0
Član Naučnog društva ekonomista Srbije prof. dr Petar Đukić izjavio je danas da visok deficit u budžetu znači da je budžetski prihod desetkovan, a da se pri tome, od polovine marta do sada delilo i "kapom i šakom".
„Na osnovu svih iskustava, našeg prethodno rekordnog deficita od oko 6,6 odsto BDP u 2012. i 2014, moglo bi se pretpostaviti da će se i ovaj, redefinisani i pogoršani negativni skor (-8,8 odsto) u konačnom iznosu ‘probiti’ tokom naredna dva meseca“, ocenio je Đukić za agenciju Beta.
Profesor navodi da će se sve do Nove godine, a i kasnije, na osnovu „stečenih prava“ zahtevati isplate nepostojećeg novca iz budžeta.
„I kada vlast pri tome planira neselektivno da deli novac jednokratnim isplatama do kraja godine, a još obećava da će, osim zakonskog uvećanja penzija prema ‘švajcarskoj formuli’, povećavati plate u javnim službama i javnom sektoru, onda je to garantovani put u kasniji fiskalni haos“, kazao je Đukić.
Prema njegovim rečima, problem je „veoma jednostavan“, jer u ekonomiji, kao ni u fizici još nema perpetum mobile, principa po kome se mašina pokreće i radi bez dodatne energije.
„Ako nešto niste zaradili ne možete deliti, ili troškariti bez posledica. Ako delite tudje, pozajmljeno, što ćete morati da vraćate, svaka potrošnja veća od ostvarenih prihoda povećava vaše obaveze“, objasnio je Djukić.
Očekuje nas, rekao je profesor, makroekonomska destabilizacija i mnoga kasnija lišavanja, a naročito visokih stopa rasta koje su „opsesija“ vlasti.
Dodao je da gubici velikih „katastrofalno zapostavljenih“ javnih preduzeća i službi koje su devastirane, ne mogu se pokrivati državnim subvencijama.
„Umesto optimizma kojim se ide u nove šampionske rezultate, vreme je da se dozovemo pameti i razumu. Kao što se ni pandemija ni ekonomska kriza, tokom prvih šest meseci nije završila, a niti ekonomija pak urušila, tako ni u sledećoj etapi kovid krize ne treba očekivati nekakav brzi oporavak, s pohodom u rekorde“, rekao je profesor.
Djukić kaže da suštinski svi tzv. rekordi ništa ne znače niti se mogu uopšte za nešto iskoristiti, ako se ne ostvari zdravstvena bezbednost.
„Naši ljudi to dobro znaju, jer nema sektora koga kriza drastično ne pogadja izuzev možda proizvodnje i prometa farmaceutskih proizvoda“, zaključio je profesor Djukić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
