Prema ovom modelu, prijavljivanje frilensera za oporezivanje biće kvartalno. To znači da će rok za prijavu prihoda od, primer radi, prvog januara do 31. marta, biti od prvog do 30. aprila. Porez će se, po ovom modelu, plaćati najkasnije do isteka roka za prijavu za određeni kvartal, odnosno u ovom primeru, do kraja aprila. Takođe, ukoliko ovaj predlog bude usvojen, frilenseri će na onlajn platformi moći da biraju model oporezivanja za svaki kvartal. Dakle, jednom odabran model oporezivanja nije stalan, već može da se menja na svaka tri meseca.

Model A

Ako radnik na internetu odabere model A, to znači da će imati neoporezivi mesečni prihod od 19.300 dinara, što je za ceo kvartal – 57.900. Normirani troškovi u ovom slučaju iznose 34 odsto.Inače, normirani troškovi su oni troškovi poslovanja koji se priznaju bez ikakvog dokaza da su napravljeni, a uz pomoć njih se dolazi do osnovice za plaćanje poreza i doprinosa. Na primer, ako za određenu uslugu koju pruža frilenser, normirani troškovi iznose 20 odsto, od primljene uplate od 1.000 evra oduzeće se tih 20 odsto, te će osnovica na koju se računaju porezi i doprinosi da iznosi 800 evra.Dakle, po modelu A, na osnovicu, koja se dobija tkao što se od ukupnog kvartalnog prihoda oduzmu normirani troškovi i trostruka vrednost neoporezivog mesečnog prihoda, obračunava porez od 10 odsto, doprinosi za zdravstveno osiguranje od 10,3 i doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje od 25 odsto.Ovaj model predstavljen je kao bolja opcija za one frilensere koji ostvaruju veće prihode – i to zato što će platiti manje poreze.

Model B

Model B oporezivanja, s druge strane, znači da će neoporezivi iznos na mesečnom nivou biti 32.000 dinara, dakle 96.000 po kvartalu, a po ovom modelu – normiranih troškova nema.

Prema predlogu radne grupe, osnovica za poreze i doprinose se, u ovom modelu, dobija tako što se od ukupnog kvartalnog prihoda oduzme trostruka vrednost neoporezivog mesečnog prihoda, a na nju se obračuavaju porez od 20 odsto, doprinosi za zdravstveno osiguranje od 10,3 i za PIO od 25 odsto.

Šta to znači u praksi?

Ukoliko uzmemo primer u kojem frilenser zarađuje 300 evra mesečno, to znači da je njegov kvartalni prihod oko 105.300 dinara. Prema predlogu za model A, neoporezivi deo zarade iznosi 57.900 dinara, a kada se uračunaju i normirani troškovi od 34 odsto, dobija se osnova za poreze i doprinose od 11.598 dinara. U ovom slučaju, porez je 1.159,8 dinara, doprinosi za zdravstveno osiguranje 1.194,59, a za PIO 23.160. Dakle, ukupni porezi i doprinosi su 25.514,39 dinara.To znači da će za frilenser da zaradi oko 79.785 dinara.S druge strane, ako osoba sa istim prihodima, od 300 evra, odabere model B, ukupni porezi biće manji, a zarada na kraju kvartala veća. Tako će zarada na kraju da iznosi 100.250 dinara.Kada se uporede zarade na kraju kvartala dva frilensera koji prihoduju po 1.000 evra mesečno, a koji su odabrali različite modele oporezivanja, vidi se i značajna razlika u plaćenim porezima i doprinosima.

Tako će frilenser koji je odabrao model A platiti 21,93 odsto poreza, a po modelu B 39,45 odsto.Upravo tu je i "caka" - po modelu A, porezi i doprinosi se sa povećanjem zarade smanjuju, dok se po modelu B povećavaju.Samim tim će i frilenser koji je odabrao model A na kraju kvartala imati zaradu od 274.024 dinara, dok će zarada po modelu B da iznosi 212.535.

Upravo na ovom primeru jasno se vidi da je, za frilensera koji zarađuje veće sume novca, model A, kako je i preporučeno - bolji.BONUS VIDEO Šta se sve dogodi na internetu za jedan minut

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiminutnainternetuik-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2105590"]