Podrivanje zemljišta: Kada je potrebno i gde većina greši

Problem se često javlja nakon višegodišnje obrade na istoj dubini, ali ga dodatno mogu pogoršati teška mehanizacija, veliki broj prolazaka preko parcele i obrada suviše vlažnog zemljišta.

Podrivanje zemljišta omogućava da se taj zbijeni sloj razbije i zemljište dubinski rastrese bez prevrtanja kao kod oranja. Time se stvaraju bolji uslovi za prodiranje vode, vazduha i razvoj korena u dubljim slojevima.

Period nakon žetve je dobra prilika da se proceni stanje parcele i, ako postoje znaci zbijenosti, zemljište pripremi za naredne useve. Međutim, puni efekat podrivanja zavisi od pravog trenutka, dubine rada i dobrog usklađivanja podrivača sa traktorom.

Kada je potrebno podrivanje zemljišta?

Postoji nekoliko znakova koji mogu ukazivati da bi dubinsko rastresanje zemljišta moglo biti korisno.

1. Formirao se plužni đon

Višegodišnja obrada na približno istoj dubini može doprineti stvaranju zbijenog sloja neposredno ispod zone koja se redovno obrađuje. Dodatno sabijanje mogu izazvati teška mehanizacija, veliki broj prohoda i obrada zemljišta u nepovoljnim uslovima.

Kada se formira takav sloj, podrivač prodire ispod uobičajene dubine obrade i rastresa zemljište bez njegovog prevrtanja.

Postojanje i dubina zbijenog sloja mogu se proveriti otvaranjem profila zemljišta, a za preciznije merenje otpora zemljišta može se koristiti penetrometar.

2. Voda se dugo zadržava na parceli

Ako se nakon obilnijih padavina na njivi pojavljuju bare koje se sporo povlače, jedan od mogućih razloga je zbijeni sloj koji otežava prodiranje vode u dubinu.

Razbijanje takvog sloja može poboljšati infiltraciju i omogućiti da veći deo padavina dospe u dublje slojeve zemljišta. To može biti korisno i tokom narednih sušnih perioda, jer biljke sa dublje razvijenim korenom mogu koristiti vodu iz većeg profila zemljišta.

3. Koren biljaka ostaje u površinskom sloju

Zbijeno zemljište predstavlja fizičku prepreku razvoju korena. Umesto da nastavi da raste u dubinu, koren se može razvijati bočno iznad zbijenog sloja.

Biljka tada koristi manju zapreminu zemljišta i ima ograničeniji pristup vodi i hranljivim materijama.

Ako se prilikom pregleda korenovog sistema prethodnog useva primeti takav obrazac, to može biti dobar signal da treba proveriti postoji li zbijeni sloj.

4. Parcela je često izložena teškoj mehanizaciji

Traktori, kombajni, pune prikolice i druga teška mehanizacija mogu doprineti zbijanju zemljišta, posebno kada se preko parcele prelazi dok je ono vlažno.

Podrivanje može pomoći u popravljanju nastale strukture, dok se buduće sabijanje može smanjiti pravilnim upravljanjem mehanizacijom.

Važnu ulogu imaju i odgovarajući pneumatici i pritisak u njima. Specijalizovani prodavci poput VIR AGRAR-a nude poljoprivredne pneumatike različitih konstrukcija i dimenzija, koje treba uskladiti sa traktorom, opterećenjem i poslovima koji se obavljaju.

5. Želite da proverite stanje zemljišta pre narednog proizvodnog ciklusa

Period nakon skidanja useva daje dobru priliku da se ne posmatra samo površina njive već i stanje zemljišta u dubini.

Za detaljniju procenu mogu se koristiti stručne i laboratorijske usluge. Institut za zemljište u Beogradu obavlja različite analize zemljišta, dok savet u vezi sa obradom i drugim agrotehničkim merama poljoprivrednici mogu dobiti preko mreže Poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi Srbije.

Kako se podrivanje zemljišta pravilno radi?

Kada na parceli postoje znaci zbijenosti, kvalitet rezultata zavisi od nekoliko odluka: kada krenuti u njivu, koliko duboko raditi i koji podrivač koristiti.

1. Utvrdite dubinu zbijenog sloja

Dubinu podrivanja ne treba određivati napamet.

Jedan od načina je otvaranje profila zemljišta i posmatranje njegove strukture i razvoja korena. Za objektivnije merenje može se koristiti penetrometar, kojim se meri otpor zemljišta na različitim dubinama.

Cilj je da radna tela prodru dovoljno duboko da razbiju problematični sloj i rastresu zemljište ispod njega.

2. Sačekajte odgovarajuću vlažnost zemljišta

Za dobar efekat podrivanja važno je da zemljište bude dovoljno suvo da se pod dejstvom radnih tela lomi i rastresa.

Ako je previše vlažno, zemlja se može deformisati oko radnog tela umesto da se kroz okolni profil stvaraju željene pukotine.

Zbog toga je period nakon skidanja useva često pogodan za podrivanje, ali konačnu odluku treba doneti prema stvarnom stanju parcele, a ne samo prema datumu.

Pre izlaska na njivu korisno je proveriti i lokalne vremenske i agrometeorološke uslove preko Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije.

3. Odredite potrebnu radnu dubinu

Podrivanje se obavlja dublje od uobičajene površinske obrade, ali potrebna dubina nije ista na svakoj parceli.

Treba je prilagoditi položaju zbijenog sloja i cilju obrade. Rad dublje nego što je potrebno povećava vučni otpor, potrošnju goriva i opterećenje traktora, dok nedovoljna dubina može ostaviti problematični sloj netaknutim.

Zato je važnije pogoditi pravu dubinu nego jednostavno raditi što dublje.

4. Izaberite podrivač koji odgovara traktoru i parceli

Kada znate šta želite da postignete i na kojoj dubini, dolazi najvažniji izbor opreme.

Broj radnih tela, njihov raspored, radna širina i dubina direktno utiču na potrebnu vučnu silu. Zato podrivač treba uskladiti sa snagom traktora, ali i sa veličinom parcele, tipom zemljišta i intenzitetom korišćenja.

Za manje traktore i površine mogu biti pogodniji modeli sa manjim brojem radnih tela, dok veći traktori omogućavaju korišćenje širih i zahtevnijih podrivača.

Na jednom mestu mogu se uporediti različiti podrivači prema broju radnih tela, konstrukciji i potrebnoj snazi traktora u ponudi Sinpeksa, što olakšava izbor modela koji odgovara postojećem traktoru i načinu proizvodnje.

5. Prilagodite brzinu uslovima rada

Brzina rada utiče na kvalitet rastresanja, vučni otpor i potrošnju goriva.

Treba pratiti preporuke proizvođača podrivača i traktora, ali istovremeno posmatrati rezultat iza mašine. Cilj je da se zemljište između radnih tela rastrese i da se zbijeni sloj razbije, a ne samo da radna tela ostave uske tragove kroz njega.

6. Uklopite podrivanje u dalju pripremu zemljišta

Podrivanje je deo sistema obrade, a ne poslednja operacija na svakoj parceli.

Šta će se raditi nakon njega zavisi od naredne kulture, količine biljnih ostataka, stanja površinskog sloja i izabranog sistema proizvodnje. U zavisnosti od situacije, dalje mogu biti potrebni tanjirača, setvospremač, sejalica ili druga priključna mehanizacija.

Ako analiza zemljišta pokaže nedostatak određenih hranljivih materija, priprema parcele može se povezati i sa odgovarajućim programom đubrenja. Različita mineralna, specijalizovana i druga rešenja za ishranu biljaka na domaćem tržištu nudi, između ostalih, Agromarket.

6 grešaka koje treba izbeći kod podrivanja zemljišta

Dobar podrivač može napraviti veliku razliku u strukturi zbijenog zemljišta, ali samo ako se pravilno koristi. Ovo su greške koje mogu smanjiti efekat rada i nepotrebno povećati troškove.

1. Čekanje da problem postane vidljiv na prinosu

Zbijenost zemljišta ne mora odmah biti očigledna na površini.

Ako se problem otkrije tek kada usev počne pokazivati posledice, deo potencijala proizvodnje već može biti izgubljen. Zato stanje zemljišta vredi proveravati nakon žetve, posebno na parcelama koje se intenzivno obrađuju ili preko kojih često prolazi teška mehanizacija.

Pregled profila i korena prethodnog useva može pomoći da se problem uoči na vreme i da se podrivanje obavi pre narednog proizvodnog ciklusa.

2. Podrivanje kada je zemljište previše vlažno

Jedna od najvažnijih grešaka jeste krenuti u posao samo zato što je došlo vreme predviđeno kalendarom.

Kod dovoljno suvog zemljišta radno telo može izazvati pucanje i rastresanje okolnog profila. Kod previše vlažnog zemljišta efekat može biti znatno slabiji.

Zato septembar ili oktobar mogu biti odličan termin jedne godine, a nepovoljan druge. Stanje zemljišta treba da ima prednost nad datumom.

3. Pravilo „što dublje, to bolje“

Maksimalna radna dubina mašine nije istovremeno i preporučena dubina za svaku njivu.

Ako se zbijeni sloj nalazi pliće, dodatna dubina može samo povećati potrebnu snagu i potrošnju goriva. Ako se nalazi dublje od radne zone, preplitko podrivanje neće rešiti problem.

Prava dubina je ona koja efikasno razbija zbijeni sloj.

4. Pogrešno usklađivanje podrivača i traktora

Kupovina većeg priključka nema smisla ako traktor ne može da ga koristi na potrebnoj dubini i odgovarajućom brzinom.

Premalo raspoložive snage i trakcije može dovesti do povećanog proklizavanja, potrošnje goriva i slabijeg učinka.

Zato pre izbora treba gledati kombinaciju snage traktora, broja radnih tela, širine zahvata i željene dubine rada, a ne samo fizičku veličinu podrivača.

5. Podrivanje po navici umesto prema stanju parcele

Efekat kvalitetno obavljenog podrivanja može trajati duže vreme, ali koliko dugo zavisi od zemljišta, plodoreda, mehanizacije i načina dalje obrade.

Zato nije cilj podrivati što češće, već pratiti stanje zemljišta i ponoviti dubinsko rastresanje kada se ponovo pojavi problem zbijenosti.

Na intenzivno korišćenim parcelama, posebno onima izloženim teškoj mehanizaciji, potreba se može vratiti brže nego na zemljištu kojim se pažljivije upravlja.

6. Razbijanje zbijenog sloja bez sprečavanja njegovog ponovnog nastanka

Podrivanje može rešiti postojeću zbijenost, ali rezultat treba i sačuvati.

Ako se nakon toga nastavi sa velikim brojem prolazaka teške mehanizacije po vlažnom zemljištu ili drugim postupcima koji ponovo sabijaju tlo, problem će se vremenom vratiti.

Zato najbolji rezultat daje kombinacija podrivanja i boljeg upravljanja parcelom: odgovarajući pneumatici i pritisak, izbegavanje nepotrebnih prohoda, pažljiv izbor trenutka obrade i povremena kontrola stanja zemljišta.

Zaključak

Podrivanje zemljišta može biti veoma korisna investicija kada zbijeni sloj ograničava prolazak vode i vazduha i sprečava koren biljaka da se razvija u dubinu.

Period nakon žetve je dobra prilika da se stanje zemljišta proveri i, kada postoje znaci zbijenosti, parcela dubinski rastrese pre narednog proizvodnog ciklusa.

Za dobar rezultat najvažnije je pogoditi pravi trenutak, raditi na odgovarajućoj dubini i izabrati podrivač koji je dobro usklađen sa traktorom i uslovima na parceli. Tako podrivanje nije samo još jedan prolazak preko njive, već zahvat koji može poboljšati strukturu zemljišta i stvoriti bolje uslove za naredni usev.