0
Vlada Srbije "oktroisala" je odluku o visini minalne zarade u iznosu od 35.012 dinara, što je i dalje ispod minimalne potrošačke korpe u Srbiji koja je nešto skuplja od 39.000 dinara što je neophodno za puko preživljavanje.
Na poslednjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta nije postignut dogovor o ceni minimalne zarade, a predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je nakon sastanka rekla da će od 1. januara 2022. godine minimalac iznositi 35.012 dinara, što je, kako je navela premijerka, uvećanje za 9,4 odsto u odnosu na trenutnu minimalnu platu od 32.000 dinara.
Predsednica Vlade Srbije je nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta(SES) rekla i da se ovim povećanjem minimalne zarade dolazi na 89 odsto pokrivenosti minimalne potrošačke korpe.
Za sada nema mogućnosti da se minimalac poveća na 39.000 dinara kako su to tražili sindikati, poručili su predstavnici Vlade Srbije. Povećanje minimalne zarade podržava i Unija poslodavaca Srbije, ali uz, kako su rekli, određene uslove.
Da bi radnik u Srbiji mogao da preživi potrebno je 39.000 dinara, stavovi su sindikata, a da bi mogao dostojanstveno da živi onda bi minimalac, kako je za „Novu“ ocenio Duško Vuković iz Samostalnih sindikata Srbije, morao da bude 100.000 dinara.
Duško Vuković kaže da su nezadovoljni odlukom o povećanju minimalne zarede i dodao da ne očekuje da će minimalac dostići minimalnu potrošačku korpu do 2024. godine, kako im je rečeno ranije na sastanku.
Vuković ističe da pitanje zarada više niej predmet dogovra tri strane (sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije), već isključivo skoro vladina odluka.
„Ja mislim da ni minimalna potrošačka korpa sa ovakvim sadržajem i cenama ne zadovoljava i da postigenmo da se izjednači opet bi to bila mala zarada i siromašna korpa“, rekao je Vuković i dodao:
„Ni 39.000 na koje bi mi pristali nije dovoljno jer mi ne znamo koliko će minimalna potrošačka korpa biti do kraja ove godine, a govorimo o minimalcu za narednu godinu.“
On je istakao kako je za prvih šest meseci ove godine minimalna potrošačka korpa porasla za 1.200 dinra.
Ekonomisti su podeljeni oko toga da li će minimalac dostići minimalnu potrošačku korpu,a li su saglasni da je minimalac nije dovoljan za pristojan život.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić, ocenjuje da minimalna potrošačka korpa nije dovolja da bi moglo da se pristojno živi i ne obezbeđuje pristojan standard, ali da s druge strane treba biti, kako kaže, realan i da je minimalac odraz situacije u kojoj se nalazimo, iako on kao građanin i ekonomista smatra da treba da bude veći.
On ocenjuje kao dobru vest da je smanjena razlika između minimalca i minimalne potrošačke korpe u poslednjih nekoliko godina.
„Loša strana je da država uporedo s povećanjem minimalca povećava i neoporezivi deo na koji se plaćaju doprinosi i praktično Srbija preuzima ono što treba da plaćaju poslodavci, koji bi bili nezadovoljni i da je ceo minimlac neoporeziv. Ne pregovara se o minimalcu već koliko će država da preuzme na sebe“, rekao je za „Novu“ Savić.
Savić je mišljenja da će minimalac dostići minimalnu potrošačku korpu u Srbiji narednih godina.
„Minimalna korpa ne odražava realnu stvarnost i previše je niska. Druga stvar je i to što je Vučić rekao zašto je motiv da stigne jedno drugo jer minimalac zbog uticaja na prosečnu platu u Srbiji, a obećao je platu od 900 evra do 2025“, rekao je Savić.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže za „Novu“ da minimalna zarada nikada nije pokrivala taj iznos minimalne potrošačke korpe.
„Naša država i privreda godinama obećavaju plate brže nego što raste BDP, ko to radi seče granu na kojoj sedi i to je destruktivna politika, jedan od uzročnika neumorenog rasta plata je državni sketor gde one rastu brže nego u privatnom“, rekao je Madžar.
On ističe i da minimalac ni rnaije nije pokrivao troškove potrošačke korpe.
„Nema sumnje da dobar deo našeg stanovništva preživljava na novcu koji je znatno ispod troškova potrošačke korpe tako da će i dalje da se preživljava“, rekao je Madžar.
Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije, rekao je za „Novu“ da je ove godine mnogo veći broj privrednika spremniji da prihvati povećanje minimalca, nego što je to bio slučaj ranijih godina i kaže da su zbog toga insistirali na dodatnim olakšicama koje bi omogućile da povećanje minimalca bude dugoročno održivo.
„Olakšice se odnose na povećanje neporezivog dela zarade (zahtev poslodavaca je da se on izjednači sa minimalnom zaradom), odnosno na smanjenje dažbina na plate koje preduzeća plaćaju. Privreda će nastaviti da insistira na olakšavanju položaja preduzeća i poboljšanju privrednog ambijenta, što je posebno važno za mala i srednja preduzeća, i za domaće privrednike, koji su u neupredivo težem položaju u odnosu na strane investitore“, rekao je Drobnjaković.
Ovo povećanje minimalca na 35.000 dinara bilo je poznato još mesec dana pre samih pregovora kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u jednoj televizijskoj emisiji još tada rekao koliko će iznositi minimalac, kao i da će se neoporeziva osnova podići na 19.300 dinara u odnosu na sadašnjih 18.300. Tu najavu predsednika Srbije je predsednik UGS „Nezavisnost“, Zoran Stojiljković, još ranije za „Novu“ ocenio da je to vrsta intervencije koja obesmišljava socijalni dijalog i uvodi ga u zadate veličine.
Vlada Srbije treba da do 15. septembra donese odluku o visini minimalne zarade.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
