Stručnjaci traže da se klimatske promene proglase globalnom zdravstvenom vanrednom situacijom

Prema najnovijem izveštaju Lancet Countdowna, klimatske promene postale su sve ozbiljnija i dugotrajnija globalna zdravstvena kriza, pri čemu zdravstveni rizici i posledice ubrzano rastu otkako je Pariski sporazum stupio na snagu 2016. godine.

Zbog toga autori izveštaja pozivaju Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) i Ujedinjene nacije (UN) da klimatske promene zvanično proglase globalnom zdravstvenom vanrednom situacijom.

Smatraju da bi takva formalna odluka promenila pristup globalnim klimatskim politikama, preusmeravajući ih sa dobrovoljnih obaveza koje se sporo sprovode na obavezno i koordinisano upravljanje vanrednom situacijom.

To bi omogućilo jačanje zdravstvenog nadzora i sistema ranog upozoravanja, bržu mobilizaciju resursa, uspostavljanje pravno obavezujućih mehanizama odgovornosti, kao i uvođenje preventivnih mera javnog zdravlja.

„Kako broj stanovnika raste, a populacija stari, danas je više ljudi izloženo riziku nego pre deset godina, što dodatno povećava obim i hitnost prilagođavanja“, naveli su autori izveštaja, a prenosi N1info.ba.

Pokazatelji iz izveštaja otkrivaju da se od stupanja na snagu Pariskog sporazuma zdravstveni rizici i posledice povezane sa klimatskim promenama ne samo povećavaju, već se u više oblasti promene odvijaju sve brže u odnosu na prethodnu deceniju.

To uključuje pojedine zdravstvene rizike povezane sa ekstremnim vrućinama, učestalost suša, ekstremne padavine, kao i klimatske uslove pogodne za prenošenje bolesti poput denga groznice. Sve brži tempo ovih promena ukazuje na to da postojeće mere nisu dovoljne za zaštitu javnog zdravlja.

Među ostalim predloženim merama su hitna globalna zabrana novih istraživanja i eksploatacije fosilnih goriva, potpuno ukidanje proizvodnje električne energije iz uglja do 2035. godine, kao i prelazak na ishranu koja se pretežno zasniva na namirnicama biljnog porekla.

Zdravstvene pretnje povezane sa klimatskim promenama nastavljaju da rastu

Uprkos naporima u borbi protiv klimatskih promena, emisije gasova sa efektom staklene bašte i dalje dostižu rekordne nivoe. Klimatske promene sve više utiču na zdravlje i ugrožavaju živote širom sveta, dok se mogućnost da se izbegne potencijalno katastrofalna budućnost ubrzano smanjuje.

U izveštaju se navodi da je poslednjih 11 godina bilo najtoplije otkako postoje merenja, dok je broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama porastao za gotovo 36 odsto tokom poslednjih decenija.

Samo tokom 2023. godine ekstremne vrućine bile su povezane sa rekordnih 710.000 smrtnih slučajeva, pri čemu se više od 70 odsto tih smrti pripisuje klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem.

Klimatske promene takođe stvaraju povoljnije uslove za širenje bolesti koje prenose komarci i drugi prenosioci zaraze, uključujući denga groznicu i Zika virus.

Ekstremne vremenske prilike i šumski požari takođe sve više ugrožavaju zdravlje ljudi, posebno osetljivih grupa stanovništva i regiona koji imaju ograničene mogućnosti da odgovore na posledice klimatskih promena.

U takvim okolnostima, autori izveštaja smatraju da je neophodna hitna promena pristupa kako bi se preokrenuo dosadašnji trend i zaštitili zdravlje i opstanak sadašnjih i budućih generacija.