0
Da li je neko iz Srbije istovremeno vlasnik preduzeća u Severnoj Makedoniji ili Albaniji moguće je proveriti kroz Regionalni portal privrednih subjekata BIFIDEX, a sredinom godine u taj registar bi trebalo da budu uključeni i podaci iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, najavljuje za Nova.rs direktor Agencije za privredne registre (APR) Srbije Milan Lučić i ističe da će to biti jedan ozbiljan i vrlo koristan alat koji će podići “higijenu u poslovanju u celom regionu”.
Lučić naglašava da je ovo veoma važan korak u podizanju transparentnosti poslovanja i zaštiti konkurencije u celom regionu, ali i u borbi protiv korupcije.
„Važno je za mnoge segmente, pa i za pronalaske i proveru poslovnih partnera. Ja sam, recimo, preko ovog portala pronalazio srpske državljane koji imaju firme i u Srbiji i u Severnoj Makedoniji, i u Albaniji, odnosno Makedonce koji imaju firme u Srbiji i u Albaniji“, objašnjava direktor APR.
Osim podataka o privrednim društvima, prema njegovim rečima, na portalu se mogu naći i informacije o drugim pravnim licima, kao što su udruženja ili fondacije.
Suština je, kako dodaje, da u svim zemljama Zapadnog Balkana omogućimo jednostavan pristup informacijama o svim pravnim licima na tom području.
„Kada se uključe ove preostale zemlje sa svojim podacima, imaćemo informacije o više od dva miliona pravnih lica i više od tri miliona fizičkih lica, koji su vlasnici ili zastupnici u tim pravnim licima, što je impozantan broj, s obzirom na broj stanovnika u tim državama“, navodi Lučić.
Prvobitno je projektom, koji finansira Evropska banka za obnovu i razvoj, predviđeno da budu uključene samo zemlje Zapadnog Balkana, ali su interesovanje da se uključe u njega i Hrvatska i Slovenija.
“Oni su vrlo zainteresovani i vide komercijalnu vrednost ovog portala, samim tim to bi povećalo obim podataka, koji mi mislimo da će biti u milionima”, dodaje Lučić.
Agencija za privredne registre, kako navodi njen direktor, nije još počela da podnosi prekršajne prijave protiv preduzeća koje nisu u njen registar upisala svog stvarnog vlasnika.
Lučić objašnjava da je reč o između 20.000 i 30.000 pravnih subjekata koji nisu ispunili ovu zakonsku obavezu.
Najmanji procenat među njima, kako dodaje, odnosno manje od sedam odsto je u preduzećima.
„Veći procenat je u fondacijama i udruženjima, i tu očigledno postoji i malo nerazumevanje. Mi smo, recimo, imali poziv iz Udruženje slepih i slabovidih koji su nas pitali koga da upišu kao stvarnog vlasnika, i trenutno sa nadležnim ministarstvima pokušavamo da rešimo taj problem“, kaže Lučić.
Rok za upis stvarnih vlasnika je istekao 31. januara. Kontrolu upisa podataka sprovodi APR, koja podnosi i prekršajne prijave, a po zakonu je moguće i krivično odgovarati. Kazne za firme se kreću do dva miliona dinara, a za direktore, odnosno zastupnike, do 150.000 dinara.