Koliko su turistički vaučeri zapravo pomogli domaćem turizmu?

Sagovornici Nove ekonomije navode da je podrobnija analiza efekata neophodna, kao i da su vaučeri „više mera socijanog turizma nego što služi za unapređenje turističke ponude u Srbiji“.

Sa druge strane, Ministarstvo turizma i omladine navodi da zbog ove mere turistička sezona umesto tri traje devet meseci, kao i da je veliki broj ugostitelja izašlo iz „sive zone“ poslovanja kako bi moglo da učestvuje u programu.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Goran Petković u razgovoru za Novu ekonomiju navodi da je „vaučerizacija“ započeta u vreme krize domaćeg turizma, odnosno usporavanja domaćeg turizma (posmatranog kroz broj dolazaka i broj noćenja).

„Menjala se struktura gostiju, tako da je broj stranih gostiju rastao i preuzimao učešće u ukupnom turizmu. Zato su od 2012. godine preduzete mere za jačanje kapaciteta koji su interesantni domaćim gostima (privatni smeštaji, posebno na selu). Po prvi put se Turistička organizacija Srbije, čiji je mandat promocija Srbije kao destinacije na stranim tržištima, počela da se bavi i promocijom na domaćem tržištu“, kaže Petković.

Vaučeri koji su uvedeni pre deset godina dali su pozitivan efekat: broj dolazaka i noćenja domaćih posetilaca je počeo da raste, uporedo sa nastavkom rasta stranih posetilaca, kaže on.

„Ugostitelji orijentisani na domaćeg gosta su dobili stabilniji priliv (mušterija). To nije najstarija mera aktivnog upravljanja turizmom, ali isto kao i druge mere, zaslužuje preispitivanje posle nekog vremena“, ocenjuje Petković.

„Nemam saznanja da je neko ispitivao ovu elastičnost tražnje za uslugama turizma u odnosu na dohodak. Na strani tražnje sada se veća pažnja svakako mora usmeriti na digitalizaciju poslovanja i komuniciranja sa posetiocima. Međutim, iako je upravljanje tražnjom uvek potrebno (…) ipak u ovom trenutku strana ponude zaslužuje možda veću pažnju“, ocenio je Petković.

Prema njegovim rečima, postojeći problemi u domaćem turizmu na strani ponude treba rešavati „nekim drugim merama“, što je vrlo široka tema uspostavljanja razvojnih prioriteta.

Na primer, možda se veća pažnja valja pokloniti komunalnim kapacitetima sa postojećom posetom u turističkim mestima (dodatno snabdevanja vodom, dodatna parking mesta, trotoari i staze za bezbedno kretanje pešaka, biciklista), pošto veliki broj turističkih destinacija pati od ovih problema.

Četiri pozitivna efekata turističkih vaučera

U Ministarstvu turizma i omladine tvrde da su turistički vaučeri, koji se dodeljuju već punih deset godina, ostvarili višestruke efekte na razvoj turizma.

Prvo, doprineli su rastu domaćeg turističkog prometa, pa se u periodu od 2015. godine do 2023. godine, broj domaćih turista povećao za 57 odsto, a broj noćenja je porastao za 61 odsto, odgovaraju u Ministarstvu.

„Zatim, direktno su uticali na produžetak turističke sezone koja više ne traje samo tokom letnjih meseci već od aprila do novembra. Treće, vaučeri su više nego bilo koja druga mera stimulisali izlazak ugostitelja iz sive zone jer je to bio uslov učešća u šemi dodele vaučera. Četvrto, tokom pandemije vaučeri su povećali tražnju na destinacijama, što je podstaklo rast broja domaćih gostiju sa 1,8 miliona u 2019. godini na rekordna dva miliona u 2022. godini“, kažu u resornom Ministarstvu.

Taj trend je očuvan i nakon pandemije, odnosno i u 2023. godini, kažu u nadležnom Ministarstvu, u kojoj je takođe ostvareno dva miliona dolazaka domaćih turista, koji su nastavili da provode odmor u zemlji.

Bojan Zečević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da do sada nije sprovedena ozbiljnija analiza stvarnih efekata vaučera, posebno u kontekstu dugoročnih efekata na razvoj turizma, a da podaci o broju noćenja nisu dovoljni.

On smatra da bi takva analiza bila od suštinskog značaja, kako bi se procenilo uticaj vaučera na kvalitet turističke ponude, ekonomske parametre i celokupno zadovoljstvo turista.

Zečević međutim ocenjuje da vaučeri u Srbiji „u osnovi nisu mera unapređenja turizma“, kako se to često izjavljuje, već „mera socijalnog turizma“, koja ima za cilj uključivanje kategorija stanovništva sa nižim primanjima u turistički promet.

„Vaučeri su imali ulogu u vreme pandemije. Uostalom, mnoge zemlje su imale slične mere tokom tog perioda, ali namenjene svim kategorijama stanovništva – i u pogledu razvoja domaćeg turizma stimulišu korišćenje kapaciteta nižeg kvaliteta. Ovaj aspekt postavlja izazove u vezi s dugoročnom održivošću i podstiče razmišljanje o strateškom usmeravanju razvoja turističke ponude“, kaže Zečević.

Prema njegovom mišljenju, cilj razvoja turizma u Srbiji morao bi biti rast kvaliteta ponude i privlačenje više posetilaca koji raspolažu značajnijim prihodima.

„U tom kontekstu, postavlja se pitanje održivosti i unapređenja kapaciteta kako bi se privukla ciljna grupa posetilaca koja je spremna da izdvaja više novca za „premium“ turističke usluge. Važno je naglasiti da razvoj turizma ne treba da se zasniva isključivo na kvantitetu, već i na kvalitetu iskustava“, smatra Zečević.

Zečević ocenjuje i da turistički vaučeri u Srbiji, iako su pružili određene socijalne koristi kroz pristup turizmu, čine samo deo šire slike izazova s kojima se suočavaju slabije platežne kategorije stanovništva.

Ova mera, usmerena na siromašnije, naglašava potrebu za sveobuhvatnom socijalnom politikom.

„Potreban holistički pristup, koji adresira šire ekonomske i socijalne izazove“

Sveobuhvatna socijalna politika treba da prepozna da neke kategorije stanovništva zahtevaju mere koje će im omogućiti veću ili dodatnu zaradu, dok drugima treba pružiti direktnu pomoć i podršku, kaže on.

Stoga, turistički vaučeri, ako i postoje, treba da budu deo šireg konteksta socijalne politike, koja aktivno radi na smanjenju socijalnih nejednakosti i poboljšanju životnih uslova za sve građane, kaže Zečević.

Ostale mere za razvoj turizma su uglavnom poznate i to su, na primer: investiranje u poboljšanje turističke infrastrukture, uključujući puteve, aerodrome, marine, železnice i javni prevoz, finansijski podsticaji za investitore, poreske olakšice, subvencije, održivi turizam i mnoge druge.

„U suštini, dobar deo ovih mera Srbija sprovodi ili je najavila njihovo sprovođenje. Problem je u tome što se odluke o merama donose manje-više paušalno, bez analitičkog pristupa, jer ne postoje istraživanja i merenja bez kojih nije moguće donositi upravljačke odluke. Podaci o broju turista i noćenja nisu dovoljni (znači, potrebna je mera „Istraživanje i razvoj“, bez čega nema upravljanja razvojem turizma). Dalje, mere i podsticaji za održivi turizam, koji je usko povezan sa održivošću generalno, gotovo da ne postoje“, ocenjuje Zečević.

Bespovratna sredstva za ruralni turizam, javni poziv do 15. aprila

Na pitanje Nove ekonomije da li je Ministarstvo turizma i omladine razmatralo još neke mere za podsticaj turizma umesto „čeka“ od 10.000 dinara, u Ministarstvu kažu da je je ove godine prvi put uvelo podsticaje za razvoj ruralnog turizma u vrednosti od 150 miliona dinara u cilju daljeg razvoja seoskog turizma koji je pokazao ogromne razvojne potencijale poslednjih nekoliko godina.

„Usvajanje Uredbe o dodeli i korišćenju podsticaja za razvoj ruralnog turizma  očekuje se u narednim danima, nakon čega će biti raspisan javni poziv za prijavu seoskih turističkih domaćinstava, etno kuća i salaša za dobijanje bespovratnih sredstava uz minimalno obezbeđeno učešće od 10 odsto. Javni poziv će biti otvoren do 15. aprila“, najavljuju u Ministarstvu.

Ideja je da ovaj, takoreći, pilot projekat, postane konstantan, kako dodaju u odgovoru, sa značajno većim sredstvima za razvoj ruralnog turizma u narednim godinama kroz podsticaje za proširivanje smeštajnih kapaciteta i dodatno opremanje objekata.

BONUS VIDEO