Povlačenje NIS-a s listinga Beogradske berze izazvalo bi krah akcionarstva

On je za mesečnik Biznis i finansije naveo da godišnji promet akcijama na Beogradskoj berzi trenutno čini samo oko 0,03 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije.

Po rečima Stojkovića, veoma je važno pitanje da li bi unapred dogovorena prodaja NIS-a, realizovana bez zaštite prava malih akcionara, bila prihvatljiva za SAD koja je uvela sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.

"Beogradsku berzu iz godine u godinu odlikuje sve manji promet akcijama, ukoliko se posmatraju standardni metodi trgovanja, dok je u poslednjih deset godina sve veće učešće državnih obveznica u ukupnom prometu, pri čemu ove hartije od vrednosti trenutno čine oko 90 odsto ukupnog prometa. Promet akcijama NIS-a zauzima veoma značajno učešće u ukupnom prometu akcijama", rekao je on.

Tokom 2023. godine, kako je naveo, promet akcijama NIS-a činio je više od 30 odsto ukupno ostvarenog prometa akcijama i više od 75 odsto prometa akcijama ostvarenog na najkvalitetnijem segmentu tržišta Beogradske berze.

Akcije NIS-a su prošle godine učestvovale u ukupnom prometu akcijama sa nešto malo više od 20 odsto, što je predstavljalo oko 50 odsto prometa ostvarenog na listingu.

"Imajući u vidu ove podatke, javlja se opravdani strah šta će se desiti ukoliko se iz nekog razloga ova kompanija povuče sa tržišta Beogradske berze", upozorio je Stojković.

Kako je dodao, potencijalni kupac NIS-a preuzeo bi učešće ruskih kompanija u tom preduzeću, a to su akcije koje poseduje Gasprom njeft (44,85 odsto) i akcije koje poseduje PJSC Intelligence (11,30 odsto). Međutim, prema važećim propisima u Srbiji potencijalni kupac je u obavezi da ponudi svim akcionarima iste uslove, odnosno da objavi ponudu za preuzimanje. Zakonom o tržištu kapitala je propisano da izdavalac vlasničkih hartija od vrednosti kojima se trguje na regulisanom tržištu mora obezbediti isti tretman za sve akcionare Pravilima poslovanja Centralnog registra ponuda za preuzimanje akcija je definisana kao javna ponuda upućena svim akcionarima cilјnog društva za kupovinu svih akcija koje su izdate s pravom glasa, uz uslove i na način određen u skladu sa Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava.

Upravo Zakon o preuzimanju akcionarskih društava nalaže da svi akcionari ciljnog društva moraju imati ravnopravan položaj u postupku preuzimanja, odnosno ako neko lice stekne kontrolu nad društvom, ostali akcionari moraju biti zaštićeni tako da mogu pod istim uslovima da prodaju svoje akcije ponuđaču, podsetio je Stojković.

"Ne treba zaboraviti da je Gasprom njeft početkom 2011. godine, u skladu sa prethodno realizovanom kupovinom 51 odsto akcija NIS-a, uputio ponudu za preuzimanje svim akcionarima po istim uslovima, osim državi koja je po dogovoru bila izuzeta. Tom prilikom Gasprom njeft je povećao svoje učešće u ovoj kompaniji na 56,16 odsto", rekao je on.

Istakao je da, ukoliko se u procesu sadašnje vlasničke transformacije NIS-a zakonski okvir bude poštovao, važno bi bilo razmotriti kako će manjinski akcionari reagovati na to preuzimanje.

"Pored toga, trebalo bi dodatno preispitati stav države da li je odluka da ostane u vlasničkoj strukturi NIS-a definitivna. Imajući u vidu da Srbija na domaćem i međunarodnom tržištu intenzivno emituje razne vrste dužničkih hartija od vrednosti, prodaje prirodne resurse i parcele lokalnih samouprava, pri čemu apeluje i na javna preduzeća da na vreme plaćaju račune, možda ne bi začudilo da i država ipak proda svoj udeo u ovoj kompaniji (29,87 odsto)", rekao je Stojković.

Uspešna realizacija ponude za preuzimanje NIS-a, u skladu sa zakonskim okvirom i interesom razvoja domaćeg tržišta kapitala, po njegovoj oceni može biti i važan preduslov dobijanja pozitivnog mišljenja Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD.

"Svakako da eventualna promena menadžmenta kompanije može ukazivati da se ne radi o prijateljskom preuzimanju NIS-a, ali to ne mora biti dovoljan dokaz za SAD da se radi o potpunom isključivanju ruskog interesa iz poslovanja ove kompanije", naveo je Stojković.