Rodić: Iz pomoći isključen veliki broj građevinara

"Gradjevinska komora je pritiskom na male i srednje firme koje nemaju dugoročne ugovore o angažovanju uspela da ih privoli da radnike koje su zapošljavali na crno uposle preko ugovora o PP poslovima, a sada su isključeni iz državne pomoći", rekao je Rodić i dodao da nema precizne evidencije o broju takvih radnika, ali da ih je mnogo.Ministar finansija Srbije Siniša Mali rekao je nedavno prilikom predstavljanja paketa mera da "je interesantno da nema velikog broja ljudi koji rade na osnovu ugovora o PP poslovima jer kada privatnici zapošljavanju, oni zapošljavanju ili za stalno ili ne zapošljavaju", a da se, prema njegovim informacijama, radnici na takve ugovore angažuju uglavnom u javnim preduzećima i javnoj upravi.Rodić je rekao da će građevinske firme zbog teške situacije otpuštati radnike ili angažovati ponovo na "crno"."Nedavno je u inostranstvo otišlo više desetina radnika, obučenih za montiranje skela, za industrijsku izolaciju gasovoda, keramičara, stolara i drugih zanimanja, odnosno deo i ono malo kvalitetne radne snage, pa će državu skupo koštati greška da ne pomogne opstanak i tih ljudi", rekao je on.Poseban problem je to što je država dopustila da strane kompanije koje su angažovane kao izvođači radova slabo plate domaće firme koje angažuju kao podizvodjače radova.Istakao je da izvođači radova koji su dobili posao na tenderu ili dogovorom za sebe zadrže od 50 do 70 odsto cene posla, a podizvođačima pripadne ostatak.Rodić je rekao da je u građevinarstvu godinama problem kašnjenje u naplati obavljenog posla i da država i njena javna preduzeća i sada građevinskim kompanijama, među kojima je i najveća Štrabag, duguje oko dve milijarde dinara ili oko 160 miliona evra za održavanje puteva.Država, prema njegovim rečima nije ažurna ni u vraćanju akciza na gorivo utrošeno tokom radova, pa po tom osnovu gradjevinske kompanije potražuju četiri miliona evra.Građevinske firme su često, kako je rekao, prinuđene da zbog nemogućnosti naplate potraživanja, uzmu kredit od banaka da bi održavale likvidnost, pa im prihode 'jede' i kamata.