5
Ajvar, kiseli kupus, karfiol, belolučena paprika, kornišoni i turšija od više različitog povrća, nezamislivi su deo zimnice koja, po nekom nepisanom pravilu, počinje da se sprema dolaskom jeseni i krajem septembra. Pijace, veletržnice i gradski kvantaši puni su građana koji obavljaju prvu kupovinu povrća za spremanje zimnice. Naravno, ima i gotove, a kako nam kažu proizvođači, svako bira ono što mu je isplativije. Svakako, cene na tezgama su skočile jer suša prepolovila prinos proizvoda, pa je tako za spremanje zimnice potrebno izdvojiti više para nego prošle godine.
Početak jeseni i kraj septembra tradicionalno su rezervisani za spremanje zimnice.
Svake godine u ovo vreme kvantaške pijace i veletržnice pune su najrazličitijeg povrća koje se, mahom, koriste za pripremu zimskih obroka – nekoliko vrsta paprike, zeleni paradajz, šargarepa, karfiol, kupus, kornišoni…
Ipak, kako proizvođači kažu za Nova.rs, povrća i ostalih poljoprivrednih prinosa ove godine je znatno manje nego prošle zbog suše koja je pogodila Srbiju. S druge strane, cene na tezgama su skočile, zbog čega građani vagaju, pa nešto od zimnice pave, a nešto i kupuju gotovo.
Po statističkim procenama, prosečno tročlano domaćinstvo u Srbiji koje priprema zimnicu, nabavlja do 20 kilograma paprike za ajvar, još 10 kilograma peče i ostavlja u zamrzivač ili tegle, potom još do 20 kilograma paradajza za mlevenje i kuvanje, te do 10 kilograma kiselih krastavčića.
Mnoga domaćinstva se odlučuju da zimnicu dodatno obogate i drugim vrstama povrća, ali mnoga i da obezbede mininalnu količinu. Bilo kako bilo, sama priprema zimnice ove godine zahteva nešto dublji džep.
Paprika je, sigurni smo, osnovno „sredstvo“ za pripremu zimnice, s obzirom na to da postoji više vrsta, te da se isto tako od nje pravi više različitih zimskih obroka.
Konkretno, za pripremu ajvara koristi se najpopularnija vrsta paprike – kurtovka. To je ona duga, crvena, mesnata, trouglasta paprika, koja se prvo peče, a onda koristi u pripremi. To za Nova.rs potvrđuje i Ljiljana Aleksić iz Leksovca, koja na beogradskoj Kalenić pijaci prodaje paprike nekoliko godina.
„Kurtovka nema kap vode, zbog toga je odlična za pečenje. Ona ima najveći procenat suve materije u odnosu na vodu, lepo se peče i lako guli, a kratko upržava. Daje lep izgled i fantastičan ukus ajvaru. To je podsemenska sorta i nijedan njen hibrid ne može da da taj kvalitet. Paprika za ajvar treba da bude što suvlja, što ne znači da ne treba da bude mesnata, već da u tom mesnatom delu ne treba da ima puno vode“, objašnjava ona.
Za teglu ajvara od 800 grama potrebno je, objašnjava, oko 2,5 do 3 kilograma paprike. Što se tiče cene, ona se kreće između 200 i 250 dinara.
PROČITAJTE JOŠ:
„Moja paprika je 250 dinara. Imam i onu od 200. Cena zavisi od veličine paprike, znači, imam onu sitniju, a imam i krupniju. Cena je ovakva zbog ovogodišnje suše koja je ostavila traga. Mnogo je manje poljoprivrednih prinosa, a uloženo je mnogo truda. U bašti je haos, dosta robe je istrulilo – paradajz, krastavac, sve“, ističe Ljiljana.
Ona prodaje i ajvar, a cena jedne tegle je 1.200 dinara. Napominje da je to prošlogodišnja cena, te da veruje da će u narednom periodu cena biti još veća.
„Ajvar je prva liga. Paprika je čista, lepo ispečena, lepo oljuštena i što je najvažnije, u ajvaru nema grama hemije. To je danas, u ovom vremenu u kom živimo, veoma važno“, poručuje Ljiljana.
Ako uporedimo cenu paprike na beogradskim pijacama s cenama u drugim gradovima u Srbiji, čini se da je najjeftinija ona na jugu.
Naime, na pijaci u Vranju i Čačku paprika kurtovka košta 160 dinara, dok je u Nišu skuplja za 40 dinara.
S druge strane, u Vojvodini je cena paprike skoro pa isto kao u Beogradu – košta do 250 dinara, dok je u Pančevu 200.
Cena paprike je nešto jeftinija na kvantaškim pijacama i u veletržnicama. Tako je, recimo, za ovu vrstu paprike na ovom mestu potrebno izdvojiti do 150 dinara za kilogram, dok je najskuplja ona zelena, ljuta – njena cena se kreće čak do 500 dinara po kilogramu.
Paprika babura koja se koristi za turšiju košta između 200 i 300 dinara, dok je u veletržnicama cena nešto manja.
Osim paprike, grđani za zimnicu spremaju i zeleni paradajz, kisele krastavčiće odnosno kornišone, karfiol, cveklu, turšiju…
Cena paradajza kreće se od 120 do 250 dinara po kilogramu, kornišona od 200 do 300, cvekle od 70 do 150, a karfiola od 200 do čak 500 dinara za kilogram.
PROČITAJTE JOŠ:
Cene ovog povrća, koje se najćešće koristi za pripremanje zimnice, na kvantaškim pijacama, opet zavisno u kom se delu Srbije nalaze i od trenutne ponude, niže su u rasponu od 25 do 40 odsto.
Ne treba zaboraviti ni začine koji su neophodni u pripremi zimnice i njihove nešto veće cene nego prošle godine. Recimo, litar alkoholnog sirćeta u ovom trenutku košta od 150 do 170 dinara, dok litar ulja na akcijama u velikim marketima staje od 150 do 165 dinara.
Potreban je i biber u zrnu, čija je cena oko 300 dinara, lovorov list koji se prodaje po ceni od 90 do 130, pa potom i beli luk u prahu koji košta oko 300 dinara.
Ko, naravno, ne želi da se muči ili jednostavno nema vremena da sam priprema zimnicu, može kupiti već gotovu u bolje snabdevenim marketima, ali i na internetu, u različitim grupama na društvenim mrežama.
U nekima od njih navodi se da flaša od 0,75 litara domaćeg mlevenog paradajza košta 270, balon od pet litara potpuno spremljenog mlevenog paradajza 750, dok tegla paradajza i paprike od 2,5 kilograma košta 1.000 dinara.
Kupci primećuju da su cene povrća skočile, te da će i zimnica ove godine biti skuplja. Slađana Ristić koja je redovna mušterija na Kalenić pijaci, kaže za naš portal da prosečna porodica za skromniju zimnicu mora da izdvoji do 20.000 dinara.
„Naša porodica je, Bogu hvala, velika. Imam četvoro dece i naravno da moram da spremim više tegli svega. Moja deca vole mleveni paradajz, pa ga najviše spremam. Takođe, spremam i pinđur, ajvar, belolučenu papriku, turšiju, kisele krastavčiće i kiseli kupus. Mnogi zaboravljaju da u zimnicu ubroje i slatku zimnicu – džemove i kompote koje ja baš spremam. Tako da, sveukupno gledano, mene zimnica izađe pola mog minimalca, možda malo više“, kaže nam Slađana.
Kao što kaže Slađana, ne treba zaboraviti ni slatku zimnicu. Tako, uglavnom na selima, domaćice spremaju džem odnosno pekmez, kompot, slatko, voćni žele i voćne sokove koji najčešće dolaze u obliku sirupa.
Tegla džema od 750 grama košta od 500 do 800 dinara, kompota čak do 1.500, a čak je i slatko skuplje nego što je bilo.
BONUS VIDEO: Suša sve spržila osim cena…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
