Programeri, grafički dizajneri, predavači stranih jezika, pisci reklama, slikari, jutjuberi, influenseri i svi drugi kojima osnovna ili dopunska zarada stiže iz inostranstva za rad i usluge pružene uglavnom putem interneta i dalje ne znaju kako da prijave svoje prihode i obračunaju porez. Među njima su i oni koji zarađuju nedovoljno da se prehrane, ali i oni koji dobro paze da ne prekorače zakonsku granicu od 15.000 evra koliko iznosi obavezna kontrola sprečavanja pranja novca. Istovremeno, Srbija ima prilično dugu listu poreskih dužnika koji posluju u Srbiji, a čiji se dugovi mere - milijardama.
Dok poreznici objašnjavaju da ova obaveza svih građana odavno postoji, i da je ispunjava manje od jedan odsto onih koji bi trebalo da plate ovaj namet, građani su zbunjeni, jer prateći uputstvo objavljeno na sajtu Poreske uprave – računicu sami ne mogu da izvedu.
Osnovne smernice su jasne: to moraju da učine svi koji zarađuju na ovaj način. Veći porez platiće oni koji su nezaposleni – pošto moraju da plate i zdravstvene doprinose; Takođe – prihod treba da se prijavi u roku od 30 dana od trenutka kad „legne na račun“.
Ostalo je, međutim, nejasno za koliki period unazad treba prijaviti ovako stečene prihode.
Uputstvo objavljeno na sajtu Poreske uprave i dalje je, u najmanju ruku – nedorečeno. Osim činjenice da porez mora da se plati na svaki prihod zarađen od firmi koje nemaju svoje predstavnišvo, niti ogranak u Srbiji – ništa nije jasnije u odnosu na ono što je i do sada bilo poznato. Odgovora i dalje nema na pitanja – kako građani sami da tačno obračunaju porez, kako da ga prijave i za koji period unazad.
Ono što nedostaje je jednostavan kalkulator na sajtu, gde bi građani jednostavnim unosom osnovnih parametara dobili izvedenu računicu – koliko tačno i na koje račune da plate na ime poreza i doprinosa.
Aleksander Segedi, direktor knjigovodstvene agencije „Tim 011 Digital“ u razgovoru za Nova.rs navodi da je računica komplikovanija za one koji nemaju posebne programe za obračun zarada.
„Najjednostavnije rešenje je da Poreska uprava objavi običnu tabelu u ekselu, sa dvadesetak računica, gde bi jednostavnim unosom prihoda koji građanin dobije iz inostranstva bio izračunat iznos pripadajućih poreza i doprinosa. Potom treba omogućiti da se ta stranica odštampa i tako preda na šalter Poreske uprave, jer je elektronska predaja poreske prijave malo komplikovanija za fizička lica“, objašnjava Segedi.
Za elektronsku predaju poreske prijave, koju, između ostalog pominje i Poreska uprava u svom uputstvu, potreban je pribaviti kvalifikovan elektronski potpis.
„Sertifikovan elektronski potpis moguće je besplatno pribaviti u MUP, prema mestu prebivališta, ukoliko imate ličnu kartu sa čipom“, navodi Segedi.
Ali, to nije sve, pošto je potrebno podesiti računar da bi ova elektronska prijava preko mogla onlajn da se podnese Poreskoj upravi.
„Potom, kada se pristupi portalu, za građane koji na ovaj način žele da podnesu prijavu za samooporezivanje, nedostaje i jasno uputstvo. Na kraju, ukoliko se u računici pogreši za više od dva dinara – portal odbija da primi ovakvu prijavu“, navodi Aleksander Segedi.
Navešćemo sada samo jedan deo iz uputstva Poreske uprave koji se odnosi na podnošenje prijave za samooporezivanje građana koji su prihod ostvarili u inostranstvu, od poslodavca koji nema nikakvo predstavništvo u Srbiji.
Poreska prijava PP OPO se podnosi u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, u elektronskom obliku preko portala ePorezi, u kom slučaju je neophodno da imate elektronski sertifikat, navode poreznici.
Za podnošenje prijave možete koristiti i internet kioske koji postoje u filijalama Poreske uprave, dodaju. Takođe, poresku prijavu možete podneti i u pisanom obliku, neposredno ili putem pošte.
„Ukoliko poresku prijavu PP OPO podnosite elektronskim putem, dostavlja vam se obaveštenje o uspešnom podnošenju poreske prijave u kom je upisan broj koji je dodeljen poreskoj prijavi, kao i BOP-broj odobrenja za plaćanje koji upisujete u nalogu za uplatu.
Ukoliko poresku prijavu PP OPO podnosite neposredno na šalteru filijale Poreske uprave, unos podataka iz predate prijave u informacioni sistem Poreske uprave, u vašem prisustvu vrši ovlašćeni službenik Poreske uprave, i daje vam obaveštenje o dodeljenom broju poreskoj prijavi, kao i BOP-broj odobrenja za plaćanje.
Ukoliko poresku prijavu PP OPO podnosite putem pošte, obaveštenje o dodeljenom broju poreskoj prijavi, kao i BOP- broj odobrenja za plaćanje, Poreska uprava će dostaviti putem pošte na adresu naznačenu u poreskoj prijavi.
Nakon uspešno podnete poreske prijave PP OPO potrebno je da popunite Obrazac M-UN, u dva primerka, koji ćete uz zaključen ugovor i dokaz o uplati doprinosa za PIO predati nadležnoj filijali PIO Fonda“, stoji u objašnjenju Poreske uprave.
Prethodno su navedeni slučajevi koliko tačno na ime poreza i doprinosa plaćaju zaposleni građani, a koliko nezaposleni. I da se porez plaća na bruto iznos.
Ne precizira se, međutim, koliko po zakonu iznose propisana umanjenja osnovice. A na njih apsolutno svako ima pravo – pitanje je samo u kom iznosu da li 34 odsto, 43 odsto, ili 50 odsto od uplaćene sume, već u zavisnosti od obavljenog posla.
Tek na tako umanjen iznos trebalo bi da se obračunavaju porezi i doprinosi, što nije jasno naznačeno u obaveštenju Poreske uprave, već stoji samo: „Osnovicu za obračun poreza čini bruto prihod po osnovu rada koji ste primili u ili iz druge države umanjen za iznos troškova propisanih Zakonom o porezu na dohodak građana“.
Inače, poreska stopa kod zaposlenih iznosi 20 odsto, PIO doprinosi 25.5 odsto.
Nezaposleni će, rekosmo već – platiti više, zbog doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Poreznici ističu i ovo:
„Ako ste nezaposleni u Srbiji i ostvarili ste drugi prihod u ili iz druge države, osnovicu za obračun poreza čini bruto prihod po osnovu rada koji ste primili u ili iz druge države umanjen za iznos troškova propisanih Zakonom o porezu na dohodak građana. Poreska stopa iznosi 20 odsto. Osnovica za obračun doprinosa je poreska osnovica. Doprinose ste dužni sami da obračunate i uplatite po sledećim stopama: za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje -25.5 odsto, za obavezno zdravstveno osiguranje -10,3 odsto“.
Na sajtu postoji i uputstvo kako pripadajuće poreze i doprinose da obračunaju građani koji su van granica Srbije ostvarili prihod koji se deklariše kao – zarada.
Kako navode u Poreskoj upravi, građani za sve informacije mogu da se obrate kontakt centru na brojeve telefona: 0700-700-007 i 011-33-10-111.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare