Vest da je "Er Srbija" samostalno namirila kredit od čak 57,62 miliona dolara, koje je 2015. godine zajmila od finansijskog fonda "Etihad Airways Partners“, među domaćim stručnjacima i dalje izaziva nedoumice. Dok detalji transakcije nisu poznati, a uprava i država kao većinski vlasnik tvrdе da je kredit namiren bez državne pomoći, javnost se pita - odakle novac za isplatu duga. Pogotovo kada se zna da je "Er Srbija" uoči dospeća duga obavestila svog kreditora da zbog pandemije možda - neće moći da ispuni svoje obaveze.
Da neće imati novca da na vreme vrati dug od gotovo 57 miliona dolara, „Er Srbija“ je svog kreditora obavestila još u junu. Kao razlog da potencijalno neće moći da ispuni svoje dužničke obaveze ova avio-kompanija je navela finansijske posledice pandemije koronavirusa. Usledeli su razgovori sa kreditorom koji nisu urodili plodom – u avgustu je obelodanjeno da je „Etihad“ odbio zahatev „Er Srbije“.
U ponedeljak, 28. septembra i kompanija i Ministarstvo saopštavaju da je kompletan kredit namirila „Er Srbija“ – samostalno.
S obzirom da je traženo odlaganje plaćanje duga, da je naša i cela svetska avio-industrija u velikim gubicima zbog pandemije, teško je verovati da je ovoliki iznos novca plaćen direktno sa bankarskog računa. Izvesnije je da je stari kredit namiren novim kreditom.
Da li se „Er Srbija“ dodatno zadužila, i ako jeste – da li je za eventualni dug garantovala država – pitanje je koje je Nova.rs uputila „Er Srbiji“, ali do momenta objave ovog teksta odgovori nisu stigli.
U prilog tezi da je za otplatu ovolikog duga svakako bila neophodna finansijska „injekcija“ govore i podaci iz redovnog poslovanja, pre pandemije.
Naime, „Er Srbija“ je tokom 2019. godine imala dobit od 1,12 milijardi dinara. Istovremeno je, na ime subvencija, donacija, dotacija i premija knjižila duplo veći prihod – 2,4 milijarde dinara.
Isto je bilo i godinu pre – u 2018. zabeležen je profit od 1,44 milijarde dinara, uz isti iznos subvencija – 2,4 milijarde dinara. Iz ovoga proizilazi da je kompanija „u plusu“ zahvaljujući – dotacijama.
„Er Srbija“, inače, ima račune u šest poslovnih banaka, od kojih je samo jedna u domaćem vlasništvu, kao i jedan račun u Upravi za trezor Ministarstva finansija.
„Veoma je teško komentarisati vest, a da nemamo punu informaciju šta se zapravo desilo. Možemo samo da nagađamo i spekulišemo, ali suštinski – to može biti svašta. Od prepakivanja finansijskih rezultata do povratka kompanije u potpuno vlasništvo države“, kaže za Nova.rs profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.
On ističe da ima dosta opravdanog mišljenja da je vreme da država Srbija otkupi paket „Etihada“ i kompaniju ponovo vrati u stoprocentno vlasništvo države.
„Etihadu uopšte ne cvetaju ruže, a ni Er Srbija nije u sjajnoj poziciji. Na sve to se nadovezala pandemija, kada avioni slabo lete. Verovatno je dug Er Srbije značajno porastao, i to ne samo njih, već i svih avio prevoznika. Teško mogu da zaključim da li je reč o strategiji vraćanja Er Srbije u stoprocentno vlasništvo države. Ali, ako jeste – onda je to način kako se sprovodi“, ukazao je Savić.
Prvo se, navodi, eliminišu dugovi prema Etihadu, matičnoj kompaniji.
„Na osnovu ovih oskudnih informacija, teško je zaključiti šta je po sredi. Najpre mi liči na ovo, ako već moram da se opredelim“, istakao je Savić.
Na pitanje da prokomentariše činjenicu da su i „Er Srbija“ i Ministarstvo finansija saopštili da je kompanija samostalno vratila dug, bez pomoći države, profesor Savić kaže: „Verujem da je kompanija, ako posmatramo samo tu operaciju izolovano tako i uradila. Država značajno pomaže Er Srbiju, kroz različite forme pomoći. Ako čovek posmatra samo jednu izolovanu operaciju – verovatno je tako. Ali ako posmatra celokupno poslovanje, onda vrlo lako može da dovede u vezu ovo razduživanje sa državom. To ne mora da bude direktno, u smislu da im država prebaci novac u te namene. Jer, ima više načina na koji država pomaže Er Srbiju“, istakao je Ljubodrag Savić.
Kako dodaje – čak i ako kompanija iskaže gubitak i uveća ga zbog toga – ništa joj neće biti.
„Država će to tolerisati. Svi drugi će to tolerisati, jer – država stoji iza toga. O čemu je ovde konkretno reč – sada je veoma teško reći“, ocenio je Savić.
Podsetimo, 15. septembra 2015. godine Er Srbija je zaključila ugovor o dugoročnom kreditu sa EA Partners I BV u iznosu od 56,54 miliona dolara.
„Sredstva su povučena 28. septembra 2015. godine u iznosu od 52,84 miliona dolara nakon odbitka transakcionih troškova od 6,55 odsto. Kredit dospeva u celosti nakon pet godina, u septembru 2020. godine. Kamatna stopa iznosi 6,96 odsto godišnje uvećana za 0,1725% na kvartalnom nivou“, stoji u Napomenama uz finansijski izveštaj ove kompanije za 2019. godinu.
U julu ove godine Er Srbija započela je „intenzivne“ pregovore sa Etihad ervejz partners BV (EAP BV), fondom koji je nacionalni prevoznik iz Ujedinjenih Arapskih Emirata uspostavio da bi finansirao svoje podružnice, oko restrukturiranja svog višemilionskog duga. Er Srbija je obavestila Etihad ervejz partners da potencijalno neće moći da ispuni svoje dužničke obaveze usled krize izazvane koronavirusom.
Ovi pregovori nisu urodili plodom.
Podsetimo – država je Er Srbiji isplatila najmanje 200 miliona evra u periodu 2014-2018, o čemu svedoče finansijski izveštaji kompanije, dok je tada državni aerodrom „Nikola Tesla“ nacionalnom avioprevozniku otpisao 67 miliona evra potraživanja od 2013. do 2015. godine.
Ostaje nepoznato koliko je Er Srbija uštedela na gorivu za koje je tražila povlašćenu cenu od NIS-a, kao i koliko je „Etihad“ naplatio srpskom prevozniku lizing aviona i posada, kao i održavanje letelica.
Na sve to treba imati na umu i tri kredita – dva, uzeta od ćerke firme Etihada, ukupne vrednosti 120,5 miliona dolara sa izuzetno visokim kamatama, dospevaju Er Srbiji na naplatu ove i sledeće godine.
Treći kredit vredan je 40 miliona dolara, i takođe je pozajmica „Etihada“, koju je nacionalni prevoznik UAE pretvorio u vlasništvo od 49 odsto u Er Srbiji.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare