Zatvor samo za direktore, vlasnici bez kazne

Cena za skrivanje stvarnih vlasnika ide do pet godina zatvora za direktore koji rukovode njihovom imovinom.Prema zakonu kojim se reguliše centralna evidencija stvarnih vlasnika, kazna zatvora do najviše pet godina preti isključivo direktorima, kao ovlašćenim zastupnicima. Propisom je, naime, predviđeno da, ukoliko nije moguće utvrditi stvarnog vlasnika nekog preduzeća u Srbiji, tu "titulu" preuzima direktor, što podrazumeva da on snosi i sankcije.

Istekao rok

Već produžavan rok za upis stvarnih vlasnika u posebnu evidenciju APR konačno je istekao 31. januara. Ipak, uvidom u registar stvarnih vlasnika uočljivo je da pojedina preduzeća jednostavno prepisuju vlasničku strukturu koju su naveli u registru privrednih društava APR , umesto da navedu poslednjeg u lancu vlasništva.To znači da, ako je ofšor firma sa Kipra osnovala preduzeće u Srbiji, u registru stvarnih vlasnika treba da stoji konkretno ime i prezime osobe koja je vlasnik upravo te kiparske firme, ne bi li se konačno znalo ko zaista stoji iza neke kompanije, ali i udruženja, ustanove, zadruge...Već sada je očigledno da neki ovu zakonsku obavezu ispunjavaju samo "reda radi". Na ruku im ide i zakonska odredba koja akcionarska društva kotirana na berzi, oslobađa obaveze upisa ovog vlasništva.

Zato se često dešava da je krajnji vlasnik neko srpsko akcionarsko društvo, iza koga opet stoji – ofšor firma kao većinski akcionar nepoznatog porekla. Ili, na primer, takozvani kastodi računi banaka iza kojih mogu da se "kriju" razni investicioni fondovi, kao i pojedinci koji ne žele da se zna njihov identitet.Spisak svih akcionara ovakvih kompanija dostupan je u Centralnom registru hartija od vrednosti. Opravdanje za izostavljanje ove kategorije vlasništva iz novog registra je - priroda pravne forme javnog akcionarskog društva. Reč je o vlasničkoj strukturi koja je, zbog prometa akcijama na berzi, promenljiva na dnevnom nivou.

Kazne za firme

Svoju obavezu evidentiranja stvarnih vlasnika ispunilo je, prema poslednjim podacima Agencije za privredne registre od 18. februara, ukupno 147.598 obveznika, odnosno nešto više od 83 odsto onih na koje se odnosi Zakon o evidenciji stvarnih vlasnika. Obavezu je ispunilo  85 odsto preduzeća, oko 83 odsto zadužbina, fondacija i ustanova, kao i 77 odsto udruženja.  Ostali, koji su "probili" sve rokove za upis ovih podataka, mogu da očekuju prekršajne prijave. Kontrolu upisa podataka sprovodi APR, koja podnosi i prekršajne prijave. Kazne za firme se kreću do dva miliona dinara, a za direktore, odnosno zastupnike, do 150.000 dinara.

Za laž krivična prijava

Da bi upisale stvarnog vlasnika firme ne podnose APR-u bilo kakvu dokumentaciju. Registru pristupaju samostalno, same upisuju podatke, ali dokaze moraju da pruže inspekcijama koje ih kontrolišu "na terenu". Ako se utvrdi da su podaci lažni, direktorima, odnosno zastupnicima, preti i krivična odgovornost i zatvorska kazna. A, krivičnu prijavu može da podnese - bilo ko.Zakonom je normirano krivično delo neprijavljivanja odnosno neistinitog upisivanja podatka o stvarnom vlasniku, pojašnjavaju za Nova.rs u Agenciji za privredne registre."Tako, ko u nameri da prikrije stvarnog vlasnika u Centralnu evidenciju ne upiše podatke o stvarnom vlasniku, upiše neistinit podatak kao istinit, promeni ili izbriše istinit podatak, kazniće se kaznom zatvora od tri meseca do pet godina. Nosilac ove odgovornosti je ovlašćeno lice subjekta evidentiranja, odnosno lice ovlašćeno za zastupanje, na primer direktor privrednog društva, zastupnik udruženja", ističu u APR.U Agenciji ističu da nema smetnje da bilo ko podnese krivičnu prijavu u opisanoj situaciji.Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika prvobitno je usvojen 2018. godine, a dopunjen je i menjan krajem 2019, čime je APR-u data mogućnost podnošenja prekršajnih prijava. Ovaj propis, prema navodima zakonopisca, značajan je za unapređenje postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Ko sve kontroliše

Osim APR-a, i ostali državni organi koji su nadležni za nadzor i kontrolu poslovanja firmi proveravaju da li obveznici ažurno unose svoje podatke u evidenciju. To su Poreska uprava, Uprava za sprečavanje pranja novca, Tržišna inspekcija, Narodna banka Srbije. Oni kontrolišu i tačnost podataka, ali i dokumentaciju na osnovu koje su podaci evidentirani.

Takođe, mogu da podnose prekršajne prijave."Narodna banka Srbije proverava da li je finansijska institucija kao registrovani subjekt izvršila evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u Centralnu evidenciju u propisanom roku,  od nastupanja osnova za evidentiranje, da li je evidentirala tačne podatke, kao i da li ima i čuva odgovarajuće tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih je evidentirala stvarnog vlasnika", objašnjavaju za Nova.rs u centralnoj banci.