0
Jedan od najvećih strahova radnika u Srbiji je dobijanje otkaza i rečenica "Proglašeni ste tehnološkim viškom". Ako se to desi, zaposlenom je zakonom zagarantovana otpremnina, odnosno novac koji dobijaju nakon otkaza, a koji se određuje na osnovu vremena koje su proveli u firmi i plate koju su primali. Otpremninu dobijaju i oni koji idu u penziju, ali njihov iznos zavisi od prosečne plate na nivou države.
Otpremnina je novčani iznos koji se u određenim slučajevima isplaćuje zaposlenom kojem je ugovor o radu prestao, a ovo pitanje je regulisano Zakonom o radu.
Postoje tri slučaja u kojima zaposleni ima pravo na otpremninu.
Prvi je kada zaposleni odlazi u penziju, potom radnicima koji su tehnološki višak i na kraju zaposlenima kojima radni odnos prestaje zbog, na primer, pripreme firme za privatizaciju ili zbog restruktuiranja. Poslodavac mora zaposlenom da isplati otpremninu i pre davanja otkaza.
Kada zaposleni stekne uslov u penziju, stiče i pravo na otpremninu, bez obzira na to da li je u pitanju starosna, invalidska ili porodična penzija. Kada je u pitanju visina otpremnine, ona može da bude određena od strane poslodavca, ali ne sme da prelazi zakonom određeni minimum.
PROČITAJTE JOŠ
0
0
0
Kada je u pitanju otpremnina prilikom odlaska u penziju, taj minimum iznosi dve prosečne bruto plate.
Prema poslednjim podacima o prosečnoj zaradi koja uključuje poreze i doprinose, ona je u februaru iznosila 112.212 dinara, što znači da otpremnina ne bi smela da iznosi manje od 224.424
U ovom slučaju, visina otpremnine ne zavisi od vremena koji je zaposleni proveo kod poslodavca.
Ako se u ugovoru o radu, kolektivnom ugovoru ili pravilniku o radu ne definiše iznos otpremnine, podrazumeva se da će zaposlenom biti isplaćen zakonski minimum.
Poslodavac je dužan da otpremninu isplati u roku od 30 dana od kada zaposleni ode u penziju.
Kada je zaposleni tehnološki višak, odnosno kada dobije otkaz zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u firmi koje su dovele do smanjenja obima posla ili manjom potrebom za radnom snagom, poslodavac mora, i pre otkaza ugovora o radu, zaposlenom da isplati otpremninu.
I u ovom slučaju iznos otpremnine može da bude definisan ugovorom o radu ili drugom aktu u firmi, po sopstvenom nahođenju poslodavca, ali postoji minimum ispod kojeg ne može da se ide.
Taj minimum je zbir trećine zarade, i to za svaku godinu koju je radio kod poslodavca.
Inače, računa se trećina zarade za svaku punu godinu rada, ali ne i srazmerna isplata za nepunu godinu rada.
To znači da, ukoliko je zaposleni koji je proglašen tehnološkim viškom u firmi radio 10 godina i pet meseci, prilikom obračuna otpremnine, u obzir se neće uzeti tih pet meseci.
Problem nastaje jer se mišljenja Ministarstva rada i većine sudova o tome da li otpremnina treba da se računa na osnovu bruto ili neto zarade, razilaze.
S jedne strane, Ministarsvo je mišljenja da treba računati otpremninu na osnovu plate koja uključuje poreze i doprinose, a s druge, većina sudova je u pojedinačnim slučajevima mislila suprotno – u obraćun treba da ulazi neto plata.
U zakonskom smislu, zbir trećina zarada zaposlenog zapravo je trećina prosečnih plata koju je zaposleni ostvario u poslednja tri meseca rada u firmi.
U praksi, to znači da, ako je u poslednja tri meseca pre otkaza zarađivao 85.000 dinara bruto, odnosno oko 62.000 neto, trećina plate biće oko 28.300, odnosno 20.600.
Ako je u istoj firmi radio sedam godina, prema mišnjenju Ministarstva rada, pripada mu barem 198.000 dinara. S druge strane, prema sudskoj praksi, ovaj radnik dobio bi oko 144.000 dinara.
Ipak, advokati koji se bave radnim pravnom skloniji su mišljenju Ministarstva rada.
Dakle, u ovom slučaju, za razliku od penzionisanja, uticaj na visinu otpremnine ima i vreme provedeno u firmi.
Takođe, zaposleni ima pravo na otpremninu bez obzira na to da li je imao ugovor na određeno ili neodređeno vreme i da li je radio puno ili nepuno radno vreme – u obračun ulazi sve vreme za koje je zaključena određena vrsta ugovora o radu.
Iako poslodavci nekad pokušavaju da izbegnu plaćanje otpremine radnicima koji su tehnološki višak, tako što potpisuju sporazume u kojima se radnik odriče ovog iznosa, Ustavni sud doneo je niz odluka, a zaključak je jedan – niko nema pravo da se odrekne otpremnine, a ovakvi ugovori nemaju nikakvu pravnu težinu.
Prema odredbama Zakona o radu, za one poslodavce koji zaposlenima uskrate otpremninu u slučajevima kada je ona predviđena, predviđene su oštre novčane kazne.
Tako će se onaj poslodavac koji radniku uskrati pravo na otpremninu kazniti novačnom kaznom od 400.00 do čak milion dinara.
BONUS VIDEO Radnici Fijata ponovo protestovali u Kragujevcu. Ko krši dogovor – Vlada ili zaposleni