Foto: Kopaonik biznis forum

Da li je neko iz Srbije istovremeno vlasnik preduzeća u Severnoj Makedoniji ili Albaniji moguće je proveriti kroz Regionalni portal privrednih subjekata BIFIDEX, a sredinom godine u taj registar bi trebalo da budu uključeni i podaci iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, najavljuje za Nova.rs direktor Agencije za privredne registre (APR) Srbije Milan Lučić i ističe da će to biti jedan ozbiljan i vrlo koristan alat koji će podići “higijenu u poslovanju u celom regionu”.

Lučić naglašava da je ovo veoma važan korak u podizanju transparentnosti poslovanja i zaštiti konkurencije u celom regionu, ali i u borbi protiv korupcije.

„Važno je za mnoge segmente, pa i za pronalaske i proveru poslovnih partnera. Ja sam, recimo, preko ovog portala pronalazio srpske državljane koji imaju firme i u Srbiji i u Severnoj Makedoniji, i u Albaniji, odnosno Makedonce koji imaju firme u Srbiji i u Albaniji“, objašnjava direktor APR.

Osim podataka o privrednim društvima, prema njegovim rečima, na portalu se mogu naći i informacije o drugim pravnim licima, kao što su udruženja ili fondacije.

Suština je, kako dodaje, da u svim zemljama Zapadnog Balkana omogućimo jednostavan pristup informacijama o svim pravnim licima na tom području.

„Kada se uključe ove preostale zemlje sa svojim podacima, imaćemo informacije o više od dva miliona pravnih lica i više od tri miliona fizičkih lica, koji su vlasnici ili zastupnici u tim pravnim licima, što je impozantan broj, s obzirom na broj stanovnika u tim državama“, navodi Lučić.

Prvobitno je projektom, koji finansira Evropska banka za obnovu i razvoj, predviđeno da budu uključene samo zemlje Zapadnog Balkana, ali su interesovanje da se uključe u njega i Hrvatska i Slovenija.

“Oni su vrlo zainteresovani i vide komercijalnu vrednost ovog portala, samim tim to bi povećalo obim podataka, koji mi mislimo da će biti u milionima”, dodaje Lučić.

Još bez prijava protiv onih koji nisu upisali stvarne vlasnike

Agencija za privredne registre, kako navodi njen direktor, nije još počela da podnosi prekršajne prijave protiv preduzeća koje nisu u njen registar upisala svog stvarnog vlasnika.
Lučić objašnjava da je reč o između 20.000 i 30.000 pravnih subjekata koji nisu ispunili ovu zakonsku obavezu.

Najmanji procenat među njima, kako dodaje, odnosno manje od sedam odsto je u preduzećima.

„Veći procenat je u fondacijama i udruženjima, i tu očigledno postoji i malo nerazumevanje. Mi smo, recimo, imali poziv iz Udruženje slepih i slabovidih koji su nas pitali koga da upišu kao stvarnog vlasnika, i trenutno sa nadležnim ministarstvima pokušavamo da rešimo taj problem“, kaže Lučić.

Rok za upis stvarnih vlasnika je istekao 31. januara. Kontrolu upisa podataka sprovodi APR, koja podnosi i prekršajne prijave, a po zakonu je moguće i krivično odgovarati. Kazne za firme se kreću do dva miliona dinara, a za direktore, odnosno zastupnike, do 150.000 dinara.