa mogu samo da pretpostavim da se država ponaša na način na koji se ponaša jer je na sebe preuzela neke obaveze. A neka obaveza može biti da ako raskine ugovor i otera preduzeće u stečaj mora da plati odštetu, koja nije mala", kaže profesor.Dodaje da se ne vidi drugo objašnjenje za upravljanje kompanijom koja "pravi toliki gubitak, koji je iz godine u godinu sve veći, u situaciji gde se ne vidi svetlo na kraju tunela - gde nema nazad, samo napred u propast."Tri moguća scenarijaNa pitanje šta očekuje da se u skorijoj budućnosti desi sa "Er Srbijom", odgovara da za to postoje tri moguća scenarija."Prvi je da 'Er Srbija' zaista ode u stečaj - to je varijanta koja je iz zakonskog ugla gledano najnormalnija i koju verovatno većina građana očekuje ako posmatra koliko ih košta. Drugi je da država nastavi da se ponaša kao što se ponašala - dakle da sve gubitke pokriva iz bužeta, pa dokle stignemo. Treći je da država počne malo da zateže, u smislu da neće da izvršava svoje obaveze, i onda bi druga strana verovatno tražila hitan stečaj -  jer oni ne mogu da fuknkcionišu ako država ne servisira sve što je preuzela", kaže Savić.

Smatra da su tri pomenute opcije realne, a ono što nije realno je da Srbija traži drugog strateškog partnera "jer ga u ovom trenutku neće naći".Sa druge strane, ni od rukodstva Etihada se ne može očekivati da donese novac za oporavak kompanije koja je u većinskom vlasništvu Srbije."Ne govorim ništa loše o Arapima, govorim uopšteno o strancima, o tržišnoj kompaniji koja ceni svoje vreme, svoj novac, svoje resurse i potencijale", objašnjava Savić i zaključuje:"Sve dok imaju korist u Srbiji oni će ostati, a da li Srbija to treba da plaća, ne treba."***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram