3
Od 24. februara do kraja aprila registrovana su 194 privredna društva i 480 preduzetnika čiji su osnivači iz Rusije i osam privrednih društava i pet preduzetnika čiji su osnivači iz Ukrajine. U isto vreme cene zakupa stanova povećane su od 30 do 40 procenata, kažu u agencijama za promet nekretnina.
Olga Kuzmina iz Sankt Peterburga došla je u Srbiju pre mesec dana.
„Došla sam u Beograd da radim. Najveći problem je bilo naći stan na duže vreme. Ovde radim za rusku kompaniju, imamo našu ambasadu i ovde nas je trenutno oko 100 ili nešto manje jer smo u jednom procesu koji je haotičan“, kaže Kuzmina.
U Beogradu, najviše se traže stanovi na opštinama Vračar, Stari grad i Novi Beograd, za koji kažu da je novi poslovni grad.
Agent za nekretnine Dijana Denčev ističe da se najčešće traže jednoiposobni ili dvoiposobni stanovi pošto su u pitanju porodice.
Zakupodavci još ne dižu cene starim zakupcima, iako je to nezahvalna situacija, savetnici kažu da se ne zna koliko će ostati ovde i da je bolje držati sigurne klijente.
Strani zakupci gledaju stanove i u Nišu i u Novom Sadu, nije im bitno sedište firme, bitno je samo da nađu nekretninu koja im odgovara.
„Zakupci su u početku počeli da povećavaju kirije kada su shvatili da postoji povećana tražnja od strane stranih državljana. Međutim shvatili su i oni da ne mogu da povećavaju kirije, na kraju treba da shvatimo da je sve ove ljude i muka neka nagnala, a to je rat, da dođu u Srbiju. Tako da vremenom su shvatili koja je realnost i preko agencija za nekretnine su počeli da izdaju tim ljudima, za iznose koji su realni“, naglašava Vladimir Obradović, vlasnik agencije za nekretnine.
Neke svetske korporacije kao i IT kompanije premestile su svoje zaposlene iz Rusije i Ukrajine u Srbiju.
„Ukupno sa porodicama, blizu 800 ruskih državljana je došlo preko nas u Srbiju. Trenutno smo u procesu legalizacije ljudi, što podrazumeva boravišne dozvole, radne dozvole, u tome imamo veliku podršku Vlade Republike Srbije“, kaže Mihajlo Poštić, direktor „Luxoft Srbija“.
Registracija za strana fizička i pravna lica ista je kao i za domaća. Razlika je samo u tome što strani građani prilažu pasoš kao dokaz o identitetu ili originalni izvod koji izdaje matični registar, ako je osnivač strano pravno lice, piše RTS.
BONUS VIDEO – Gluščević: Pojedinci profitiraju od masovnog otvaranja ruskih firmi u Srbiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
