Kriptovalute i poznate mašine za njihovo “rudarenje” sve su popularnije iz godine u godinu, počev od 2009. Godine kada je i nastala prva decentralizovana kriptovaluta. Ubrzana ekspanzija ovakvog načina transakcije i kontrole novca uzima sve više maha među korisnicima širom sveta, a iz godine u godinu pojavljuje se sve veći broj novih vrsta kriptovaluta.
Kriptovaluta predstavlja virtuelnu valutu ili „digitalnu imovinu“, koja služi kao sredsto razmene. Funkcioniše po principu kriptografije, odnosno šifrovanja, kako bi podaci bili zaštićeni, a tajnost informacija očuvana. Time je omogućena verifikacija transakcije i kontrola proizvodnje novih jedinica neke kriptovalute. Ona predstavlja podskup alternativnih, virtuelnih i digitalnih valuta.
Kao što je slučaj i sa kursom fiziččkog, odnosno novca koji svakodnevno koristimo, kurs kriptovaluta se menja na svakodnevnom nivu. Dnevni kurs za Bitcoin kriptovalutu iznosi 60.483 dolara, tj. 6.247.621 dinar. Kurs za Ethereum je 4.257 dolara, za Binance Coin vrednost iznosi 582, za Litecoin 235 dolara.
Naš sagovornik Marko Crnjanski iz „Netokratije“ objasnio je po kom principu funkcionišu kriptovalute, kako se vrši njihovo ulaganje, prodavanje, te kakva su njegova predviđanja kada je reč o razvoju kriptovaluta u narednom periodu.
Kriptovalute se mogu kupovati preko klasičnih menjačnica za kriptovalute kao što je Binance, Cex, Coinbase. Kriptovalute mogu da se kupuju u zamenu za fizički novac, u zavisnosti od vlaute koju koristimo u zemlji. To su obični tokovi novca, koji samo fukcionišu onlajn. Postoje brojni sajtovi na kojima mogu da se prate kriptovalute, njihov pad, rast, odnosno sajtovi gde postoji statistika njihovog kretanja.
Kada je reč o trgovini valutama to može biti klasična berza, ali je malo kompleksnija varijanta, jer mora stalno da se prati vrednost kriptovaluta. Koliko je korisnika zainteresovano toliko će vrednost kriptovalute da raste ili pada. Korisnici koji žele da ulažu ili menjaju kriptovalute moraju svakodnevno pratiti i biti u toku, ali i jako obazrivi prilikom ulaska u celu priču. Premda je ideja o ovakvom načinu zarade i plačanja jako primamljiva, potrebno potrebno je dobro poznavanje načina na koji kriptovalute i njihovo tržište funkcionišu, kako bi se izbegli ogromni gubici.
Kao što smo već napomenuli, cene kriptovaluta na berzi menjaju se na svakodnevnom nivou. Bitcoin je tu dominantan, njegova trenutna vrednost je negde oko 60.440 dolara. Variranje može biti većeg ili manjeg intenziteta, zavisno od interesovanja korisnika, baš kao što je slučaj sa svakom berzom.
Vrednost kriptovaluta i njihova cena cena zavisi od stanja na tržištu, zainteresovanosti korisnika i njihovog korišćenja. Što ih više bude imalo biće i veća zainteresovanost za korišćenje, a time i njihova vrednost. One imaju iste karakteristike kao i novac i zbog toga se u poslednjih nekoliko godina često koriste kao metod plaćanja, a njihova vrednost određena je ponudom i tražnjom na tržištu.
Što se tiče platforma za njihovo trgovanje one su jako brojne. Coinbase je jedna od osnovnih menjačnica. Takođe, „IQ option“ je jedna od njih, gde se logovanjem i unosom podataka može pratiti berza. Osim njih među popularnije se ubrajaju i Kriptomat, Bitfinex, Bittrex, Poloniex, CEX.IO, ShapeShift, ChangeNow.
Kada je reč o zaradi kriptovaluta, one su bazirane na principu “blockchaina”, odnosno povezanih „blokova“, od kojih svaki njih ima veze sa drugim. Njihova popularnost je velika zbog toga što su veoma bezbedno sredstvo plaćanja. „Blockchain“ je jedan decentralizovani sistem koji je zaštićen i ne može svako da uđe u tok transakcija.
Novčanici za kriptovalute služe kako bi se u njima čuvali kriptografski ključevi za pristup kriptovalutama. Postoje softverski (vrući) i hardverski (hladni) novčanici. Vrući su stalno povezani sa internetom, dok se hladni, nakon prispeća kriptovaluta, „odjavljuju“ sa interneta kako bi obezbedili maksimalnu zaštićenost i sigurnost kriptovaluta.
Neki od najboljih softverskih (vručih) novčanika su Coinbase, Binance, Exodus. Kada je reč o hardverskim (hladnim) novčanicima, tu se ubrajaju Trezor One, Keep Kez, Ledger Nano S.
Glavno pitanje za sve one koji žele da se oprobaju i otisnu u “vode” ovakvog načina zarade obično najviše interesuje način na koji se kriptovalute mogu unovčiti, odnosno preneti u fizički novac koji možemo koristiti.
Kriptovalute se mogu unovčiti preko menjačnica, gde se vidi kolika je određena vrednost kriptovalute. Putem sajta gde hoćemo da kupimo kriptovalute otvara se naš novčanik. Preko njega vidimo trenutno stanje kriptovalute i novac se konvertuje bez ikakvih problema. Nakon toga se taj novac može transferovati direktno na naš bankovni račun ili preko pay-pal, u zavisnosti od toga koji način nam odgovara.
Tema o porezu na kriptovalute dugo je bila u žiži javnosti, te se vodila polemika oko toga na koji način se ono sprovodi, odnosno šta se tu tačno oporezuje. Brojni zakoni o digitalnoj imovini nisu preskočili ni korisnike kriptovaluta
Porez se plaća samo za prodaju, odnosno oporezuje se samo prodaja, ne i kupovina ili posedovanje kriptovaluta. Od trenutka, odnos dana kada je novac prodat i kada je legao na račun, počinje da teče period od 30 dana za podnošenje poreske prijave.
Porez se plaća rešenjem. Nakon podnošenja prijave čeka se odgovor poreske uprave, odnosno potrebno je da ona utvrdi visinu poreza koji se kasnije plaća. Dakle, pre nego bude doneto rešenje porez nije moguće platiti.
Postoji porez na tzv. kapitalnu dobit. On iznosi 15 posto i plaća se za razliku između nabavne i prodajne cene. Ukoliko je prodaja izvršena u devizama (evro, dolari), posmatra se NBS srednji kurs za dan kupovine i prodaje.
Kao što smo već napomenuli, brojne su platforme koje omogućavaju korišćenje i praćenje kriptovaluta. Neke od najposećenijih i najkorišćenijih platformi za trgovanje kriptovaluatam jesu Coinbase, eToro, Kraken, Binance, Kriptomat, kao i prethodno pomenuti Kriptomat, Bitfinex, Bittrex, Poloniex, CEX.IO, ShapeShift, ChangeNow.
Tržište kriptovaluta gotovo je “preplavljeno” različitim vrstama kriptovaluta koje se u velikom broju pojavljuju. Razlikuju su uglavnom samo po vrednosti.
-Kineska kriptovaluta
Kineska kriptovaluta (ChinaCoin) je nova vrsta digitalnog novca koji razvija Kineska narodna banka. Ona fukcioniše pod kontrolom državnog aparata, odnosno državni aparat će vršiti kontrolu nad digitalnim novcem koji emituju banke.
U poslednjem periodu je u žiži javnosti i interesovanje sankcije koje Kina uvodi na sve kriptovalute. Naime, ona se već duži vremenski period protivi kriptovalutama, te zabranjuje svojim bankama i platformama za plaćanje da podržavaju njihovu transakciju. Kineska centralna banka je tako u septembru ove godine odlučila da, radi zaštite sigurnosti imovine ljudi i nacionalne bezbednosti, zabrani sve transakcije kriptovaluta. Kao obrazloženje navedeno je da korišćenje kriptovaluta dovodi do pranja novca, prevara i drugih ilegalnih aktivnosti, zbog čega je potrebno tome stati na put. https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/kina-zabranjuje-kriptovalute/
ADA je kriptovaluta blockchain platforme Cardano, koja je svoje platformu za kriptovalute razvila 2015. godine. Ona omogućava da se svaka informacija unutar transakcije uredno zabeleži po strogo definisanim pravilima. Njena tržišna vrednost udesotručila se u odnosu na prethodnu godinu. https://www.netokracija.rs/sta-je-cardano-kriptovalute-181955
Postoji i benchmark forum, gde se mogu pratiti diksusije kriptovalutama, tehnologijama, softveru, hardveru.
Pi kriptovaluta je privukla mnogo pažnje korisnika u prethodnom periodu. Naime, radilo se o novoj tehnologiji koja predstavlja decentralizovanu kriptovalutu. Ona podrazumeva rudarenje na telefonu bez uplate novca ili trošenja baterije, te je jedino bilo potrebno ostaviti lične podatke poput imena, imejl adresa i ID-a uređaja. https://lider.media/poslovna-scena/svijet/-135636
Mnogi smatraju da je u pitanju prevara jer android aplikacija sumnjiva. Stručnjaci navode i da, iako Pi Network tvrdi da su zasnovani na blockcahinu, nigde ne postoji ispravan Blockchain Explorer link. Uz, za kupovinu kriptovaluta inače nije potrebno ostavljanje ličnih podataka, poput Fejsbuka ili mobilnog telefona, a ovde je to potrebno, što ponovo budi sumnju u ovaj oblik rudarenja.
S obzirom da vrednost kriptovaluta na tržištu varira na dnevnom nivou, nakon dostignuća rekordnih 64.000 dolara do sredine godine, kriptovalute beleže pad i sada vrede oko 34.000 dolara, dok je u jednom trenutku čak pala i ispod 30.000. https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/novi-krah-kriptovaluta-izbrisao-700-milijardi-dolara/
Chia kriptovaluta je nova vrsta kriptovalute, poznatija i kao Burstcoin. Ona koristi hard diskove za skladištenje grupe kriptografskih brojeva pod nazivom „plot“, čime se smanjuju veliki zahtevi za energiju za rudarenje.
BEE je vrsta kriptovalute, koja predstavlja valutni kod za HoneyBee valutu.
Ova godina “izrodila” je veliki broj novih vrsta kriptovaluta. Neke od najnovijih vrstab nastalih 2021. godine jesu PulsePad, Everscale, Immutable X, Swash, Pawthereum, a spisak ostalih je poprilično dug. https://sr.cryptoratesxe.com/najnovije-kripto-valuta.html
“Rudarenje” kriptovalutama termin je koji se odomaćio u našem govoru i koji je prva asocijacija na kriptovalute. Za rudarenje potrebni su jaki i specijalizovani kompjuteri.
Termin “majnovanje” kriptovaluta podrazumeva „razbijanje blokova“ na kojima su one bazirane. Postoje tzv. miming rigovi koji svojim jakim grafičkim kartama pozajmljuju „energiju“ računaru i u zavisnosti od snage koju ti maining rigovi isporučuju toliko će važiti vrednost kriptovalute koja može da se „izrudari“ na mesečnom noviu. Međutim, mora se uložiti barem početno 500-600 evra jer su ti rigovi skupi, a to podrazumeva i visoke račune za električnu energiju. To nije baš isplativ posao i pre ulaska u celu priču treba dobro razmisliti, jer može doći do velikih gubitaka.
“Sve je stvar računice, koliko je jak rig koji se „nakači“ na računar i poveže sa određenim sajtovima na kome se rudare kriptovalute, toliko će biti i izrudareno kriptovaluta”, objašava stručnjak Crnjanski.
Crnjanski predviđa da će kriptovalute imati sve veći upliv u transakcijama i plaćanjima. Njihova budućnost će biti snažna, a novi trendovi će uticati na stvaranje novih kriptovaluta. Promene na tržištu uticaće na promenu vrednosti trenutnih kriptovaluta, naročito Bitcoina.
Ipak, teško je dati precizne analize budući da se stanje širom sveta sve brže menja, naročito od početka pandemije koronavirusa. Resursi, znanje, novac, sve je prebačeno na onlajn, a još nam ostaje otvoreno pitanje da li i naša cela budućnost na računarima, karticama i bitkoinima.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar