Propast programa "Moja prva plata": Država nasankala hiljade mladih, a najnovijom prevarom im direktno zavukla ruku u džep

Još 2020. godine, kada se krenulo sa programom "Moja prva plata", saznalo se da ovaj program učesnicima ne garantuje ništa od prava koje bi imali po Zakonu o radu – ni platu, ni ograničeno radno vreme, ni punu zdravstvenu zaštitu, a ni radni staž, budući da se realizuje bez zasnivanja radnog odnosa. Svake godine konkurs "Moja prva plata" je raspisivan za do 10.000 mladih, a to su hiljade nasankanih.Doktor radnog prava Mario Reljanović je još tada već u samom nazivu programa uočio spornu činjenicu.„Korisnici ovog programa neće dobijati platu, već ‘naknadu’. Takođe, neće je dobijati od ‘poslodavca’ nego od države, a onome ko ih angažuje je ostavljena mogućnost da im uplati i više, ali samo ukoliko poželi. Uz to, čak neće dobijati ni minimalac, na koji bi imali pravo da su zaposleni u radnom odnosu, već sumu koja je niža od minimalca“, objasnio je tada Reljanović za naš portal.On je takođe upozorio da je ostalo potpuno nejasno o kom obliku radnog angažovanja je reč u programu, budući da se ne radi o pripravništvu, ni o stručnom osposobljavanju, a ni o radnom odnosu.Dakle, mladi su puki "korisnici programa" bez osnovnih prava koja su garantovana radnicima, što znači da osim "naknade" koja je niža od zakonom garantovang minimalca, oni koji "rade" preko ovog programa nemaju pravo na ograničeno radno vreme, na pauzu tokom rada, na odmor, a ne teče im ni radni staž.

Godinu dana kasnije, u februaru 2021, usledio je još jedan problem. Tada je Nacionalna služba za zapošljavanje tvrdila da su novčane naknade za decembar korisnicima programa uredno isplaćene, ali su se našem portalu javili neki učesnici programa koji su rekli da u tom trenutku, nakon dva meseca rada, još uvek nisu dobili ni dinar nadoknade.Ugovori između NSZ, poslodavca i nezaposlenog, sklapani su u periodu od 28. novembra do 14. decembra 2020. godine, a učesnici programa su već u decembru bili na radnim mestima. Iako je većina period od decembra do februara provela na poslu, neki od njih svoju prvu platu nisu ni dva meseca kasnije dočekali.Na pitanja Nova.rs zbog čega kasne isplate, iz Nacionalne službe za zapošljavanje odgovorili su da je još u decembru 2020. godine isplaćena akontacija za jedan broj dana u decembru, i to na osnovu dostavljenih Izveštaja o realizaciji programa od strane poslodavaca, te da je preostali deo naknade za decembar isplaćen krajem januara, u skladu sa transferom budžetskih sredstava za ovu namenu. Kako su dodali, isplata naknade za januar bila je planirana u februaru, nakon dostavljanja Izveštaja o realizaciji programa.Još jedna zanimljiva stvar koju je tada Nacionalna služba za zapošljavanje istakla jeste da su ugovorom o realizaciji programa definisani rokovi za isplatu sredstava, a da oni zavise od datuma dostavljanja Izveštaja o realizaciji programa od strane poslodavca. Ovo ukazuje na mogućnost da u pojedinim slučajevima poslodavci kasne sa dostavljanjem izveštaja.Najnoviji problemi sa programom "Moja prva plata" još su ozbiljniji, budući da je od učesnika traženo da primljeni novac vrate, zato što i dalje studiraju.Naime, učesnici su se zaposlili na osnovu diplome srednje škole, ali je NSZ ipak tražila da sredstva budu vraćena.

Kao razlog, NSZ je za N1 navela to što studenti ne mogu da učestvuju u programu jer se ne smatraju nezaposlenima, te da su samo lica koja su dala netačne podatke mogla biti uključena u program i pored statusa studenta.Kako je do ovoga došlo, međutim, nije jasno, budući da u poslednjem javnom pozivu Nacionalne službe za zapošljavanje za program "Moja prva plata", objavljenom 22. avgusta 2022. godine jasno piše da "Nacionalna služba za zapošljavanje vrši proveru ispunjenosti zakonskih uslova i uslova iz ovog javnog poziva za nezaposlenog pre uključivanja u Program i zaključivanja ugovora".Kako za Nova.rs ističe Mario Reljanović, najnovija situacija sa ovim programom je vrlo komplikovana, budući da najpre treba utvrditi čija je odgovornost."Postoji mogućnost da su se studenti nesavesno prijavljivali i sakrivali neke podatke. Međutim, u konkursu stoji da se lice mora voditi kao nezaposleno u evidenciji NSZ, zbog čega se postavlja pitanje kako NSZ nije znala u kom su statusu oni koji su se prijavili na konkurs", kaže Reljanović.On dodaje da se situacija dodatno komplikuje time što država od studenata traži da vrate novac."Situacija je apsurdna jer su oni radili u tom periodu, a sada im se traži novac. To je kao kada, na primer, neko slaže da ima 15 godina, radi kog poslodavca neko vreme, a poslodavac onda utvrdi da neko ipak nema 15 godina. On će tada prestati da radi, ali poslodavac mu neće tražiti da vrati novac jer je ostvario neku korist od rada tog lica. Ovde je sporno što radnike i ne plaća poslodavac nego država. Tako da studenti sada mogu da kažu 'okej, vratićemo novac, ali ćemo onda tužiti državu jer smo radili a nismo plaćeni'", zaključuje Reljanović.BONUS VIDEO Šta je do mladih, a šta do države?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tajedomladihatadodrave-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4811747"]