Nemci će možda ići u penziju sa 69 - šta čeka Srbe?

Konkretno, samo u 2019. godini 19,8 odsto svih preminulih u Nemačkoj nije doživelo 69 godina, što znači da svaki peti građanin po novim propisima ne bi doživeo penziju.I vlasti u Japanu takođe planiraju da povećaju starosnu granicu za penzionisanje državnih službenika, i to sa 65 na 70 godina starosti, a nove zakone imaju i Crna Gora, Hrvatska i Poljska. U narednih deset godina njihovi najstariji građani će moći u penziju sa navršenih 67 godina. Velika Britanija i Finska u međuvremenu će povećati granicu na 68 godina.Prema zvaničnim istraživanjima, Japanci su sposobni za rad u proseku do 71, a Japanke do 74. godine. Ipak, u mnogim razvijenim zemljama starosna granica za penzionisanje ne povećava se zbog vitalnosti građana, već zbog održivosti penzionih sistema.

U Srbiji je na snazi pomeranje granice za penzionisanje dama, dok za muškarce ostaje granica od 65 godina starosti. Od 2021. važe nova pravila za penzionisanje žena, što znači da svaki zahtev koji dame podnesu ove godine podleže novim, rigoroznijim uslovima.Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju izmenjen je 2014. godine. Od tada se za žene svake godine menjaju uslovi za penziju, i to po pravilu da se starosna granica pomera u rasponu od dva do šest meseci godišnje. Tako će biti sve do 2032. kada će dame moći da idu u penziju sa 65 godina starosti, što je dve godine kasnije nego danas.Ove godine žene u starosnu penziju mogu sa 63 godine i dva meseca života, umesto 63 godine koliko je potrebno da imaju za penzionisanje u 2020. godini. Potreban broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina.Nova pravila za dame važe i ukoliko žele da idu u prevremenu penziju. Za ovu godinu uslov je 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života.S druge strane, muškarci u starosnu penziju u 2021. godini idu po starom - sa 65 godina života i 15 godina staža upisanog u radnu knjižicu. Ima međutim, promena u ostvarivanju prava na prevremenu penziju.Oni su, naime, prošle godine u prevremenu penziju išli sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života. Ove godine idu sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina života.Ono što je jedanko za oba pola jeste pravilo po kome i muškarci i žene mogu redovno da se penzionišu sa 45 godina staža, bez obzira na starost. Uslov je, naravno, da su im poslodavci sve vreme tokom tog period redovno uplaćivali doprinose.

A kako su Nemci došli do svoje računice da bi starosnu granicu za odlazak u penziju trebalo podići na 69 godina? U aprilu je nekoliko nemačkih ekonomskih instituta iznelo ovaj predlog uzimajući u obzir opterećenost državnog budžeta zbog pandemije. Oni su u prolećnom izveštaju za Saveznu vladu naveli da bi takav korak doneo dvostruku korist - s jedne strane, povećali bi se prihodi penzijskog osiguranja, a s druge strane, više ljudi bi bilo dostupno za tržište rada.I nemačka centralna banka se izjasnila za povećanje granice za odlazak u penziju."Do sada neprekidno rastući očekivani životni vek podrazumeva sve duže trajanje penzije dok periodi plaćanja doprinosa ostaju konstantni. Zato je logično povećanje starosne granice od 67 godina za odlazak u penziju", glasi obrazloženje Bundesbanke.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram