Galopirajuća korupcija pokazala je ogavno lice, studentski zahtevi su ključni za oporavak: Piše Dejan Šoškić

Autor: Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije

Već više od deset godina, po oceni relevantnih međunarodnih posmatrača (Evropska komisija, Međunarodna transparentnost, Svetska banka (WGI), Freedomhous, Bazelski institut za javnu upravu (Bazelski indeks) i sl.), Srbija, tj. njen društveni i privredni sistem, beleži kontinuirano opadanje vrednosti i kvaliteta po pitanju institucionalnog razvoja, percepcije i borbe protiv korupcije, vladavine prava, sprečavanja pranja novca, javne odgovornosti, kvaliteta javne uprave i drugih relevantnih parametara koje prate ove međunarodne organizacije.

Ti negativni društveni procesi, koji gotovo uvek direktno zavise od vladajućih političkih struktura, ne samo da realno udaljavaju zemlju od standarda na kojima počiva Evropska unija, već i neposredno utiču na čitav niz negativnih pojavnih formi funkcionisanja našeg društva. Te pojave građani Srbije godinama unazad spoznavaju na osnovu ličnih iskustava, izveštavanja (nažalost malobrojnog) profesionalnog istraživačkog novinarstva, ali i svedočenja drugih građana koji su imali neposredni uvid u negativne i štetne pojave i procese u našem društvu.

Nezakonito rušenje privatnih objekata, sprečavanje državnih organa u njihovom zakonitom postupanju, zanemarivanje nauke, struke i stručnjaka, odsustvo javnih debata o pitanjima od društvenog interesa, samovolja političkih moćnika i sa njima povezanih lica, kontinuirani nestiniti iskazi državnih zvaničnika i pojedinih medija bez odgovornosti, lični napadi (verbalni i fizički) i pritisci na građane koji koriste ustavno pravo slobode govora i okupljanja, kontinuirano kršenje ustava, zakona i podzakonskih akata od strane političkih zvaničnika, kontinuirano promovisanje govora mržnje i opšteg nevaspitanja u javnom prostoru, samo su neke od, svakom građaninu sasvim vidljivih, pojavnih formi odumiranja države i njenih institucija. „Galopirajuća“ sistemska korupcija, o kojoj svedoče pokazatelji međunarodnih organizacija, pokazala većini građana Srbije svoje ogavno i opasno lice.

Korupcija privileguje nepoštene, tj. krade javni novac radi ličnog, najčešće, protivzakonitog i suštinski nečasnog bogaćenja pojedinaca. Ona, sasvim jednostavno, čini da lopovi i njihova deca žive u blagostanju na račun ostalih stanovnika. Ali korupcija u svojoj težnji da bude što veća, što izdašnija, teži da poveća razliku između fiktivnih (korupcijom naduvanih) cena i realnih cena nabavljenih ili proizvedenih roba i usluga. Uvećane cene, zbog korupcije, su često vidljive jer se plaćaju javnim sredstvima. Otuda, potreba za prikrivanjem korupcije, po pravilu, ipak postavlja neke granice na rast tih cena, mada sve manje kako institucije sistema slabe. Ali realne cene roba i usluga, koje korupcija teži da smanji, često ostaju prikrivene i nevidljive i tu dolazimo do vrlo negativnog uticaja korupcije na kvalitet i bezbednost.

Smanjivanje tih realnih cena se, po svemu sudeći, postiže na različite načine: kroz nabavku jeftinijih ali nekvalitetnih roba i usluga, kroz angažovanje jeftinijih, ali nestručnih pojedinaca i preduzeća, kroz preskakanje (za korupciju nepotrebnih) relativno skupih postupaka i procedura koje inače idu uz savesno i stručno postupanje u interesu kvaliteta i bezbednosti. Tako građani za svoj novac u koruptivnom sistemu, po pravilu, dobijaju ne samo preskupe već i nekvalitetne i nesigurne proizvode i usluge. Takav jedan „proizvod“ je, sasvim moguće, i nadstrešnica željezničke stanice u Novom Sadu koja je svojim padom usmrtila šesnaest stanovnika i izazvala trajni invaliditet jedne građanke Republike Srbije. Studenti su, kao obrazovani mladi ljudi, vrlo brzo shvatili suštinu i postavili jasan zahtev da državne institucije moraju da rade svoj posao i procesuiraju odgovorne.

Upravo u tom zahtevu studenata, za funkcionisanjem institucija u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije, po mom mišljenju, leži i ključno očekivanje za narednu godinu. Ako je tokom proteklih godinu dana, uz ogroman napor studenata širom zemlje, većini građana postalo sasvim jasno da postojeća politička struktura nema nameru da ostvari taj zahtev studenata, onda su očigledno potrebni slobodni izbori kao preduslov za ponovno uspostavljanje i razvoj pravne države i funkcionisanje institucija u Republici Srbiji.

Ključno očekivanje za narednu godinu je, dakle, postepeni povratak funkcionisanja društvenog života i svih institucija u okvire ustavnosti i zakonitosti. Sve naše državne institucije i državni organi na svim nivoima, treba da se vrate efikasnom, kompetentnom i nepristrasnom radu u interesu građana i zakonitosti. Studentski zahtevi su istovremeno i ključni uslov za privredni oporavak i buduće blagostanje u našoj zemlji. Danas još jasnije i glasnije možemo to da tvrdimo jer su Acemoglu, Robinson i Johnson 2024. godine dobili Nobelovu nagradu za ekonomiju, upravo za njihova naučna istraživanja u kojima su dokazali da su, istorijski posmatrano, snažne institucije osnova privrednog razvoja i prosperiteta zemalja.

Srbija je u svojoj novijoj istoriji imala dosta nepovoljnih okolnosti, na koje građani nisu mogli previše uticati, ali i dosta propuštenih prilika, na koje su realno mogla uticati. Poslednjih desetak godina, uz slabljenje i rastakanje institucija i pravne države, naša zemlja ponovno propušta prilike za kvalitetan društveni i privredni razvoj. Studenti su svojim zahtevima jasno ukazali na srž društvenih problema naše zemlje. Od nas, građana, zavisi da li ćemo svojim izborima i ponašanjem u vremenu pred nama omogućiti našoj zemji da prestane da propušta prilike i počne da realizuje svoje potencijale. Potencijale da postanemo društvo u kome se poštuju Ustav i zakoni, u kome institucije rade efikasno, kompetentno i nepristrasno u interesu građana i u kome se obrazovanje, zdravlje i kultura naroda neguju i razvijaju kao najviše vrednosti.