Koliko košta hotel Jugoslavija

Hotel „Jugoslavija“, koji je u vlasništvu firme „Danube riverside“ u stečaju, oglašen je na prodaju u okviru stečajnog postupka ove kompanije, a početna cena na licitaciji iznosi 27 miliona evra ili oko 3,17 milijardi dinara – što je upola manje od vrednosti imovine ove kompanije, koja iznosi 6,35 milijardi dinara.

Osim samog hotela, na prodaju je i građevinsko zemljište na kojem se on nalazi, ukupne površine 45.613 kvadrata (oko 4,5 hektara), ali imovina koju čine luster-tavanica i bronzana bista Aleksandra Zarina, koji su pod posebnom zaštitom kao kulturna dobra.

Cenu smanjuju sporovi i podeljeno vlasništvo

Iako je hotel “Jugoslavija” sam po sebi brend koji se nalazi na atraktivnoj lokaciji uz samu reku, postoje i neke negativne stvari koje utiču na početnu cenu, ali i na interesovanje potencijalnih kupaca.

Naime, građevinska parcela na kojoj se nalazi „Jugoslavija“ u zajedničkom je vlasništvu dve firme – „Danube Riverside“, koja je u stečaju i „MV Investment d.o.o.“, ćerke firme Milenijum tima, koji je javnosti prepoznat kao kompanija koja je bliska vlasti, a osim podeljenog vlasništva, dodatno opterećenje su i sudski sporovi. U oglasu o prodaji hotela, koji je objavila Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, navodi se da je vlasnike parcele tužila Luka Beograd, čiji je direktor poznati biznismen Milan Beko. Kako se navodi u Katastru, u zabeležbi iz marta 2022. godine, ista kompanija pokrenula je spor i pred Upravnim sudom.

Prema podacima iz Katastra, postoji još jedan spor koji se vodi protiv firme „Danube Riverside“, a pokrenula ga je firma „Real holding“, za koju su mediji ranije pisali da je bila jedan od zakupaca u hotelu “Jugoslavija”, a koja je u vlasništvu Rajana Rajičića. Ova firma traži petinu vlasništva objekta zbog, kako se navodi, „savesne gradnje i ulaganja u hotel“.

Prema rečima procenitelja i sudskog veštaka Milića Đokovića, ovakvi sporovi utiču i na smanjenje početne cene, ali i na interesovanje ozbiljnih kupaca.

“Nijedna ozbiljna firma neće da kupi nešto, u ovom slučaju hotel, i da rizikuje da ga neko tuži. Velike kompanije nisu zainteresovane za objekte u kojima će i neko drugi, pored njih, imati vlasništvo, makar i jedan odsto”, kaže Đoković za Nova.rs.

"Interesovanje u Srbiji ne zavisi od tržišta"

Iako je “Jugoslavija” poznati hotel i veliko ime, činjenica je da na licitaciji može da dođe do iznenađenja, te da se za nadmetanje prijavi malo potencijalnih kupaca. Jedan od takvih iznenađenja za mnoge je bio hotel “Slavija” za koji je stigla samo jedna ponuda – od Matijevića.

“Po mom mišljenju, ova ponuda je atraktivna, ali nemoguće je proceniti kakvo će biti interesovanje na samoj licitaciji, jer to najmanje zavisi od tržišta. Naše tržište nije slobodno, može da se desi da je nekome bitno da baš jedna određena firma postane novi vlasnik, pa da baš ta firma bude i jedina zainteresovana”, zaključuje naš sagovornik.

Cena bi mogla da bude niža

Ukoliko prodaja hotela “Jugoslavija” 22. marta bude neuspešna, biće organizovana nova licitacija, koja će se razlikovati po ceni. Naime, u Uredbi o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom navodi se da početna cena na drugom javnom nadmetanju sme da iznosi 50 odsto početne cene na prvom. To znači da bi, ukoliko dođe do druge licitacije, početna cena mogla da bude oko 13,5 miliona evra.

Ako bi i ova prodaja bila neuspešna, organizovala bi se i treća licitacija, na kojoj bi početna cena iznosila 20 odsto početne cene na prvoj aukciji, dakle oko 5,4 miliona evra.

Firma bliska SNS bi da gradi neboder

Kako je Nova.rs već pisala, prema Planu detaljne regulacije, koji je finansirala ćerka firma Milenijum tima, predviđena je rekonstrukcija postojećeg objekta – hotela „Jugoslavija“, a pored će biti izgrađena dva nebodera, odnosno tornja, visine od čak 155 metara. Planirana površina budućeg kompleksa biće 240.000 kvadrata. Planirano je da se na ovom mestu nalaze i komercijalni sadržaji i stambeni objekti.

„Pored stanovanja, moguća je izgradnja trgovinskih, komercijalnih, poslovnih i ostalih namena, koje svojom funkcijom ne narušavaju konfor stanovanja i životnu sredinu, i to trgovina, poslovanje, ugostiteljstvo, hoteli, kazino, uslužno zanatstvo, turizam, sportski sadržaji, sadržaji kulture, lekarske ordinacije, zdravstvene ambulante, apoteke, računski centri, objekti obrazovanja (privatne škole, igraonice, radionice za decu i sl.),u funkciji ostvarivanja definisanog procenta zastupljenosti planiranih namena u okviru urbanističke zone“, piše u dokumentu.

BONUS VIDEO Poslednji relikt velike zemlje: Na mestu hotela Jugoslavija niču neboderi od 155 metara