Foto: Privatna arhiva

Jugoslovensko rečno brodarstvo prodato je u tajnosti za 10,9 miliona evra konzorcijumu oko Karin komerca, piše Pištaljka.

Država je, krijući se od javnosti, prodala „Jugoslovensko rečno brodarstvo”, državnu kompaniju čiji se profit poslednje dve godine meri u milijardama dinara, i to – kako je Pištaljka i upozoravala – po ceni dvostruko nižoj od procenjene vrednosti firme. Kupac je novosadska firma „Karin komerc MD”, jedna od ukupno dve firme koje su uopšte mogle da učestvuju u kupovini jer su jedine ispunjavale uslove, prenosi Pištaljka.

Ugovorom, koji je Ministarstvo privrede objavilo na svom sajtu, ozvaničene su informacije da je „Karin komerc MD” u konzorcijumu sa još tri privatne firme – „Sani eko vita”, „Rakakop” (Raccacop) i „NS skver gradnja” – kupio JRB za 10,9 miliona evra.

Ugovor predviđa obavezu da privatni konzorcijum u roku od dva meseca pribavi odobrenje Komisije za zaštitu konkurencije, bez čega ugovor neće stupiti na snagu.

Pročitajte još:

Ugovor o prodaji je u ime države potpisala ministarka privrede Adrijana Mesarović, koja nije odgovorila ni na jedno pitanje novinara Pištaljke. Tako je javnost ostala uskraćena za odgovor zbog čega se uspešna državna firma prodaje i to u momentu kada je počela da obavlja strateški važan posao za zemlju, prevoz uglja za potrebe Elektroprivrede Srbije.

Ministarstvo nije odgovorilo ni na pitanja ko je odredio uslove pod kojima se firma prodaje, kako je određena cena, ali i u kojim sve drugim poslovima kojim rukovodi Ministarstvo privrede učestvuje firma „Karin komerc MD”. Iako je i Poverenik za informacije od javnog značaja naložio Ministarstvu privrede da odgovori na pitanja Pištaljke, do objavljivanja teksta odgovori nisu stigli. Podsetimo, novinarki Pištaljke čak tri puta je zabranjeno da prisustvuje sednicama na kojima je dogovarana prodaja JRB-a.

Po ugovoru, koji je sada objavljen, privatni konzorcijum je dužan da u naredne dve godine održi kontinuitet poslovanja, što znači da ne otpušta radnike, ne prodaje imovinu, ali i da održi minimum 60 odsto prosečnih prihoda iz prethodne četiri godine. Poslednje dve godine, prihodi JRB-a drastično su uvećani zahvaljujući upravo državi i poslu prevoza uglja. Prošle godine prihodi su iznosili 24,5 miliona evra, a u 2022. godini 14,3 miliona evra. Pre prevoza uglja, JRB je ostvarivao prihode od oko osam miliona evra.

Jugoslovensko rečno brodarstvo Foto:Screenshot/Youtube/JRB Beograd

Nijedan predstavnik iz konzorcijuma koji je kupio JRB nije hteo da odgovara na pitanja Pištaljke. Štaviše, pre nego što je zvanično objavljen ugovor o kupovini, direktorka lazarevačke firme „Sani eko vita” Ana Nikić Vujanac na pitanje da li je ta firma podnela ponudu za JRB kratko je odgovorila: „Taman posla!” i prekinula vezu. Ova firma je registrovana za usluge čišćenja i u poslednje tri godine, u raznim konzorcijumima, od države je dobila više desetina poslova, ukupne vrednosti oko 3,7 milijarde dinara, kako pokazuju podaci sa portala javnih nabavki. Vlasnik ove firme, koja predvodi konzorcijum novih vlasnika JRB-a, je Bojan Lazić.

Pre nego što je Ministarstvo privrede objavilo ugovor, kontaktirali smo i sa direktorom i vlasnikom firme „NS skver gradnja” Darkom Stankovićem koji nam je u telefonskom razgovoru rekao da ne zna da li njegova firma kupuje JRB. Na pitanje kako ne zna da li kupuje najveću kompaniju za rečni transport u zemlji i jednog od vodećih prevoznika na Dunavu rekao je: „Ne znam kako sad moram da odgovaram novinarima. Ne znam, eto ako mi kažu da kupim i fabriku vode, ja ću da kupim”.

Jugoslovensko rečno brodarstvo Foto:Screenshot/Youtube/JRB Beograd

Iz kompanija „Rakakop” i „Karin komerc MD” nisu odgovorili na novinarska pitanja upućena mejlom.

Podsetimo, Pištaljka je pisala da je Ministarstvo privrede odredilo da je za kupovinu JRB-a, sa 51 potisnicom (baržom), bilo neophodno da kupac ima 15 registrovanih potisnica, da je prošlu godinu završio u plusu i ostvario profit od tri milijarde dinara. Ovim uslovima učešće u privatizaciji je ograničeno na svega dve firme. Ograničavanje konkurencije dalje je omogućilo da se prvi pokušaj prodaje proglasi neuspešnim jer nije bilo ponuda, pa da država u sledećem pokušaju smanji cenu za 50 odsto, što je dovelo do toga da firma „Karin komerc MD”, koja je ispunjavala uslove, tek tada dostavi svoju ponudu.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare