Hoćemo li u penziju tek sa 69 godina

U Nemačkoj su, zbog korone, ponovo sve glasniji oni koji traže da se starosna granica za penzionisanje pomeri na 69 godina, nakon što je ta granica od 2012. bila 67 godina.Sve češće imamo i u Srbiji različita tumačenja da li će se povećati starosna granica za naše najstarije sugrađane. Istraživačica Fondacije Centar za demokratiju Sarita Bradaš kaže za Nova.rs da prilikom eventualnog upoređivanja Srbije i Nemačke treba voditi računa koliki je životni vek građana, kao i kakvi su uslovi rada."To vam posredno govori o kvalitetu života, zdravstvenom stanju ljudi o uslovima života... Životni vek u Nemačkoj je svakako nekoliko godina duži nego što je to slučaj u Srbiji. U poređenju sa zemljama EU, kod nas je životni vek najniži. Takođe, treba voditi računa koji su godine života onih kojima prestaju penzije. Kod nas je ta granica veoma niska, naročito za one koji su osigurani da rade samostalne delatnosti. To je za žene negde oko 63 godine, a za muškarce oko 65 godina. Oni veoma kratko koriste penziju", priča Bradaš za Nova.rs.Ona ističe da su problem i penali za odlazak u penziju pre 65. godine."To je izuzetno problematično za mene. Ljudi koji su stekli 40 godina staža, znači da su počeli da rade kao vrlo mladi, na poslovima koji su fizički zahtevni. Oni se dodatno kažnjavaju na takav način. Ti ljudi su radili 40 godina, zaradili su penziju i ona se umanjuje jer je nisu stekli nakon 65. godina. To vam pokazuje da se govori o novcu, a ne o zdravlju i životima ljudi", nastavlja Bradaš.

Ističe da bi bilo razumno da se ova granica pomeri na 69 godina, jedino ukoliko se poveća životni vek građana."Prosečan životni vek vam govori i o kvalitetu života. Ako oni ostani isti, ili niži, a vi povećavate granicu za odlazak u penziju, onda naravno da radite u korist budžeta jer ćete manje godina koristiti penzije. To vam je novac na uštrb života. Ljudima treba da omogućite da žive spokojno u starosti, pa ukoliko oni žele, mogu da rade. Ali sa ovakvim uslovima, povećavati granicu na 69 godina, nije prihvatljivo", zaključila je istraživačica Fondacije Centar za demokratiju.Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je da iz ugla radnika i sindikata ne očekuje da će se brzo preslikati odluka Nemačke, da se poveća granica za odlazak u penziju na 69 godina.

"Mislimo da je 65 godina života i 45 godina staža dovoljno da neko stekne pravo na penziju. Imajući u vidu da sadašnji zakon planira da to izjednači tamo negde za 2032. godinu. Sa druge strane, kada vidimo kakve su političke prilike generalno, možda možemo da očekujemo od onih koji kreiraju izvršnu i zakonodavnu vlast kažu da ekonomska situacija nije dobro i da je odluka da se poveća granica za odlazak u penziju", kazao je Vuković za Nova.rs.On je rekao da to ne očekuje zato što kreatori ekonomske i socijalne politike "puste" godinu dana ranije kroz medije probni balon da li to odgovara ljudima."To do sada nismo čuli. Mi u sindikatu smatramo da je penzija nešto što ste vi zaradili tokom svog radnog veka i u skladu sa tim koliko ste radili, vi imate penziju. Dakle, kada je reč o rokovima, ne verujem zaista da će se to desiti u naredne dve godine. U svakom slučaju, mi ćemo biti protiv toga", zaključio je Vuković.Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogadu Ljubodrag Savić rekao je nedavno za Nova.rs da građani Srbije u budućnosti neće primati penzije na način na koji su navikli, te da će doći promena odnosa vlasti prema najstarijim građanima.

Savić je istakao da jedan od načina regulisanja pitanja penzija bude povećanje starosne granice."Na Zapadu se smanjuje radno vreme na šest radnih sati, što automatski znači pomeranje granice za odlazak u penziju jer vam se produžava radni vek. Time vi rasterećujete penzioni sistem. Pre 30 godina radnik je mogao da finansira penzionera jer je taj odnos bio veći, ali ovakav koncept je neodrživ ako hoćemo da budemo na zdravim ekonomskim osnovama. Ovakav penzioni sistem može da opstane dok vlast pristaje da pokriva taj deo, ali to je uvek pitanje do kada će trajati.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram