Podeli
Foto: TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC/ nr

Država je Er Srbiji isplatila najmanje 200 miliona evra u periodu 2014-2018, o čemu svedoče finansijski izveštaji kompanije, dok je tada državni aerodrom "Nikola Tesla" nacionalnom avioprevozniku otpisao 67 miliona evra potraživanja od 2013. do 2015. godine. Ostaje nepoznato koliko je Er Srbija uštedela na gorivu za koje je tražila povlašćenu cenu od NIS-a, kao i koliko je "Etihad" naplatio srpskom prevozniku lizing aviona i posada, kao i održavanje letelica. Na sve to treba imati na umu i tri kredita - dva, uzeta od ćerke firme Etihada, ukupne vrednosti 120,5 miliona dolara sa izuzetno visokim kamatama, dospevaju Er Srbiji na naplatu ove i sledeće godine. Treći kredit vredan je 40 miliona dolara, i takođe je pozajmica "Etihada", koju je nacionalni prevoznik UAE pretvorio u vlasništvo od 49 odsto u Er Srbiji.

Od potpisivanja ugovora o sklapanju strateškog partnerstva za osnivanje Er Srbija 2013. do najsvežije najave predsednika Vučića da je država spremna na dokapitalizaciju nacionalnog avioprevoznika, postavlja se pitanje ko je koliko od partnera uložio u razvoj naše aviokompanije.

Iza gomile brojki i papira kojima su te brojke “pokrivene”, vrlo jasno se vidi da su država Srbija i njeni građani uložili daleko više od “Etihada” – plaćajući svašta, od “starih dugova JAT-a” i opraštanja obaveza Er Srbije prema Aerodromu “Nikola Tesla” do, po svemu sudeći, predstojećeg povećanja vlasničkog udela u kompaniji u kojoj već posedujemo većinu kapitala.

Pročitajte još:

Prvog avgusta 2013. potpisan je sporazum o strateškom partnerstvu između nacionalnog avio-prevoznika Ujedinjenih Arapskih Emirata Etihad Airways, Jat Airways i Vlade Republike Srbije, čiji je prvi potpredsednik tada bio Aleksandar Vučić.

Sporazum je predvideo da Etihad i Vlada Srbije ulože po 40 miliona dolara, kao i da se obezbede dodatna sredstva, u maksimalnom iznosu od po 60 miliona dolara.

Međutim, već taj prvi korak, stvaranje Er Srbija i uplata osnivačkih uloga postao je tema istraživačkih novinara.

BIRN je 2015. u tekstu pod nazivom “Otkrivanje tajne ministarskog sefa”, objavio da je samo u 2013. godini, prema podacima iz ugovora do kojih je došao, Srbija bila u obavezi da plati preko 90 miliona dolara, dok je partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za 49% vlasničkog udela uplatio 40 miliona dolara u vidu zajma.

Država je, kako je saznao BIRN, uz to preuzela na sebe obavezu da isplati dugove nekadašnjeg JAT Airways, koji su bili procenjeni na nešto više od 230 miliona dolara.

Novi korak – novi problem, pošto se ispostavilo da su “stari dugovi JAT-a” široka kategorija, koja je rasla sa novim izjavama ministra finansija Siniše Malog.

Siniša Mali Foto: TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC/ nr

Umesto “početnih” 230 miliona dolara, procena starih dugova JAT-a porasla je na 300 miliona dolara, kako je 2016. ministar Mali izjavio portalu “Tango Six”, da bi prošle godine taj dug narastao na 380 miliona dolara, uz “utešnu” izjavu ministra finansija da “mi to vraćamo ili kroz Er Srbiju ili direktno, u narednih desetak godina”.

Pri tome, otplata starog duga JAT ne smatra se državnom pomoći. Sa druge strane, svaki pokušaj da se sazna iznos državne pomoći upućen Er Srbiji ostaje baš to – pokušaj – pošto su iz rešenja Komisije za kontrolu državne pomoći “izbačene” sve brojke, kako bi se sačuvala “poslovna tajna”.

Štaviše, u rešenju iz decembra 2018, Komisija za kontrolu državne pomoći piše da “učešće od 49 odsto u društvu Air Serbia, predstavlja zakonski maksimalni nivo neevropskog vlasništva nad evropskim avio-kompanijama, što je osnovni razlog zašto Etihad (ili bilo koja druga neevropska kompanija) nije mogao da izvrši bilo koje dodatno ulaganje kapitala u društvo Air Serbia”.

Podsetimo, Etihadova pozajmica od 40 miliona dolara postala je 49 odsto vlasništva u Er Srbiji nakon što je kompanija smanjila sopstveni kapital za blizu 170 miliona dolara – inače bi Etihadovih 49 odsto vredelo mnogo više.

Subvencije na izvol’te

Strateško partnerstvo između Srbije i Etihad Airways podrazumevalo je da se do 2016. prestane sa bespovratnim davanjima Er Srbiji, no teško da je ikoga iznenadilo da se to nije desilo.

Isplate iz budžeta na račun Er Srbije u 2017. i 2018. godini dostigle su ukupnu vrednost od oko 41,6 miliona evra (u obe godine po nešto manje od 21 miliona evra), što su ministar finansija Siniša Mali i premijerka Ana Brnabić pravdali isplatama na ime (pomenutog) starog duga Jat Airways.

Te isplate se, inače, vode kao prihod, a kada se one oduzmu od prihoda iz redovnog poslovanja, proizlazi da Er Srbija od osnivanja posluje sa debelim gubitkom.

Aerodrom “Nikola Tesla” / Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Ono što nije “išlo” iz budžeta na račun Er Srbije, išlo je preko popusta ili oprosta duga za usluge drugih kompanija, poput aerodroma “Nikola Tesla”.

Samo u 2014. i 2015. godini, “Er Srbiji” je oprošteno 31,8 miliona evra prema tadašnjem kursu, dok je u 2013. beogradski aerodrom ostao bez 35,16 miliona evra, koliko je iznosio dug Er Srbije za njihove usluge.

Za pet godina, Er Srbiji 200 miliona evra

Prema podacima iz finansijskih izveštaja Er Srbije u periodu od 2014. do 2018.godine, koji su objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre, Er Srbija od države dobila ukupno oko 200 miliona evra.

Od 2019. godine Er Srbija ima pravo na 5 miliona evra iz budžeta za organizaciju letova od nacionalnog značaja sa Aerodroma “Konstantin Veliki” u Nišu.

Etihad u istom periodu nije dodatno ulagao u zajedničku kompaniju Er Srbija.

Skupi krediti tek stižu na naplatu

Premotavamo film na početak juna ove godine, kada je stigla vest da je Er Srbija obavestila Etihad Airways Partners I BV, ‘specijalno pravno lice’ Etihad Airways-a uspostavljenog u septembru 2015. godine, da potencijalno neće moći da ispuni svoje obaveze kao dužnika zbog finansijskih posledica pandemije koronavirusa, i da će “razgovarati” kako bi se došlo do zajednički prihvatljivog rešenja”, što je objavio portal exyuaviation.com.

Radi se, inače, o izuzetno nepovoljnom kreditu koji je Er Srbija zaključila u septembru 2015. sa fondom EA (“Etihad Airways”) Partners I BV, i to u iznosu od 56,5 miliona dolara, nakon odbitka transakcionih troškova od 6,55 odsto. Kamatna stopa iznosi skoro sedam odsto (6,96), a kredit dospeva u celosti u septembru ove – 2020. godine. Još jedan kredit, u vrednosti od 63 miliona dolara, na naplatu dospeva sledeće godine.

Šćuric: Etihad ima gubitak od 4,7 milijardi dolara

“Nema šanse da ćete dobiti i jedan evro za gubitke Er Srbije nastale tokom pandemije” rekao je za Nova.rs analitičar za avioindustriju Alen Šćuric kada je objavljena procena o šteti po kompaniju zbog pojave koronavirusa.

Procenu zasniva na rezultatima poslovanja Etihada.

“Stekao sam utisak da Etihad već neko vreme nije aktivan partner u Er Srbiji. Takođe, Etihad se i sam u periodu od 2016. do 2018. suočio sa gubicima od 4,7 milijardi dolara”, kaže Šćuric, i podseća da je nacionalni prevoznik UAE tokom 2017. pustio u bankrot nekoliko manjih kompanija u kojima je imao vlasništvo, kao što su indijski JET Airways, zatim Air Berlin i Darwin Airline.

Za ta dva kredita, bez obzira na izuzetno visoke kamate, naplaćeno je čak 7,83 miliona dolara na ime transakcionih troškova.

I tako dolazimo do ovog vikenda, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da je država spremna da ide u dokapitalizaciju Er Srbija, uz ocenu da je pandemija pokazala koliko je važno da država ima nacionalnog aviooperatera.

I skupo, reklo bi se.

Podrazumeva se da dokapitalizaciju sprovodi većinski partner u Er Srbija, odnosno država, dok je o Etihadu rekao samo “da ćemo tražiti da daju deo para da poslednja četiri meseca”, aludirajući na gubitke Er Srbije tokom pandemije koronavirusa, koji se za sada procenjuju na oko 40 miliona evra.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar