Odložili porez za bolja vremena, dočekala ih još gora godina

U prvom, aprilskom, paketu pomoći privredi za prevazilaženje posledica korona-krize, jedna od mera je bila i odlaganje poreza i doprinosa. Odlaganje je omogućeno za tri meseca, bez obzira da li je privrednik prihvatio da od države uzme minimalac po radniku, ili nije.Nešto kasnije, kada je zaživeo drugi paket mera pomoći, država je privrednicima pomagala sa uplatom 60 odsto minimalca po zaposlenom radniku, a odlaganje poreza i doprinosa za ta dva meseca išlo je automatski.Sada je to odloženo došlo na - naplatu.Aleksander Segedi, direktor knjigovodstva Tim011 Digital doo, za Nova.rs ističe da je, u trenutku kada je uvođena, ova mera bila dobra."Niko tada nije mogao unapred da zna kako će se situacija po pitanju pandemije koronavirusa dalje razvijati. Ko je mogao da pretpostavi da će ekonomska situacija danas biti gora nego tada. Jedina bolja mera od te je da država pomenute poreze i doprinose - oprosti", navodi Segedi.Računica za privrednike izgleda ovako (iznosi minimalne zarade i pripadajućih doprinosa i poreza su zaokruženi na približne vrednosti).Na minimalnu zaradu od oko 30.000 dinara, firme plaćaju oko 18.000 dinara poreza i doprinosa mesečno.Tih 18.000 dinara po radniku firma je mogla da ne plati tokom ukupno pet meseci, kada je država uplaćivala prvo cele minimalce po radniku tokom tri meseca, a potom još po 60 odsto minimalca tokom dva meseca.

Potom se 18.000 dinara množi sa pet meseci i dobija iznos od 90.000 dinara neplaćenih i odloženih nameta na rad po zaposlenom.Kada se ovih 90.000 dinara podeli sa 24 meseca na koliko je maksimalno moguće odložiti plaćanje poreza i doprinosa, dobije se iznos od 3.750 dinara po radniku.Dakle, za svakog radnika koji mesečno prima minimalac, firma koja je odložila plaćanje poreza i doprinosa mesečno državi treba da plati 3.750 dinara zaostalog duga po ovom osnovu.Na to treba dodati još 18.000 dinara redovnih poreza i doprinosa, za tekući mesec, pa dobijamo ukupno 21.750 dinara po zaposlenom.To u pojedinim delatnostima predstavlja veliki problem preduzećima koja posluju u veoma otežanim uslovima - poput ugostitelja, turističkih agencija, raznih uslužnih delatnosti kojima je radno vreme značajno ograničeno zbog pandemije: Njima su, zbog toga smanjeni i prihodi, a nameti za zaposlene su ostali isti, jer je uslov bio da se radnici ne otpuštaju, inače firma gubi pravo na bilokoji vid državne pomoći.Ovo ograničenje kada je reč o otkazima više ne postoji, a Segedi smatra da bi bilo dobro produžiti tu meru."Firmama bi bilo dobro dati još jedan grejs period za namirivanje ovih poreza i doprinosa, uz uslov da ne otpuštaju radnike. Ko otpušta radnike da nema pravo na grejs period", objašnjava sagovornik Nova.rsJoš jedna opasnost za privrednike krije se u činjenici da im samo dan kašnjenja u namirivanju ovako odloženih obaveza na rate, briše sve pogodnosti."Ko zakasni, makar samo jedan dan, u plaćanju rate poreza i doprinosa, gubi pravo na reprogram. Celo zaduženje mu se automatski smatra dospelim i mora da se plati u punom iznosu", upozorava Aleksander Segedi.* * *Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram